Klozet
Klozet, (starofrancuski clos, lat. clausum od claudere zaključati, zatvoriti), nužnik, zahod, klonja, wc, toalet, 00, je prostor u kome se odlažu tečni produkti metabolizma čoveka, fekalije (feces i urin).[1][2] [3] Značaj ovog odlaganja na tačno određenom i zato predviđenom mestu, po određenim tehnološko-higijenskim pravilima je u preventivnoj funkciji sprečavanja zaraza i čoveka i životinja koje bi zarazu prenosile.[3]
Istorija[uredi | uredi kod]
Onog momenta kada je čovek počeo da bira mesto na kome će odložiti produkte svoga metabolizma, a ne na bilo kom mestu, više je napredovao nego koliko će napredovati od tog vremena do vremena današnjih klozeta. Velika promena bio je i sledeći korak kada je nalazio skrivena mesta sklonjena od naselja u kojima je boravio i staza kojima je prolazio.
Tek je značajan napredak i čoveka i klozeta onaj kada je neestetske i degutantne produkte sopstvenog metabolizma počeo da zatrpava. Tako je postepeno, kako to biva i u svim drugim njegovim sazrevanjima i napredovanjima došao i do prostorije u kojoj se i nesmetano i higijenski vršilo ovo odlaganje. Konačno je u prostorijama kopao rupe koje bi posle zatrpavao zemljom, ili bi postavljao posude, čiji bi sadržaj povremeno istresao.
Moderni klozeti su nastali u davno doba cca 25. vekova p. n. e. - ljudi iz oblasti Harapa u današnjem Pakistanu imali su vodene toalete u svakoj kući koji su bili spojeni pokrivenim kanalima od pečene glinene opeke. Klozeti su postojali i u starom veku u Egiptu i Kini. U Rimu su neki klozeti bili deo javnih kupatila, gde su muškarci i žene bili izmešani u zajedničkom društvu. Konačno s izumom klozetska šolja, i njenim priključenjem na vodovodne i kanalizacione instalacije, nastali su današnji klozeti.
Kao pronalazač klozetskog uređaja sa ispiranjem smatra se sir Džon Harington 1596. godine i ako su se u viktorijanske doba razvile poboljšane regulacije koje je verovatnije napravio Aleksandar Komning nego Tomas Karper kako se to uobičajeno navodi i ovi klozeti su se raširili. Pre i posle prelaznog doba mnogi ljudi su upotrebljavli eksterne klozete.[4]
Tipovi klozeta[uredi | uredi kod]
Postoji mnogo tipova klozeta i mnogo načina higijenskog čišćenja tela posle upotrebe klozeta. Najviše zavisi od običaja lokalnih izvora. Neki klozeti su prilagođeni za invalide i oni imaju pristup za kolica a često i mogućnosti za pridržavanja.
Na zapadu je najčešći oblik ispirajućeg klozeta, iako se čučavci upotrebljavaju u socijalnim uređenjima. Klozeti mogu biti npr.:
- Ispirajući klozet
- čučeći kolozet
- hemijski klozet
- klozet sa ugrađenim bideom
- pisoar
- pisoar prikačen za zid
- pisoar na tlu
- kanalski pisoar
- suvi klozet
- jamski klozet: čest za kampinge i druge provizorne akcije
- kompostni klozet: koji je čest na selima ali i kod nekih savremenih ekološki projektovanih zgrada.
U kući može da bude klozet u istoj prostoriji kao i tuš, kada, umivaonik kao i odeljeno.[3]
Javni klozeti[uredi | uredi kod]
Javni klozeti su često odeljeni u kabinama a umivaonici su zajednički. Uređaji za muškarce često imaju pisoare koji su pričvršćeni na zidu ili tekuće kanale koji su zajednički.
Klozeti u eksterijeru imaju formu javne organizacije i uređenja. Postoje varijante bez kanalizacije sa jednostavnim dizajnima do luksuznih verzija koje se automatski čiste posle svake upotrebe.
Neki klozeti na selu za javnu upotrebu mogu biti prikljčeni na kanalizacijsku meržu ili se skladište i odvoze odpad- čiste po potrebi. Mnogi klozeti se čiste na mestu ali ima i takovih koje su mobilni i čiste se u centralama.
Neki klozeti su besplatni a neki se plaćaju skupljanjem novca na razne načine bilo sa kontrolom ili bez nje. Na mnogim autobusnim i željezničkim stanicama su instalirani klozeti sa plaćenom upotrebom.[3]
Klozeti u saobraćaju[uredi | uredi kod]
Klozeti su uobičajeno u avionima, vozu, često međumesnom autobuskom saobraćaju, trajektima, ali ne i metroima, tramvajima i drugim autobusima.[3]
Vidi još[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Klajn I. i Šipka M , Veliki rečnik stranih reči i izraza, Prometej, Novi Sad, 2008.g.
- ↑ Karadžić V. , Srpski rječnik, NOLIT Beograd, Beograd, 1972.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Grupa autora, Preventivna medicina, Veselin Masleša, Sarajevo, 1962.
- ↑ Grupa autora, Enciklopedija leksikografskog zavoda, Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb, 1962.g.
Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]
- Trockenklo aus China kommt in Afghanistan zum Einsatz Arhivirano 2007-09-27 na Wayback Machine-u
- http://www.myrestroom.eu Arhivirano 2014-05-17 na Wayback Machine-u