Bačko Petrovo Selo

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Бачко Петрово Село)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
За остале употребе, погледајте Петрово Село (разврставање).
Бачко Петрово Село

Бачко Петрово Село у сутон
Бачко Петрово Село у сутон

Грб
Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бечеј
Становништво
Становништво (2011) Decrease 6350
Густина становништва 59 ст/km²
Положај
Координате 45°42′17″N 20°04′19″E / 45.704833°N 20.071833°E / 45.704833; 20.071833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 86 m
Површина 123,0 km²
Бачко Петрово Село na mapi Srbije
Бачко Петрово Село
Бачко Петрово Село
Бачко Петрово Село (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 21226
Позивни број 021
Регистарска ознака


Координате: 45° 42′ 17" СГШ, 20° 04′ 19" ИГД

Бачко Петрово Село (мађ. Péterréve) је насеље у Србији у општини Бечеј у Јужнобачком округу на северу Србије, подигнуто на високој лесној терази, удаљено један километар дуж саме обале реке Тисе. Према попису из 2011. било је 6350 становника. Ово насеље и данас спада међу највећа насеља у Србији која садрже у свом називу суфикс село.

Историја[uredi | uredi kod]

250п

На овом простору постоје трагови организованог живљења из времена пре нове ере о чему сведоче археолошка налазишта недалеко од манастира на самој обали речице Чик. У овом значајном налазишту шездесетих година 20. века откривена је једна аварска некропола, житне јаме, глинене посуде, као и разне алатке из каменог и бронзаног доба.

Бечејски музеј располаже сарматским посуђем и оружјем које је нађено на археолошком локалитету, ближе манастиру.

Први помен Бачког Петровог Села као насеља је из 1092. године, али се зна да је село раније настало, да је више пута спаљивано, рушено и уништавано. У 11. веку ови крајеви су ушли у састав државе угараског краља Стефана I, мада су били ретко насељени због најезде Татара и разних пљачкашких хорди. Интересантан је податак из 1247. године да мађарски краљ Бела приликом обиласка поседа извесног грофа Понграца бележи постојање насеља Петерево, шест километара од данашњег насеља, што је отприлике локалитет данашњег манастира.

После Косовске битке 1389. године, српски живаљ пред најездом Турака повлачи се на север према средњој Европи, у Угарску. Овај простор 1412. године у поседу је српског деспота Ђурђа Бранковића и остаје у властелинству српских деспота све до доласка Турака 1526. године.

После склапања Карловачког мира 1699. године и одласка Турака из ових крајева, забележен је значајан прилив српског становништва на ове просторе.

Насеље је добило име Петрово Село (Péterréve) [1] по једном од првих насељеника Петру Ташину. Наиме, у времену Турског робовања, Бачко Петрово Село је значајна саобраћајница и припада сегединској нахији. Године 1548. осим у Сегедину и Тителу, само у Сенти и Бачком Петровом Селу постоје скеле на реци Тиси. Власник скеле је био Петар Ташин који се помиње као оснивач данашњег села по коме је и добило име. И сада се зове тако његова улица, постоји и кућа од Петра Ташина, али свакако да није из тога доба.

Бачко Петрово Село је већ 1590/91 имало 9 домова. Као насеље у оквиру Војне границе 1707. имало је 30 граничара, а 1720 49 домова. Од тада број становника стално расте до 20. века, када почиње да стагнира. Године 1900 Бачко Петрово Село има 9504 становника, 1921 10.798, 1948 10.224, а 1971 9537, од чега 77,4% Мађара, 19,7% Срба и 2,9% припадника останих народа и народности.

Културно - историјски споменици[uredi | uredi kod]

Српски православни храм[uredi | uredi kod]

На највишој коти места, недалеко од старе обале реке Тисе, налази се православна црква - храм који је зидан у византијском стилу. Црква се помиње 1739. године. Садашњи храм је подигнут између 1774 - 1780. на месту старијег, који се у изворима спомиње још од почетка 17. века. Храм је посвећен је Преносу моштију светом Николи 9/22 мај, чија се слава сваке године одржава. Висока конструкција храма и олтарске преграде носи око шездесет икона академског сликара Теодора Илића Чешљара распоређених у неколико зона: низ престоних икона са представама у стаклу, и бочним и царским дверима, ред празничних и ред икона са фигурама апостола, као и крст са распећем уоквирен сценама Христовог страдања. Чешљар је умро у Бачком Петровом Селу 1793. године, а посао је окончао његов сарадник Димитрије Лазаревић. Током конзерваторских радова 1965/66. године храм је очишћен од свих потоњих интервенција. Димензије храма су: дужина 35 метара, ширина 13 метара, висина 101,60 метара плус крст 25,40 метара.

Иконостас и зидне слике[uredi | uredi kod]

Иконостас у храму има 57 икона, од којих су неке већег, а друге мањег формата. Дуборезац иконостаса је непознат а сликар је Теодор Илић Чешљар. Чешљарев рад је и живопис на своду над солејом. У угловима су приказана четири јевађелиста: Матеј, Лука, Јован и Марко на облацима. Иконостас је један од најстаријих у Војводини и 1966. године овај споменик иконографије 18. века је стављен под заштиту државе.

У књизи Попис сликарских и вајарских дела у друштвеном попису и приватној својини на подручју Бачке, Друштва музејских радника Војводине - Секција историчара уметности, VI, Нови Сад 1986., наведени су подаци о иконостасу и зидним сликама српске православне цркве у Бачком Петровом селу:

  • Иконе у соклу: Повратак сина Агриковог, Бекство у Египат, Христос и Самарјанка, Усекованије Јована Крститеља (није Чешљарев рад).
  • Престоне иконе: Свети Никола (задњи премаз је Павла Симића, од оригинала мало остало), Богородица са Христом (на икони запис из 1808. - ктитор првог премаза).
  • Двери:
  • Иконе изнад двери:
  • У средини:
  • Празничне иконе:
  • Распеће на врху иконостаса, са стране:
  • Зидне слике:
  • Покретне иконе и слике:

Потпис аутора налази се на икони Исиса Христа, а запис о ктитору на икони Јована Крститеља. Иконостас је три пута премазиван - Жарко Петровић, Павле Чортановић, и Павле Симић, а 1966. године скинути су премази и иконостас је конзервиран и рестауриран, где је на рестаурацији и конзервирању учествовао академски сликар-конзерватор Душан Нонин.

Зидне слике на Савоту на своду над солејом је такође Чешљаров рад.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Бачко Петрово Село живи 5808 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (38,6 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 2877 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 10224 [2]
1953. 10616
1961. 10410
1971. 9645
1981. 8959
1991. 7958 7859
2002. 7482 7318
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Мађари
  
5.175 70,71%
Срби
  
1.567 21,41%
Роми
  
243 3,32%
Југословени
  
80 1,09%
Хрвати
  
30 0,40%
Словаци
  
7 0,09%
Албанци
  
5 0,06%
Немци
  
4 0,05%
Словенци
  
3 0,04%
Црногорци
  
2 0,02%
Русини
  
2 0,02%
Муслимани
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
Бугари
  
1 0,01%
Бошњаци
  
1 0,01%
непознато
  
69 0,94%


Познати мештани[uredi | uredi kod]

Види још[uredi | uredi kod]

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Текст др. Небојше Царића уни. проф. Интитут за географију Нови Сад у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980.
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]