WorldCat

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
WorldCat
WorldCat Logo.png
Vrsta bibliotečni katalog
Osnovana 1971
Trenutno sjedište Hong Kong
Web-stranica www.worldcat.org

WorldCat predstavlja jedinstveni katalog (bazu podataka) koji je specifičan po tome što sadrži zbirke preko 72.000 biblioteka u oko 170 zemalja sveta koje učestvuju u projektu OCLC-a (Online Computer Library Center).

OCLC povezuje biblioteke u globalnu mrežu radi upravljanja i deljenja svetskog znanja. Cilj je stvoriti zajednicu posvećenu bibliotekarskim vrednostima, a to su zajedničko funkcionisanje, deljenje resursa i univerzalni pristup. Mreža povezuje članove na moćni klaud sistem koji omogućava široku mrežu podataka i kooperativnu platformu neophodne za zajedničke inovacije i operacionalnu efikasnost za kreiranje meta baza, pozajmljivanje među bibliotekama, digitalizaciju, otkrivanje i dostavu. Takođe daje mogućnost za kooperaciju i deljenje resursa izgrađenu oko svetske zajednice korisnika. Članovi poseduju i upravljaju OCLC operativom. Bibliotekari usmeravaju i oblikuju direkciju kroz 16-točlani odbor poverenika, od kojih su više od polovine bibliotekari, a druga polovina bibliotekari članovi globalnog saveta koji su birani od strane bibliotekara iz regionalnih saveta.

WorldCat zajednica[uredi - уреди | uredi izvor]

WorldCat je internacionalni, online katalog koji pomaže OCLC članovima deljenje resursa, redukovanje troškova i povećanje vidljivosti zajednice kojoj pripadaju na WEB-u. WorldCat je napravljen i vode ga izuzetno posvećene zajednce bibliotekara i OCLC osoblja koji sarađuju na poboljšanju celovitosti i pristupu “kolektivne povezanost” svetskih biblioteka. Kako bi poboljšali kvalitet podataka i servisa, OCLC članovi dele bibliotečke metapodakte što se pokazalo kao najbolja praksa, kao i istraživanja, aplikacije i informacije od biblioteka širom svet. Održavanje i unapređivanje WorldCat-a je glavna obaveza OCLC članova na kojoj rade svakodnevno. Svaka institucija koja doprinosi WorldCat-u smatra se članom OCLC-a. Takođe, biblioteke koje su deo WorldCat-a se smatraju članovima ove rastuće zajednice. [1]

WorldCat baza podataka[uredi - уреди | uredi izvor]

WorldCat baza podataka raste kontinuirano i uključuje biblioteke, izdavače i sadržaj iz OCLC-a iz celog sveta, uključujući e-knjige, e-časopise i sadržaj otvorenog tipa. Od aprila 2014. godine, WorldCat baza podataka omogućava pristup 11.573 kolekciji podataka od 5.720 provajdera. WorldCat nastoji da obezbedi precizna ažuriranja da bi obezbedili bolju uslugu svojim korisnicima kao i poboljšanje kvaliteta baze.

Osnove deljenja podataka[uredi - уреди | uredi izvor]

Kolektivnu kolekciju svetskih biblioteka izgrađenu kroz zajedničko delovanje bibliotekara, a proširena i poboljšana kroz individualne, regionalne i nacionalne programe. WorldCat čine elektronski digitalni podaci koji su najčešće traženi od strane korisnika kao i oni važni i jedinstveni koji se mogu naći samo u lokalnim bibliotekama. WorldCat povezuje korisnike biblioteka sa hiljade miliona elektronskih izvora kao što su e-knjige, licencirane baze podataka i kolekcije digitalnih podataka.

Odbor poverenika[uredi - уреди | uredi izvor]

OCLC je osnovan 1967. kao bibliotekarska kooperativa Ohaja. Danas, pruža usluge bibliotekama koje su članice OCLC-a. Odbor poverenika radi u interesu tih članica. Odbor usklađuje zadatke sa ciljem: da se ljudi povežu sa informacijama kroz bibliotekarske informacije. Da bi osigurali jedinstvo u ostvarivanju zajedničkih ciljeva, odbor podstiče debate i kooperacije. Poverenici pažljivo slušaju članove različitih biblioteka iz različitih zemalja, kako bi bolje razumeli probleme s kojima se susreću biblioteke u današnje vreme. Odbor poverenika se sastaje pet puta godišnje. Sastanku odbora prethodi sastanak komiteta. Poverenici se uključuju u rešavanje problema sa kojima se biblioteke susreću kao i one vezane za OCLC strategije ažuriranja podataka.

Nacionalne biblioteke[uredi - уреди | uredi izvor]

Nacionalne biblioteke igraju ključnu ulogu u globalnoj OCLC organizaciji. Prvi internacionalni ugovor je potpisan 1978. godine sa Nacionalnom bibliotekom Holandije dok je 1985. godine Britanska nacionalna biblioteka bila prva van Sjedinjenih Država koja je mogla da doprinese unoseći podatke na WorldCat . Danas, 45 nacionalnih biblioteka unapređuju svoje već bogate kolekcije dodavajući digitalne slike, fajlove i bibliografije i još mnogo toga. Ono što je još važnije, oni dele podatke o svojim zemljama, kulturnim nasleđem i dostignućima i sve to preko WorldCat -a.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Prvi bibliografski zapis je dodat u biblioteku davne 1971. godine od strane osoblja Alden biblioteke pri Univerzitetu Ohajo, SAD.[2]

  • 1974. godine započinje CONSER (Cooperative ONline SERials) program, kreiranje velike baze podataka zvaničnih dokumenata i knjiga.
  • 1979. godine OCLC ima preko 5 miliona bibliotekarskih zapisa; u OCLC projektu ucestvuju biblioteke iz svih 50 zemalja SAD
  • 1983. godine počinje The Engance program koji omogućava bibliotekama da dodaju informacije i da ih ispravljaju u OCLC
  • 1989. OCLC sadrži preko 20 miliona bibliotečkih zapisa
  • 1996. OCLC menja ime u WorldCat
  • 2005. OCLC se dodaje milijarditi zapis
  • 2006. WorldCat.org omogućava onlajn pretraživanje informacija iz biblioteka
  • 2008. WorldCat.org narasta do 100 miliona zapisa, i po prvi put, zapisi van engleskog govornog područja čine većinu
  • 2010. WorldCat narasta do 200 miliona zapisa
  • 2011. WorldCat postaje sedište OCLC WorldShare Platform
  • 2012. OCLC objavljuje povezanost podataka kako bi povećala inovacije i vidljivost biblioteka na WEB-u
  • 4.5.2014. Biblioteka Univerziteta Alberta je kreirala 2.000.000.000-ti zapis u WorldCat-u

Unapređivanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Program za unapređenje osnovan 1983. godine omogućava određenim bibliotekama da menjaju i dodaju informacije bibliografskim podacima na WorldCat -u. Program sada uključuje više od 180 institucija. Zahtevi za participiranje, smernice i treninzi dostupni su na WorldCat dokumentaciji.

Katalogizacija u publikacijama (CIP)[uredi - уреди | uredi izvor]

CIP podaci su bibliografske informacije koje se pružaju izdavačima pre objavljivanja radi uključivanja tog podatka u samu knjigu. Učitavanjem podataka u WorldCat, ti podaci mogu biti ažurirani posle publikacije. OCLC-ov program za nadogradnju omogućava da ovi podaci budu kompletni.

Detekcija duplikata[uredi - уреди | uredi izvor]

Detekcija duplikata je automatski proces koji upoređuje WorldCat -ove podatke same sa sobom u cilju pronalaženja duplikata. Proces nakon toga spaja duplikate u jedan podatak.

WorldCat – statistika i činjenice[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 72.000 – broj biblioteka koje predstavlja u svetu[3]
  • 2.119.178.669 – broj zapisa
  • 10 sekundu – vreme na koje se dodaje novi zapis
  • Sadrži preko 485 jezika i dijalekata
  • Sadrži 321.042.233 bibliotečkih zapisa
  • 170 zemalja i teritorija ima svoje mesto u porodici WorldCat -a

Kontrola kvaliteta[uredi - уреди | uredi izvor]

OCLC ima ozbiljan pristup upravljanju WorldCat-om. Više od 16.737 biblioteka na svetu zavisi od kvaliteta njenih zapisa. OCLC obezbeđuje kvalitet podsticavanjem i usvajanjem međunarodnih standarda, sprovođenjem svojih programa i učestvovanjem u drugim kvalitetnim programima.

OCLC program kvaliteta[uredi - уреди | uredi izvor]

Ove mere omogućavaju WorldCat-u preciznu evidenciju tako što eliminiše duple zapise i ispravljanje grešaka ručno ili automatski. WorldCat zahtevi za izmenu Sve biblioteke koje su članice pomažu da se unapredi kvalitet podataka koje postoje na WorldCat -u preko zahteva za kontrolu kvaliteta podataka.

Minimalna nivo nadogradnje i obogaćivanje baze podataka[uredi - уреди | uredi izvor]

Sve biblioteke članice imaju mogućnost da učestvuju u obezbeđivanju kvaliteta podataka na WorldCat -u. Kao mogućnosti za minimalni nivo nadogradnje omogućavaju ovim bibliotekama da dodaju ili menjaju sve promenljiva polja podataka nepotpunog statusa i njihovo unapređivanje na podatke potpunog statusa ili skoro potpunog statusa.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]