Prijeđi na sadržaj

Von Neumannova arhitektura

Izvor: Wikipedija

Izraz fon Nojmanova arhitektura se odnosi na dizajn računara koji koristite jedinstvenu strukturu za skladištenje u kojoj čuva i instrukcije, i podatke. Izraz fon Nojmanova mašina se može koristiti da opiše takav računar.

Odvajanje skladištenja od procesorske jedinice je u fon Nojmanovoj arhitekturi implicitno.

Fon Nojmanova arhitektura je takođe "referencni model" (najjednostavniji i najčešće korišćen) za određivanje "sekvencijalnih arhitektura" kao suprotnosti paralelenih arhitektura.

Istorija

[uredi | uredi kod]

Najranije računske mašine su imale fiksne programe. Neki veoma jednostavni računari i danas koriste ovakav dizajn, bilo zbog jednostavnosti, bilo u svrhu obuke. Na primer, stoni kalkulator je (u principu) računar sa fiksnim programom. On može da izvršava proste matematičke funkcije, ali ne može da se koristi za obradu teksta, ili neku drugu funkciju. Kako bi se promenio program ovakve mašine, neophodno je prespajanje žica, restrukturiranje, ili čak re-dizajniranje mašine. Najraniji računari su u stvari više bili "dizajnirani" nego što su bili "programirani". Ako je "re-programiranje" i bilo moguće, ono je predstavljalo fizički posao sa prethodnim planiranjem i pravljenjem nacrta.

Koncept računara sa uskladištenim programom je promenio ovu praksu. Stvaranjem seta instrukcija, i odnosom prema izračunavanjima kao prema serijama instrukcija (računarski program), računar postaje fleksibilniji. Tretiranjem ovih instrukcija na isti način kao i ostalih podataka, računar lako može da menja protram koji izvršava.

Izrazi "fon Nojmanova arhitektura" i "računar sa uskladištenim programom" se često koriste sinonimno. Međutim, Harvardska arhitektura predstavlja takođe koncept dizajna, kod koga se program skladišti na način koji ga čini lako izmenjivim, ali se ne koristi ista memorija kao i za ostale podatke.

Povezano

[uredi | uredi kod]