Wilhelm Wundt

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vilhelm Vunt
Vilhelm Vunt
Rođenje 16. avgust 1832.
Manhajm, Nemačka
Smrt 31. avgust 1920.
Grosboten, Nemačka
Polje filozof, psiholog, lingvista
Poznat po Prva psihološka laboratorija

Vilhelm Vunt (nem. Wilhelm Wundt; Manhajm, 16. avgust 1832Grosboten, 31. avgust 1920) bio je nemački psiholog, filozof i lingvista, osnivač eksperimentalne psihologije.

Zahvaljujući njemu psihologija se sredinom XIX veka izdvojila kao zasebna nauka. Njegova knjiga „Fiziološka psihologija“, koju je objavio 1874, izdvojila je psihologiju od medicine i filozofije. Godine 1879. Vunt je osnovao i prvu psihološku laboratoriju.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Vilhelm Vunt je rođen 16. avgusta 1832. godine u Nemačkoj, gde je odrastao i završio školovanje. U njegovo vreme, psihologija kao nauka nije postojala. Radovi koji su se pisali na temu mišljenja, opažanja i mentalnog života uopšte, uglavnom su bili retki ili su posedovali određeni mistični prizvuk o ljudskoj duši.

Nakon završenih studija medicine, Vunt je počeo da radi kao asistent, pomažući Hermanu fon Helmholcu, fizičaru i značajnom istraživaču u eksperimentalnoj psihologiji. Tokom tog perioda Vunt je napisao više knjiga i članaka na temu eksperimentalne psihologije i otvorio prvi kurs iz naučne psihologije. On je među prvima skrenuo pažnju na važnost naučnog metoda u proučavanju mentalnih pojmova. Nakon toga je radio kao profesor na univerzitetima u Hajdelbergu, Cirihu i Lajpcigu.

NJegovo najpoznatije delo „Principi fiziološke psihologije“ danas je opšteprihvaćeno i predstavlja osnovu današnje psihologije. U njemu Vunt razmatra proučavanje osećanja, motivacije i ideja. Vunt je bio jedan od prvih naučnika koji se zalagao da se ovi pojmovi, koji su se do tada smatrali poetski i spiritualistički, mogu izučavati direktno, poput svih drugih pojmova u nauci.

Godine 1879. Vunt je zajedno sa saradnicima otvorio prvu zvaničnu psihološku laboratoriju na Univerzitetu u Lajpcigu, čuvenu kao Prvu laboratoriju ljudske duše. Ova godina se uzima kao začetak moderne psihologije, godina od kad se psihologija smatra naukom.

Vunt sa kolegama u Laboratoriji ljudske duše.

Osnovni metod Vuntovog istraživanja je bio introspekcija, odnosno samoposmatranje. Iako je danas taj metod prevaziđen, u to vreme je bio veoma inovativan. Verovalo se da se opažaji sastoje od manjih delova i celina, kao i da se ti delići mogu identifikovati putem introspekcije. Posmatranjem sopstvenog unutrašnjeg iskustva pokušavalo je da se daju odgovori na neka ključna pitanja. Mada se introspekcija danas ne koristi u obliku u kojem su je Vunt i njegovi saradnici koristili, ona je ostala važan metod u izučavanju mentalnog života.

Među učenicima Vilhelma Vunta, bio je i srpski psiholog Ljubomir Nedić, pisac prvog univerzitetskog udžbenika psihologije na srpskom jeziku.

Vilhelm Vunt bio je bio veoma uticajna i značajna ličnost za života, a danas se smatra za postavljača temelja psihologije kao nauke, jer ju je odvojio kao posebnu disciplinu. Uspeo je da okupi oko sebe istraživače, fizičare, fiziologe i filozofe i da objedini njihove rezultate do kojih su neki naučnici dolazili nezavisno jedan od drugog.

Među Vuntova najznačajnija dela ubrajaju se „Principi fiziološke psihologije“, „Uvod u psihologiju“ i „Psihologija naroda“.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Carpenter, Shana K (August 2005). "Some neglected contributions of Wilhelm Wundt to the psychology of memory.". Psychological reports 97 (1): 63–73. PMID 16279306. doi:10.2466/PR0.97.5.63-73. 
  • Steinberg, H (November 2001). "[The psychologist and philosopher Wilhelm Wundt and a dedication by his student Emil Kraepelin]". Der Nervenarzt 72 (11): 884. PMID 11758098. doi:10.1007/s001150170025. 
  • Ziche, P (1999). "Neuroscience in its context. Neuroscience and psychology in the work of Wilhelm Wundt.". Physis; rivista internazionale di storia della scienza 36 (2): 407–29. PMID 11640242. 
  • Smith, R (November 1982). "Wilhelm Wundt resurrected.". British journal for the history of science 15 (51 Pt 3): 285–91. PMID 11611088. doi:10.1017/S0007087400019361. 
  • Bringmann, W G; Balance, W D; Evans, R B (July 1975). "Wilhelm Wundt 1832–1920: a brief biographical sketch.". Journal of the history of the behavioral sciences 11 (3): 287–97. PMID 11609842. doi:10.1002/1520-6696(197507)11:3<287::AID-JHBS2300110309>3.0.CO;2-L. 
  • Steinberg, H (November 2001). "[The psychologist and philosopher Wilhelm Wundt and a dedication by his student Emil Kraepelin]". Der Nervenarzt 72 (11): 884. PMID 11758098. doi:10.1007/s001150170025. 
  • HICKS GD (16 September 1920). "Prof. Wilhelm Wundt". Nature (London) 106: 83–85. doi:10.1038/106083a0. 
  • Smith,Roger (October 1982). "Wilhelm Wundt Resurrected". The British Journal for the History of Science 15 (03): 288. ISSN 1474-001X. PMID 11611088. doi:10.1017/S0007087400019361. 
  • Daniel L. Schcter, Daniel T. Gilbert, Daniel M. Wegner (2009). Psychology: The evolution of a science (2nd izd.). str. 9. 
  • Azurmendi, Joxe: "Herri Psikologia, Etnologia. Wundt" in: Volksgeist. Herri Gogoa, Donostia: Elkar, 2007. pp. 199–214 ISBN 978-84-9783-404-9
  • Blumenthal, Arthur L. (1970–80). "Wundt, Wilhelm". Dictionary of Scientific Biography. 25. New York: Charles Scribner's Sons. pp. 368–371. ISBN 978-0-684-10114-9. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Commons-logo.svgU Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Wilhelm Wundt