Wilhelm Hauff

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Wilhelm Hauff
Biografske informacije
Rođenje 29. novembar 1802.
Stuttgart, Vojvodstvo Württemberg
Smrt 18. novembar 1827. (dob: 24)
Stuttgart, Kraljevina Württemberg
Obrazovanje
Zanimanje književnik
Opus
Književni pravac romantizm, bidermajer
Književne vrste novela, roman
Jezik njemački

Vilhelm Hauf (nem. Wilhelm Hauff; Štutgart, 29. novembar 1802Štutgart, 18. novembar 1827) je bio nemački pisac.

Rani život[uredi - уреди | uredi izvor]

Hauf je rođen u Štutgartu, kao sin Augusta Frederika Haufa, sekretara u ministarstvu spoljnih poslova, i Hedvig Vilhelmine Elzaser Hauf. Bio je drugo od četvoro dece.

Mladi Hauf izgubio je oca kada je imao sedam godina i svoje prvo, rano obrazovanje stiče u biblioteci svoga dede u Tibingenu, kada se njegova majka preselila nakon muževe smrti. Godine 1818. bio je poslan u manastirsku školu u Blaubojrenu, a 1820. godine počinje da studira u Univerzitetu u Tibingenu. Za četiri godine završava studije filozofije i teologije u Tubinger Stiftu.

Književni rad[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon što je napustio univerzitet, Hauf postaje učitelj deci čuvenog Vinterberškog minstra rata, generala barona Ernesta Eugena fon Hugela (1774-1849) i za njih piše delo „Bajka“, koje je objavio u svojoj Bajka almanah za godinu 1826. Neke od ovih priča su i danas veoma popularne u zemljama nemačkog govornog područja, kao na primer Der kleine Muck (Mali Muk), Kalif Storch (Kalif roda) i Die Geschichte von dem Gespensterschiff (Priča o brodu duhova) – koje su sve bile smeštene na orijentu (istok); ali i Der Zwerg Nase (Patuljasti nos), Das kalte Herz (Hladno srce) i Das Wirtshaus im Spessart (Hostel u Spesartu), smeštene u Nemačkoj.

Takođe napisao je prvi deo Mitteilungen aus den Memoiren des Satan (1826; Memoari Belzebube) i Der Mann im Mond (1825; Čovek u mesecu). Drugo, parodija sentimentalnih i osećajnih novela Hajnriha Klaurena (pseudonim Karla Heuna, 1771–1854), postao je u toku sastava, bliska imitacija stila koju autor zapravo i objavljuje pod njegovim imenom. Kao rezultat, Klauren podnosi i dobija tužbu za naknadu štete protiv Haufa, nakon čega Hauf prati napad u svojoj duhovitoj i sarkastičnoj Kontroverspredigt über H. Clauren und den Mann im Mond (1826) i postiže svoj originalni cilj: moralno uništenje preterano osetljive i nezdrave literature sa kojom je Klauren preplavio zemlju.

U međuvremenu, inspirisan romanima Voltera Skota, Hauf piše istorijsku romansu o Lihtenštajnu: Romantische Sage aus der wuerttembergischen Geschichte (1826; Lichtenstein: Romantična saga iz istorije Virtemberga), koja je postala veoma popularna u Nemačkoj, a posebno u Švabiji, gde je smatrana kao najinteresantniji deo istorije te zemlje, vladavine kneza Ulriha (1487—1550). Ovaj roman je bio inspiracija za naslednika kneza Ulriha, kneza Vilhelma, da renovira dvorac, koji je pao u zaborav, u skladu sa Haufovim opisom.

Grobni kamen Vilhelma Haufa u Štutgartu, Nemačka.

Dok je putovao po Francuskoj, Holandiji i severnoj Nemačkoj napisao je drugi deo Memoara satane i neke kratke priče, među njima Die Bettlerin vom Pont des Arts (1826; Prosjaku do Pont de Artsa) i njegovo remek delo, novelu Phantasien im Bremer Ratskeller (1827; Vino-duhovi Bremena). Takođe je objavio kratke poeme, koje su prešle u narodne pesme, među njima Morgenrot, Morgenrot, leuchtest mir zum frühen Tod? (Svetlosti u zoru, ti si moj svetlosni put do rane smrti) i Steh ich in finstrer Mitternacht (Ja stojim u najmračnijoj ponoći). Novela Jud Süß objavljena je 1827. godine.

U januaru 1827. godine, Hauf preuzima mesto urednika štutgartskog jutarnjeg lista i u narednim mesecima ženi svoju rođaku Luisu Hauf ali njegova sreća je prekinuta njegovom preranom smrću zbog groznice, 18. novembra 1827. godine.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Mali Muk, Vilhelm Hauf, Svjetlost Sarajevo, 1990. godine
  • J. Klaiber, Wilhelm Hauff, ein Lebensbild (1881)
  • M. Mendheim, Hauffs Leben und Werke (1894)
  • H. Hofmann, W. Hauff (1902)

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]