Zeleni škriljac
Zeleni škriljci (engleski: Greenschists, francuski: Schistes vertis, njemački: Grünschiefer, ruski: Zelenokamennыe kristaličeskie slancы) su škriljave zelene metamorfne stene čiju boju uslovljava prisustvo minerala zelene boje: hlorita, epidota, aktinolita[1]. Najčešće mineralne asocijacije su: hlorit-epidot-albit(kalcit), hlorit-epidot-aktinolit-albit, aktinolit-epidot-albit.
Plagioklas u ovim stenama je niskotemperaturni albit (0-7%An), u vidu nepravilnih nebližnjenih zrna u matriksu ili krupnozrnih porfiroblasta ispunjenih inkluzijama minerala matriksa: epidota, aktinolita, rutila, hlorita i dr. Hloriti su promenljivog sastava, najčešće prohlorit, penin i klinohlor. Aktinolit je sa niskom sadržajem Al2O3, epidot je u vidu žutih (bogatih gvožđem) do bezbojnih (klinozoizit) prizmatičnih kristala, izduženih paralelno škriljavosti ili lineaciji. Pored ovih minerala sreću se još i magnetit, sfen, stilpnomelan, pumpelit, spesartin, kalcit i dr.
Nastaju regionalnim i dislokacionim metamorfizmom na niskom temperaturama iz bazičnih i intermedijarnih magmatskih stena i njihovih tufova. Metabaziti hloritske i biotitske zone sadrže asocijaciju aktinolit-hlorit-epidot-albit koja je dijagnostička za faciju zelenih škriljaca.
Pored metabazita u ovu faciju dolaze i sve druge pelitske i kvarcno-feldspatske stene koje druguju sa više ili manje metabazita.
Zelene stene (engleski: greenstones) su retrogradno izmenjeni metabaziti facije zelenih škriljaca za koje se na osnovu reliktnih struktura može utvrditi njihovo primarno magmatsko poreklo.
- ↑ Geološka terminologija i nomenklatura IV petrologija, Beograd, 1975