Zakoni o uniji 1800.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Zakoni o uniji iz 1800. se odnose na dva zakona kojima je učvršćen odnos Velika Britanija i Irske čime je osnovano Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Ime ovih zakona bio je Zakon o uniji sa Irskom iz 1800. usvojen u oba doma Parlamenta Velike Britanije 2. jula 1800. i Zakon o uniji usvojen u Parlamentu Irske 1. avgusta 1800. Unija je stupila na snagu 1. januara 1801. Oba zakona, mada u izmenjenom obliku, su ostala na snazi u Ujedinjenom Kraljevstu i posle irskog dobijanja nezavisnosti. U Republici Irskoj zakon o uniji sa Irskom (usvojen u britanskom parlamentu) nije odbačen sve do usvajanja u Erahtasu Zakona o statutu 1983. Zakon o uniji (usvojen u irskom parlamentu) je odbačen 1962.

U veku koji je sledio nakon unije Engleske i Škotske, Irska je dobila zakonodavnu nezavisnost od Velike Britanije po ustavu iz 1782., pošto je vekovima bio potčinjen prvo Engleskoj, a kasnije Velikoj Britaniji. Međutim, pristup institucionalnim vlastima u Irskoj je bio ograničen na manjinu, Protestantski uspon, i nezadovoljstvo zbog slabih reformi je na kraju dovelo do Irskog ustanka 1798, koja je obuhvatala francusku invaziju Irske, i koji je zahtevao kompletnu nezavisnost od Velike Britanije. Ustanak je bio surovo ugušen, a potonji predlog za uniju Velike Britanije i Irske koji je usvojen 1800. je bio delimično motivisan uverenjem da su ustanak izazvala koliko i brutalnošću lojalista, toliko i Ujedinjenih Iraca. Njegovo konačno usvajanje od strane Parlamenta Irske bila je uspešno jer je odobreno prostom većinom parlamentaraca koji su dobili od britanske vlade plemstvo, zemlju i druge beneficije.

Jedan od atraktivnih aspekata unije za katoličku većinu u Irskoj, je bilo obećanje o ukidanje krivičnih zakona koji su ih diskriminisali i pružanje građanske emancipacije. U skladu sa odredbama Zakona o Uniji, Irsku bi zastupalo 100 parlamentaraca, bila bi sprovedena emancipacija katolika, iako je ova proces ukinut još ranije za vreme vladavine Džordža III, koji je tvrdio da bi to bilo protiv interesa zemlje da zaštiti Crkvu Engleske koju je obećao na svom krunisanju. Učešće katolika u britanskom parlamentu je uvedeno tek 1829, zahvaljujući naporima Danijela O'Konela.

Nova zastava Ujedinjenog Kraljevstva, kombinuje krst Svetog Đorđa za Englesku (koja je obuhvatala i Vels), krst Svetog Andrije za Škotsku i krst Svetog Patrika za Irsku. Nakon irskog sticanja nezavisnosti 1922, današnja zastava Ujedinjenog Kraljevstva nije promenila izgled pošto je severni deo ostrva ostao u Ujedinjenom Kraljevstvu.