Zajednička spoljna i sigurnosna politika
Zajednička spoljna i sigurnosna politika (engl. Common Foreign and Security Policy, fr. Politique étrangère et de sécurité commune, nem. Gemeinsame Außen- und Sicherheitspolitik) Evropske unije je strukturisana i dogovorena spoljna politika fokusirana na sigurnosnu i obrambenu politiku. Mandat zajedničke spoljne i sigurnosne politike ograničen je samo na neke aspekte spoljnih poslova Evropske unije koji su šire polje aktivnosti i uključuju uz sigurnosnu i ekonomsku, razvojnu, naučnu saradnju koje nisu primarno deo ove politike. Odluke u okviru zajedničke spoljne i sigurnosne politike jednoglasno donosi Savet Evropske unije, a jednom kada je odluka usaglašena neki njezini delovi mogu se menjati i kvalifikovanom većinom. Zajedničku spoljnu i sigurnosnu politiku vodi i predstavlja Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku, funkcija koju od decembra 2019. vrši španski diplomata Josep Borrell.
Zajednička spoljna i sigurnosna politika formalno je ustanovljena 1993. godine na temelju Ugovora iz Maastrichta. Potreba za zajedničkom politikom i njezino stvaranje bili su pod snažnom impresijom podelama izazvanog neuspeha Evropske ekonomske zajednice da odgovori na krizu i spreči ratove u bivšoj Jugoslaviji koji su doveli do američke i intervencije Ujedinjenih nacija na evropskom kontinentu.[1]
- Evropska služba za spoljne poslove
- Institucije Evropske unije
- Institut Evropske unije za sigurnosne studije
- ↑ Koutrakos, Panos (2013). The EU Common Security and Defence Policy. Oxford: Oxford University Press. str. 15-16, 170. ISBN 978-0-19-969272-9.