Wilhelm Hauff

Wilhelm Hauff
Wilhelm Hauff
Biografske informacije
Rođenje	29. 11. 1802.; Stuttgart, Vojvodstvo Württemberg
Smrt	18. 11. 1827. (dob: 24); Stuttgart, Kraljevina Württemberg
Obrazovanje
Zanimanje	književnik
Opus
Književni pravac	romantizm, bidermajer
Književne vrste	novela, roman
Jezik	njemački

Vilhelm Hauf (njemački: Wilhelm Hauff; Štutgart, 29. novembar 1802 – Štutgart, 18. novembar 1827) je bio nemački pisac.

Rani život

Hauf je rođen u Štutgartu, kao sin Augusta Frederika Haufa, sekretara u ministarstvu spoljnih poslova, i Hedvig Vilhelmine Elzaser Hauf. Bio je drugo od četvoro dece.

Mladi Hauf izgubio je oca kada je imao sedam godina i svoje prvo, rano obrazovanje stiče u biblioteci svoga dede u Tibingenu, kada se njegova majka preselila nakon muževe smrti. Godine 1818. bio je poslan u manastirsku školu u Blaubojrenu, a 1820. godine počinje da studira u Univerzitetu u Tibingenu. Za četiri godine završava studije filozofije i teologije u Tubinger Stiftu.

Književni rad

Nakon što je napustio univerzitet, Hauf postaje učitelj deci čuvenog Vinterberškog minstra rata, generala barona Ernesta Eugena fon Hugela (1774-1849) i za njih piše delo „Bajka“, koje je objavio u svojoj Bajka almanah za godinu 1826. Neke od ovih priča su i danas veoma popularne u zemljama nemačkog govornog područja, kao na primer Der kleine Muck (Mali Muk), Kalif Storch (Kalif roda) i Die Geschichte von dem Gespensterschiff (Priča o brodu duhova) – koje su sve bile smeštene na orijentu (istok); ali i Der Zwerg Nase (Patuljasti nos), Das kalte Herz (Hladno srce) i Das Wirtshaus im Spessart (Hostel u Spesartu), smeštene u Nemačkoj.

Takođe napisao je prvi deo Mitteilungen aus den Memoiren des Satan (1826; Memoari Belzebube) i Der Mann im Mond (1825; Čovek u mesecu). Drugo, parodija sentimentalnih i osećajnih novela Hajnriha Klaurena (pseudonim Karla Heuna, 1771–1854), postao je u toku sastava, bliska imitacija stila koju autor zapravo i objavljuje pod njegovim imenom. Kao rezultat, Klauren podnosi i dobija tužbu za naknadu štete protiv Haufa, nakon čega Hauf prati napad u svojoj duhovitoj i sarkastičnoj Kontroverspredigt über H. Clauren und den Mann im Mond (1826) i postiže svoj originalni cilj: moralno uništenje preterano osetljive i nezdrave literature sa kojom je Klauren preplavio zemlju.

U međuvremenu, inspirisan romanima Voltera Skota, Hauf piše istorijsku romansu o Lihtenštajnu: Romantische Sage aus der wuerttembergischen Geschichte (1826; Lichtenstein: Romantična saga iz istorije Virtemberga), koja je postala veoma popularna u Nemačkoj, a posebno u Švabiji, gde je smatrana kao najinteresantniji deo istorije te zemlje, vladavine kneza Ulriha (1487–1550). Ovaj roman je bio inspiracija za naslednika kneza Ulriha, kneza Vilhelma, da renovira dvorac, koji je pao u zaborav, u skladu sa Haufovim opisom.

Dok je putovao po Francuskoj, Holandiji i severnoj Nemačkoj napisao je drugi deo Memoara satane i neke kratke priče, među njima Die Bettlerin vom Pont des Arts (1826; Prosjaku do Pont de Artsa) i njegovo remek delo, novelu Phantasien im Bremer Ratskeller (1827; Vino-duhovi Bremena). Takođe je objavio kratke poeme, koje su prešle u narodne pesme, među njima Morgenrot, Morgenrot, leuchtest mir zum frühen Tod? (Svetlosti u zoru, ti si moj svetlosni put do rane smrti) i Steh ich in finstrer Mitternacht (Ja stojim u najmračnijoj ponoći). Novela Jud Süß objavljena je 1827. godine.

U januaru 1827. godine, Hauf preuzima mesto urednika štutgartskog jutarnjeg lista i u narednim mesecima ženi svoju rođaku Luisu Hauf ali njegova sreća je prekinuta njegovom preranom smrću zbog groznice, 18. novembra 1827. godine.

Izvori

Mali Muk, Vilhelm Hauf, Svjetlost Sarajevo, 1990. godine
J. Klaiber, Wilhelm Hauff, ein Lebensbild (1881)
M. Mendheim, Hauffs Leben und Werke (1894)
H. Hofmann, W. Hauff (1902)

Vanjske veze

[1] Arhivirano 2007-10-09 na Wayback Machine-u
[2]
[3]
[4]