Werner von Fritsch

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Verner fon Frič

Verner fon Frič
Verner fon Frič

Lični podaci
Datum rođenja 4. august 1880. (1880-08-04)
Mesto rođenja Diseldorf - Benrat ( Nemačko carstvo)
Datum smrti 22. septembar 1939. (dob: 59)
Mesto smrti Varšava ( Poljska)
Vojska  Nemačko carstvo (do 1918)
 Vajmarska Republika (do 1933)
 Nacistička Nemačka (do 1939)
Najviši čin Generaloberst
Godine služenja Komandant armije (1935-1938)
Bitke i ratovi Prvi svetski rat
Drugi svetski rat
Nagrade Gvozdeni krst
Orden za zasluge

Verner fon Frič (nem. Werner von Fritsch; Diseldorf - Benrat, 4. avgust 1880Varšava, 22. septembar 1939) je bio istaknuti oficir Nemačke vojske i član Vrhovne komande Vermahta. On je drugi nemački general koji je poginuo u Drugom svetskom ratu.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Verner fon Frič je sa osamnaest godina stupio u Nemačku vojsku i učestvovao je u Prvom svetskom ratu. Tri godine nakon stupanja u službu, njegove sposobnosti su prepoznate i on je poslat na vojnu akademiju. General štabu je pridodat 1911. godine i tokom Prvog svetskog rata je učestvovao u mnogim odlukama donesenim u general štabu. Tokom rata je upoznao i postao dobar prijatelj sa Hansom fon Sektom koji će u Vajmarskoj republici biti zapovednik nemačke vojske. Zajedno sa generalom Vernerom fon Blombergom je podržavao tajni odnos koji je vojska imala sa Sovjetskim Savezom.

Svojim radom se isticao u general štabu i 1932. godine je unapređen u čin general-majora. Frič je želeo da integriše filozofiju nacizma u armiju, ali je bio šokiran nacističkim bezakonjem, ali je to opravdavao nacističkom mladalačkom veselošću i poletu. Njegovo razumevanje funkcionisanja vojske mu je omogućilo da malu republikansku vojsku reorganizuje u veliku, koja ima obavezu regrutacije.[1]

Frič je kao lider bio simbol nenacističkog oficira. Plašio se da će Hitlerov otvoreni antikomunizam povući Nemačku u rat sa Sovjetskim Savezom. Frič je povremeno prezrivo pričao o Hitleru kolegama oficirima. U jednoj prilici kada ga je kolega pozvao da gledaju sa balkona paradu posvećenu Hitlerovom rođendanu, on je na to rekao: "Zašto bismo to slavili"? Takođe je bio besan zbog masakra u Noći dugih noževa, ali nikad ništa od toga nije rekao Hitleru.

Ipak, Hitler je saznao za Fričovu odbojnost prema nacizmu i njegovim grandioznim vojnim planovima. Hitler je želeo da preuzme potpunu kontrolu nad vojskom, pa je naredio Hajnrihu Himleru da skupi što više informacija o Friču. Nakon nekog vremena, muška prostitutka Hans Šmit je pristao da potvrdi da je imao seksualan odnos sa Fričom. Hitler je Friču 24. januara 1938. rekao za optužbe koje je izneo Hans Šmit. Frič je video da niko od viših oficira armije neće da stanje na njegovu stranu i pokuša da ga odbrani od lažnih optužbi, pa je odlučio da se povuče iz službe. Kada se kasnije otkrilo da je Šmit lagao, Hitler je odbio da Friča vrati u službu. Frič je pozvan je u vojsku tek pred napad na Poljsku, i u staroj regimenti u kojoj služio je dobio čin počasnog pukovnika. Ubijen je tokom borbe za Poljsku 22. septembra 1939 metkom u nogu koji mu je probio arteriju.

Sraman odnos nacsitičkog režima prema Verneru fon Friču je okrenulo mnoge oficire koji su od početka podržavali nacizam, u njegove velike protivnike. Među njima je najpoznatiji bio Ludvig Bek.[2]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Prethodnik:
Načelnici Vrhovne komande kopnene vojske Nasljednik:
Valter fon Brauhič