Zaharija Pribislavljević

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Zaharije Pribislavljević
Titula knez Srbije
Period 920-924 ?
Prethodnik Pavle Branović
Poreklo
Dinastija Vlastimirovići
Otac Pribislav ili Prvoslav
Porodica

Zaharija Pribislavljević (ili Prvoslavljević od izvornog grčkog Πριβέσθλαβος) je bio srpski vladar koji je, verovatno sa slovenskom titulom kneza[1], vladao Srbijom u trećoj deceniji X veka. Počeo je vladati 920/921. godine, ili 923/924. godine, a vladao je do 923/924. godine, ili do 926/927. Pripadao je vladarskoj porodici, koja je Srbe dovela na Balkansko poluostrvo,[2] a koju istoričari većinom zovu Vlastimirovići.[3] Zaharija (Ζαχαρίας) je postao vladar, kada ga je Simeon I (893—927) poslao da protera Pavla Branovića, prethodnog vladara Srbije. Posle tri godine vladavine, Zaharije je počeo podržavati Vizantiju, a Simeon je poslao vojsku sa kneževićem Časlavom Klonimirovićem da smeni sa vlasti Zaharija. Zaharije je pobegao u Hrvatsku i tu nestaju pisane vesti o njemu.

O vremenu vladavine[uredi | uredi kod]

Istoričari nisu saglasni kada je u Srbiji sa vlasti smenjen Pavle Branović, a vladar postao Zaharije. Do spora dolazi, prvenstveno, zbog dve različite pretpostavke o dužini vladavine Pavla Branovića. O dužini te vladavine Konstantin VII Porfirogenit napisao je: „ … dođe Pavle, sin Brana, i vladaše tri godine. Gospodin car Roman imaše pak u gradu kneževića Zahariju, sina Pribislava/Prvoslava, kneza Srbije, i pošalje ga da po stane knez u Srbiji. Ali kad ovaj pođe i zarati, bude pobeđen od Pavla. Taj ga uhvati i preda Bugarima, pa ga držahu okovanog. Zatim, posle tri godine, pošto Pavle zauzme neprijateljski stav prema Bugarima, pošalje (Simeon) Zahariju, koga prvo beše poslao gospodin car Roman, pa Zaharija otera Pavla i sam preuzme vlast nad Srbima.“[2][4] Suština spora se vodi oko toga da li je spominjući prvo: „ … dođe Pavle, sin Brana, i vladaše tri godine.“ pisac mislio na apsolutnu dužinu vladavine Pavla Branovića, ili relativni deo vladavine do neuspelog pokušaja Zaharija da smeni, uz pomoć Vizantije, svog srodnika sa mesta vladara Srbije. Nije jasno da li treba sabrati dva puta spomenute tri godine vladavine, ili se drugi put samo ponavlja da je ukupno vladao tri godine.[5] Zbog toga neki istoričari misle da je Pavle vladao tri, a drugi misle da je vladao šest godina. Dodatnu nejasnoću stvara određivanje početka vladavine Pavla Branovića, to jest da li je počeo da vlada u drugoj polovini 917. ili 918. godine.[6] Zbog svega toga različiti istoričari stavljaju početak vladavine Zaharija u 920/921. godinu,[7]922. godinu,[8] ili u 923.[9][10] Za kraj vladavine Zaharija istoričari obično biraju 924. ili 926. Primer onih koji su izabrali 924. godinu može biti G. A. Ostrogorski,[11][10][12][13][14] a predstavnik onih koji misle da je to bilo 926. godine može biti T. Živković.[9] Bez jedinstvenog rešenja, može se zaključiti, Zaharije je vladao Srbijom tri godine, ali nije jasno kada između 920. i 927.

Poreklo i porodica[uredi | uredi kod]

Zaharija je bio sin kneza Pribislava (Prvoslava), najstarijeg sina i naslednika kneza Mutimira, koji je bio najstariji sin kneza Vlastimira. Nakon smrti Zaharijevog dede, vlast u Srbiji preuzeo je njegov otac, prema pravu prvorodstva,[2] ali posle godinu dana vladavine, od oko 891. godine, do oko 892. godine, njega je srušio sa vlasti Petar Gojniković, koji je došao iz Hrvatske.[2] Pribislav je sa braćom, prema navodima cara Konstantina Porfirogenita (913-959),[15] pobegao u Hrvatsku,[16] ali ima istoričara koji izražavaju sumnju u ovo.[12] Oni smatraju da je došlo do greške u pisanju i da su oni zapravo pobegli u Bugarsku.[9]

Vladavina[uredi | uredi kod]

Srbija pre bugarskog osvajanja.

Bugarsko-vizantijski sukobi početkom X veka, uticali su i na političke prilike u tadašnjoj Srbiji. Bugarski car [[Simeon I je zbacio 917/918. godine svog kuma Petra Gojnikovića sa vlasti, zbog njegovih navodnih veza sa Vizantijom i na njegovo mesto postavio Pavla Branovića, u pokušaju da osigura svoj uticaj u Srbiji. Vizantijski car Roman Lakapin (920—944)[17] je poslao, prema nekim mišljenjima 921. godine, vojsku predvođenu Zaharijom, Pavlovim bratom od strica i sinom Mutimirovog najstarijeg sina i naslednika Pribislava/Prvoslava da svrgnu Pavla sa vlasti. U borbama koje su usledile, Zaharijine trupe su poražene, zarobljen i poslan u Bugarsku, kao zarobljenik[2].

Međutim, političke prilike na Balkanu, navele su Pavla da promeni svoju politiku i približi se Vizantiji. Ovaj njegov potez, primorao je Simeona da ponovo vojno interveniše u Srbiji i ponovo izvrši promenu na srpskom prestolu. Na čelu bugarske vojske, on je poslao, nekadašnjeg vizantijskog štićenika, Zahariju, koji se nalazio u bugarskoj tamnici. Nije poznato da li je do borbe uopšte došlo, ali je izvesno da je Zaharija uspeo da preuzeo vlast, dok dalja Pavlova sudbina nije poznata.

Iako je na vlast došao podrškom bugarskog cara, Zaharija je brzo prešao na stranu Vizantije i priznao vrhovnu vlast vizantijskog cara. Ovaj njegov potez je izazvao Simeonovu reakciju, tako da je on 922[18]/924. godine[9] poslao protiv Zaharija vojsku predvođenu Marmenom i Teodorom Sigricom. Njihov cilj bio je da trajno zauzmu Srbiju, pošto se ne pominje da su sa sobom vodili nekog od srpskih prinčeva, kao što je to bio slučaj u prethodnim bugarskim pohodima, kada su samo zbacivani nelojalni kneževi. Međutim, bugarske snage su poražene, a Zaharija je glave i oružje dvojice bugarskih vojskovođa poslao u Carigrad, kao ratne trofeje[2].

Novi bugarski pohod usledio je 924. godine,[14][19][13] ili 926[9], a uz vojsku je Simeon poslao i Časlava, Klonimirovog sina i Zaharijinog brata od strica.

Zaharija je pred Bugarima pobegao u Hrvatsku ne upuštajući se u borbu, nakon čega su bugarske vojskovođe pozvale srpske župane da dođu i priznaju Časlava za novog kneza. Kada su se župani pojavili, Bugari su ih sve pohvatali, nakon čega su upali u Srbiju i opustošili je[2], a župane su sa Časlavom odveli u Bugarsku. Dalja Zaharijina sudbina nije poznata, pošto se on više ne javlja u istorijskim izvorima.

Napomene[uredi | uredi kod]

Reference[uredi | uredi kod]

  1. ↑ Konstantin Porfirogenit kao titulu srpskih vladara koristi antičkogrčki termin arhont, za koji se smatra da u slučaju srpskih vladara odgovara tituli kneza ((Božidar Ferjančić), „Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II“, (fototipsko izdanje originala iz 1959) Beograd. 2007. ISBN 978-86-83883-08-0. pp. .). U „Letopisu Popa Dukljanina“ se navodi da su srpski vladari tog doba nosili titulu kralja, ali istoričari većinom odbacuju taj podatak kao izmišljen.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Konstantin Porfirogenit, „O upravljanju Carstvom“ , (glava 32.)
  3. ↑ Ferjančić 1959: str. 49-50
  4. ↑ Moravcsik 1967: str. 157: 9-19
  5. ↑ Ostrogorski 1949: str. 26-27. Ostrogorski je pisao: „ ... Porfirogenit izrično kaže da je Pavle vladao tri godine ... Posle ove uvodne konstatacije on priča šta se u toku te tri godine Pavlove vlade dolodilo. Kad on na kraju ističe da je p o s l e t r i g o d i n e. Zaharija srušio Pavla, on time samo još jedanput ponavlja da je Pavlova vlada trajala svega tri godine, a nikako neće da kaže da je prošlo i još tri godine posle prvog, neuspelog Zaharijinog pokušaja da otme Pavlu vlast, čime bi on pobio svoju gornju konstataciju i došao sa njom u očiglednu protivrečnost. Iz toga je zaključio: „Zaharija … [je] vladao od 920. ili možda od 921.“
  6. ↑ Ostrogorski 1949: str. 26. Pišući kako je Simeon poslao Pavla Branovića da zavlada Srbijom, a smeni Petra Gojnikovića, Konstantin VII Porfirogenit je, neposredno ispred, dodao: „Dogodi se, kaže K. Porfirogenit, u to doba i rat kod Aheloja između Romejaca i Bugara“. O tome, Ostrogorski oprezno piše: Pošto se zna da se bitka na Aheloju kod Anhijala odigrala 20. avgusta 917. g., jasno je da je Petar izgubio vlast najranije krajem 917. g. ... ili možda … 918.
  7. ↑ Ostrogorski 1949: str. 26-27
  8. ↑ Vladimir Ćorović, „Istorija srpskog naroda“ (rukopis iz 1941), Beograd, 1989. ISBN 86-13-00389-8 Uneseni ISBN nije važeći. (Srbi između Vizantije, Hrvatske i Bugarske)
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 Tibor Živković, „Portreti srpskih vladara (IX-XII)“, Beograd. 2006. ISBN 978-86-17-13754-8. pp. .
  10. ↑ 10,0 10,1 Stanoje Stanojević, „Svi srpski vladari “, Beograd 1927. (III Prve srpske države)
  11. ↑ Ostrogorski 1949: str. 28
  12. ↑ 12,0 12,1 Grupa autora, „Istorija srpskog naroda I“, Beograd 1981.
  13. ↑ 13,0 13,1 Andrija Veselinović Radoš Ljušić, „Srpske dinastije“, Novi Sad. 2001. ISBN 978-86-83639-01-4. pp. .
  14. ↑ 14,0 14,1 Stanoje Stanojević, „Istorija srpskoga naroda“, Beograd. 1926. ISBN 978-86-81459-06-5. pp. . (III Prve srpske države)
  15. ↑ Ostrogorski 1969: str. 253, 272
  16. ↑ Konstantin Porfirogenit, „O upravljanju Carstvom“ (glava 32.)
  17. ↑ Ostrogorski 1969: str. 256, 268
  18. ↑ (Božidar Ferjančić), „Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II“, (fototipsko izdanje originala iz 1959) Beograd. 2007. ISBN 978-86-83883-08-0. pp. .
  19. ↑ Ostrogorski 1969: str. 258

Izvori i literatura[uredi | uredi kod]

Primarni izvori[uredi | uredi kod]

Literatura[uredi | uredi kod]

Prethodnik:
(Pave Branović) 		Knez Srbije
(920/921—924 ili 926) 		Nasljednik:
(Simeon I)
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zaharija_Pribislavljević&oldid=41585339