Prijeđi na sadržaj

Volkacije Sedigit

Izvor: Wikipedija

Volkacije Sedigit (lat. Volcacius Sedigitus,[1] kraj 2. i početak 1. veka pne.)[2] bio je rimski filolog i književni kritičar, poznat po tome što je sastavio popis deset rimskih komediografa koje je smatrao najboljim.

O njegovom životu znamo samo ono što o njemu kaže Plinije Stariji, naime da je bio "odličan u pesništvu" (illustrem in poetica) te da je svoj nadimak (cognomen) dobio zato što se rodio sa po šest prstiju na svakoj ruci (sex digiti).[3]

Iz Volkacijevog dela De poetis (O pesnicima) Aul Gelije citira trinaest jampskih senara, gde se nabraja "kanon" deset najboljih rimskih pisaca komedije, odnosno palijate. Po Volkacijevom mišljenju, najbolji je bio Cecilije Stacije, a zatim slede Plaut, Nevije, Licinije Imbreks, Marko Atilije, Terencije, Turpilije, Kvint Trabea, Luscije Lanuvin i Enije:[4]

Multos incertos certare hanc rem vidimus,
palmam poetae comico cui deferant.
Eeum meo iudicio errorem dissolvam tibi,
ut, contra si quis sentiat, nihil sentiat.
Caecilio palmam Statio do comico.
Plautus secundus facile exsuperat ceteros.
Dein Naevius, qui fervet, pretio in tertiost.
Si erit, quod quarto detur, dabitur Licinio.
Post insequi Licinium facio Atilium.
In sexto consequetur hos Terentius,
Turpilius septimum, Trabea octavum obtinet,
nono loco esse facile facio Luscium.
Decimum addo causa antiquitatis Ennium.
Znamo da mnogi se dvoje i rasprave vode o tome
kojem će pesniku komičkom palminu grančicu dati.
Tu ću ti sumnju razrešiti vlastitim gledištem svojim,
tako da onaj ko drukčije misli ‒ ne misli ništa.
Ceciliju Staciju palminu graničicu dajem.
Plaut je odmah na drugome mestu, iznad svih drugih.
Zatim Nevije, što žarom pleni, na trećem je mestu.
Četvrtog mesta ako je, Liciniju neka se dade.
Nakon Licinija kažem da sledi Atilije onda.
Ove na šestome mestu sledi Terencije zatim,
sedmo Turpilije drži mesto, a Trabea osmo,
Lusciju deveto mesto bez dvojbe ikakve dajem.
Poradi drevnosti Eniju deseto dajem mesto.

Moguće je da se Enije našao na popisu samo da bi se zadovoljio broj deset kao uobičajen u kanonima aleksandrijske škole.

Volkacijev sud o pesničkoj vrednosti pojedinih rimskih komediografa nazvan je osobenim, čudnim i nastranim.[5] S druge strane, izneta je pretpostavka da su ovakvu ocenu zapravo delili i drugi njemu savremeni kritičari, posebno u pogledu smeštanja Cecilija Stacija na vrh popisa.[6]

Svetonije u Terencijevom životopisu prenosi i tri stiha kojima je Volkacije opisao kako je Terencije napustio Rim i zatim nestao:[7]

Sed ut Afer populo sex dedit comoedias,
iter hinc in Asiam fecit, et navem ut semel
conscendit, visus numquam est; sic vita vacat.
Ali kad Afer je narodu šest komedija dao,
otputova odavde u Aziju, i jednom kad se u brod
ukrca, više ga niko nikada video nije. Tako nestade.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ The Oxford Classical Dictionary (3rd ed.), 2003. U rukopisima se nalazi i Volcatius i Vulcacius.
  2. ↑ Latin Literature: A History (2nd ed.), Johns Hopkins University, 1999, p. 573 ("oko 100. pne. kritičar Volkacije Sedigit ustanovio je kanon").
  3. ↑ Plinije Stariji, Naturalis historia, XI, 104.
  4. ↑ Aul Gelije, Noctes Atticae, XV, 24. Stihovi su uvedeni ovim rečima: "Sedigit u svojoj knjizi O pesnicima ovim stihovima pokazuje šta misli o onim pesnicima koji su pisali komedije, za kojega od njih misli da se ističe od ostalih i napokon koga po časti stavlja na koje mesto".
  5. ↑ Milan Budimir i Miron Flašar, Pregled rimske književnosti, 1991, str. 84 i 161.
  6. ↑ William Beare, The Roman Stage, 1995, p. 133.
  7. ↑ Svetonije, Vita Terenti, 4.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Volkacije_Sedigit&oldid=41821805