Yuval Noah Harari

Izvor: Wikipedia
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Juval Noa Harari
Rođenje 1976. februar 24. (24-02-1976) (1998 god.)
Kirjat Ata
Polje istorija, antropologija
Institucija Odeljenje za istoriju Hebrejskog univerziteta u Izraelu
Alma mater Univerzitet u Oksfordu
Yuval Harari (2017)

Juval Noa Harari (heb. יובל נח הררי; Hajfa, 24. februar 1976) jeste izraelski intelektualac, istoričar i profesor istorije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Autor je naučno-popularnih bestselera Sapijens: Kratka istorija čovečanstva,[1][2] Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice,[3] i 21 lekcija za 21. vek.[4]

Harari piše o kognitivnoj revoluciji, koja se dogodila pre oko 70.000 godina kada je Homo sapiens istisnuo Neandertalca i ostale vrste roda Homo, razvivši jezik i izgrađeno društvo uz pomoć poljoprivredne revolucije i naučne metode, zbog kojih je čoveku skoro uspelo da dominira nad prirodom. Njegove knjige takođe proučavaju moguće posledice futurističkog biotehnološkog sveta u kom inteligentne biološke organizme nadmašuje njihova sopstvena tvorevina; rekao je da će homosapijens kakvog poznajemo za stotinak godina nestati.[5]

Biografija[uredi | uredi kod]

Juval Noa Harari rođen je i odrastao u Kirjat Ati, u Izraelu, 24. februara 1976. godine. Jedno je od troje dece Šloma i Pnine Harari. Njegova je porodica bila sekularna jevrejska porodica istočnoevropskog i libanskog porekla. Kada je imao tri godine, Harari je sam sebe naučio da čita. Sa 8 godina je postao đak Edukativnog centra ”Leo Bek” u Hajfi, u odeljenju za intelektualno nadarenu decu. Odložio je služenje vojnog roka u Izraelskim odbrambenim snagama da bi upisao studije u okviru Atuda programa, ali je nakon studija potpuno oslobođen vojne obaveze zbog zdravstvenih problema[6]. Sa 17 godina je upisao istoriju i međunarodne odnose na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Harari je homoseksualac[7] i 2002. godine je upoznao svog supruga Icika Jahava, za koga kaže da je njegov ”internet svih stvari”.[8][9] Jahav je takođe Hararijev lični menadžer.[10] Venčali su se na civilnoj ceremoniji u Torontu, u Kanadi.

Harari tvrdi da mu je Vipasana meditacija, kojom je počeo da se bavi tokom studija na Oksfordu 2000. godine,[11] promenila život.[8] Meditira dva sata dnevno (po sat vremena pre početka i nakon završetka radnog dana[12]), svake godine ode na tridesetodnevni ”ritrit” u tišini bez knjiga ili društvenih mreža,[13] a takođe je i pomoćni instruktor meditacije.[14] Homo Deus je posvetio svom učitelju Š. N. Goenki, ”koji me je s ljubavlju naučio važnim stvarima”, rekavši da ne bi ”mogao napisati ovu knjigu bez fokusa, mira i uvida stečenog kroz petnaestogodišnje iskustvo praktikovanja vipasane”.[15] Takođe, Harari smatra da je meditacija vid istraživanja.[9]

Harari je vegan, a kaže da je to rezultat njegovog istraživanja, uključujući i njegovo mišljenje da osnova mlečne industrije kida vezu između majke krave i bebe teleta. [16][17] Počev od januara 2019. godine, Harari ne koristi pametni telefon.[18]

Danas se bavi pitanjima vezanim za makro istorijska pitanja, kakav je odnos istorije i biologije, koja je suštinska razlika između Homo sapiens--a i drugih životinja, etička pitanja vezana za tehnologiju 21. veka.[19] Njegove knjige su prodate u preko 23 miliona primeraka i prevedene su na više od 60 jezika.[19] Drži predavanja širom sveta na kojima predstavlja teme iz svojih knjiga i članaka. Interesantno je da su njegova predavanja potpuno otvorena i svako može da mu prisustvuje. Redovno objavljuje u časopisima Gardijan, Tajms, Vol strit džurnal.[19][20]

Predavač je na Odeljenju za istoriju Hebrejskog univerziteta u Izraelu.

Živi u predgrađu Tel Aviva.[21]

Obrazovanje[uredi | uredi kod]

Prvobitno je specijalizirao srednjovekovnu i vojnu istoriju na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu od 1993. do 1998. godine. Doktorirao je na Univerzitetu u Oksfordu 2002. godine, pod mentorstvom Stivena J. Gana. 2003. godine upisao je postdiplomske studije istorije kao stipendista fondacije Jad Hanadiv.[22] Tokom studija na Oksfordu prvi put se susreo sa delom Džareda Dajmonda, za koga kaže da je uticao na njegovo stvaralaštvo. Na jednom događaju u Institutu ”Bergruen”, Harari je rekao da ga je Dajmondovo delo Puške, mikrobi i čelik na neki način prosvetlilo. ”Shvatio sam da bih ja zapravo mogao da pišem takve knjige”.[23][6]

Izabrana bibliografija[uredi | uredi kod]

Knjige[uredi | uredi kod]

Članci[uredi | uredi kod]

  • The Military Role of the Frankish Turcopoles – a Reassessment, Mediterranean Historical Review 12 (1) (June 1997), pp. 75–116.
  • The Concept of ‘Decisive Battles’ in World History, The Journal of World History 18 (3) (2007), 251–266
  • Combat Flow: Military, Political and Ethical Dimensions of Subjective Well-Being in War, Review of General Psychology (September 2008)
  • Why Technology Favors Tyranny, The Atlantic (October 2018).

Nagrade[uredi | uredi kod]

Dobitnik je mnogih međunarodnih nagrada.[19]

Reference[uredi | uredi kod]

  1. „Sapijens: Kratka istorija čovečanstva”. Laguna. 
  2. „Yuval Noah Harari: ‘Homo sapiens as we know them will disappear in a century or so’”. The Guardian. Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  3. „Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice - Juval Noa Harari | Laguna” (sr). www.laguna.rs. Pristupljeno 2020-12-06. 
  4. „21 lekcija za 21. vek - Juval Noa Harari | Laguna” (sr). www.laguna.rs. Pristupljeno 2020-12-06. 
  5. „Yuval Noah Harari: ‘Homo sapiens as we know them will disappear in a century or so’” (en). the Guardian. 2017-03-19. Pristupljeno 2020-12-06. 
  6. 6,0 6,1 Parker, Ian. „Yuval Noah Harari’s History of Everyone, Ever” (en-us). The New Yorker. Pristupljeno 2020-12-07. 
  7. „Yuval Noah Harari: ‘Homo sapiens as we know them will disappear in a century or so’” (en). the Guardian. 2017-03-19. Pristupljeno 2020-12-07. 
  8. 8,0 8,1 „Yuval Noah Harari: ‘We are acquiring powers thought to be divine’” (en). the Guardian. 2016-08-27. Pristupljeno 2020-12-07. 
  9. 9,0 9,1 „Fast talk / The road to happiness” (en). Haaretz.com. Pristupljeno 2020-12-07. 
  10. Error: no |title= specified when using {{Cite web}}”. www.makorrishon.co.il. Pristupljeno 2020-12-07. 
  11. Klein, Ezra (2017-02-28). „Yuval Harari, author of Sapiens, on how meditation made him a better historian” (en). Vox. Pristupljeno 2020-12-07. 
  12. „How Humankind Could Become Totally Useless”. Time. Pristupljeno 2020-12-07. 
  13. „‘Nobody is in control’ | The Australian”. web.archive.org. 2016-11-10. Arhivirano iz originala na datum 2016-11-10. Pristupljeno 2020-12-07. 
  14. „The messenger of inner peace: Satya Narayan Goenka-Part 2 | Vipassana Research Institute”. www.vridhamma.org. Pristupljeno 2020-12-07. 
  15. Homo Deus: Kratka istorija sutrašnjice. str. 426, Posvete i zahvalnice. 
  16. „Yuval Noah Harari: The age of the cyborg has begun – and the consequences cannot be known” (en). the Guardian. 2015-07-05. Pristupljeno 2020-12-07. 
  17. (en) Interview With Yuval Noah Harari: Masters in Business (Audio), arhivirano iz originala na datum 30. 03. 2017, pristupljeno 2020-12-07 
  18. „Making Sense Podcast #68 — Reality and the Imagination” (en-US). Sam Harris. Pristupljeno 2020-12-07. 
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 „Yuval Noah Harari”. Zvaničan veb sajt. Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  20. „Juval Noa Harari”. Laguna. Pristupljeno 29. 3. 2020. 
  21. „#477: Yuval Noah Harari on The Story of Sapiens, Forging the Skill of Awareness, and The Power of Disguised Books - The Tim Ferriss Show” (en). Spotify. Pristupljeno 2020-12-07. 
  22. „Curriculum Vitae”. pluto.huji.ac.il. Pristupljeno 2020-12-07. 
  23. „Historian Yuval Harari on the Books That Shaped Him - Activities” (en-US). Berggruen Institute. Pristupljeno 2020-12-07. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]