Vojni turizam

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Kratak pregled[uredi - уреди | uredi izvor]

Trenutno u svetu postoji više desetina svemirskih i vojnih avantura kao što su: aero-avanture, kopnene avanture, svemirske avanture i avanture na vodi sa razgranatom strukturom podele. Svemirske i vojne avanture su noviji oblik ekstremnog turizma stvorenih u zadnjih petnaest godina (od 1991. godine). Letovi vojnim lovcima, helikopterima, starijim tipovima aviona, teretnim avionima koji simuliraju nultu gravitaciju; treninzi u simulatorima letenja; padobranske avanture; sve vrste obuka za kosmonaute u Rusiji – Zvezdani grad; suborbitalni svemirski turistički programi; obuke na vojnim operacijama; tehnike preživljavanja u svim prirodnim uslovima od hladnog Sibira, preko vlažnih džungli Amazona do pustinja SAD-a; programi vožnje tenkova i drugih oklopnih vozila; program gađanja iz streljačkog naoružanja na ruskim i ukrajinskim poligonima; peintbol i preživljavanje na vodi su grane svemirskih i vojnih avantura koje su, može se reći najatraktivnije avanture od početka istraživanja Zemlje u srednjem veku. Nov način razvoja turizma, nove ideje i nove avanture su glavni opisni detalj svemirskih i vojnih avantura. Glavne zemlje organizatorisu: Rusija, Ukrajina, SAD, JAR, Australija, Salvador i Peru U uslovima razvoja savremenog turizma, aktivni turizam je dobio vodeću ulogu razvojnog pravca u odnosu na dosadašnji pasivni turizam. Kao najaktivniji deo aktivnog turizma stoji ekstremni turizam. Razlika između aktivnog i ekstremnog turizma je u avanturizmu, odnosno određenoj dozi opasnosti koja vreba turistu na nekom turističkom programu. Svemirske i Vojne avanture kao deo ekstremnih avantura spadaju u jednu od onih koja probija granice turizma u globalu. Ta granica, koju je nekada predstavljao svemir, više ne postoji. Granice izdržljivosti su pomerene silom G, odnosno silom teže koju trpi ljudsko telo, u vojnim avionima i svemirskim letelicama. Pomerene su i u uslovima preživljavanja u divljini sa ljudima iz specijalnih jedinica vojske, kao i raznim simulatorima ili padobranima. Svemirske i vojne avanture su definitivno zakoračile u svet turizma na velika vrata, a ovo je tek početak.


Najpoznatije kompanije koje se bave vojnim turizmom[uredi - уреди | uredi izvor]

Potrebno je samo reći da su te kompanije vodeće u svojim delatnostima i da predstavljaju motornu snagu razvoja svih budućih ekstremnih najatraktivnijih turističkih disciplina. Navešćemo samo neke od njih: MiG Avia,Incredible Adventures,Zero G One company, Systema company, Thunder City, Vodochody a.s.,Northwest School of Survival, Zodiac Company, Eagles Cry, Australia Jet Adventures, Fighter Combat Australia, Fighter Combat Adventures, Air Combat USA, Fighter Combat USA,etc. Sve navedene kompanije su imale izuzetnog udela u pomoći tokom izrade knjige "Svemirske i Vojne avanture - oblik ekstremnog turizma", pre svega svojim podacima, slikama, ilustracijama, sugestijama i raznim drugim sredstvima.


Kratak pregled razvoja turizma[uredi - уреди | uredi izvor]

Počev od antičkih istraživača koji su istraživali svet zajedno sa osvajanjima velikih vojskovođa, oni su u isto vreme i putovali do dalekih zemalja, kao što su to činili Feničani, Arapi, Grci i ostali, i tako otkrivali novi svet. U isto vreme započet je i razvoj banjskih parkova i ogromnih termi, kao i letnjikovica koje su gradili imperatori i vojskovođe, posebno u rimskom carstvu. Kasnije, u srednjem veku putovanja, avanture ili turizam, ako se sa ove tačke na njega može ovako gledati, se okrenuo religioznoj strani. Tako se stvaranjem najvećih religija u Evropi i na Bliskom istoku počela stvarati nova religiozna putovanja i to za hrišćane Jerusalim, odnosno Palestina, a za muslimane Meka i Medina. Na istoku, kod budista to sveto mesto predstavlja grad Lasa. Počev od 19 veka počinje razvoj modernog turizma kako ga danas znamo i to sa čuvenim putovanjem koje je organizovao Džejms Kuk u Velikoj Britaniji. Nakon toga slede putovanja do letnjih destinacija – Azurna obala, planinskih vrhova u Alpima, zatim banjskih lečilišta - Davos, i na kraju do zimskih turističkih centara takođe u Alpima. Paket aranžmani, ol inkluziv aranžmani i na kraju avanturistička putovanja asociraju na moderni turizam današnjice. Ekstremnije i aranžmane namenjene aktivnom odmoru je moguće naći u skoro svim zemljama sveta i danas oni čine sve veći postotak od ukupnog broja turista.


Oblici turizma[uredi - уреди | uredi izvor]

Oblici turizma i turističkih kretanja proističu iz raznovrsnosti motiva i oblika kretanja. U najvećem broju oblika isprepletani su elementi kretanja, prostora i potrošnje. Podela koja proističe iz oblika turističkih kretanja je izložena u deset kategorija, počev od podele prema potrebi kretanja, sredstvima transporta pa sve do podele prema organizacionom kriterijumu. Isto tako postoji i podela prema oblicima turizma i turističkim kretanjima. Suština svih podela je u cilju razvrstavanja i objašnjavanja fenomena kretanja, i potreba turista za kretanjima i putovanjima u prostoru, pa time avanturistička putovanja, ili avanture na putovanju, postaju sastavni deo šireg konteksta turizma i njegovog upotpunjavanja. Jednostavnije rečeno, avanture su posebna vrsta putovanja ali i deo komplementarnog turizma, odnosno deo turističkih putovanja koja služe većoj ponudi (paraglajderi, skijanje na vodi, ekstremne vožnje snouborda ili skija, noćenje u prirodi, ekstremni letovi avionima sa lupinzima, vožnje kroz pustinju i različite animacije turista...) u okviru standardnih putovanja (letnja i zimska, izletnička, kulturna itd.). Trenutno se turizam bliži svojoj animacionoj fazi, koja će kasnije možda preću u kompletno avanturističku fazu.


Ekstremni turizam[uredi - уреди | uredi izvor]

Ne postoji, barem za sada, opšte prihvaćena definicija ekstremnog turizma ali postoje koreni ove vrste odmora, koji sežu u ne tako daleku prošlost. Ako bi počeli da kopamo po ljudskoj istoriji i da istražujemo koji su to ljudi započeli avanturistička putovanja, sigurno je da bi početak bio dug koliko i istorijski razvoj samog čoveka. Herodot, Ibn Batuta, Vikinzi, Marko Polo, Vasko da Gama, Magelan, Kolumbo, brojni istraživači zapada i severa Amerike, Sibira, Afrike, Južne Amerike, Australije i Novog Zelanda, Antarktika i Arktika i brojnih drugih predela na Zemlji, postali su slavni zbog svog avanturizma, bili su prvi tamo gde ni jedan čovek pre njih nije bio (misli se na ljude evropskog kulturnog kruga), dok se oni ostali, oni koji su posetili ista mesta kasnije retko pamte. Ekstremni turizam predstavlja mladu granu turizma, globalno razvijenu u zadnjih 16 godina (od 1991. godine) ali sa pojedinim granama koje se šire već 30 godina (od kraja 60-ih godina). Prethodnica ekstremnog turizma su sportovi koji su polako počeli da se šire izvan svojih granica i prelazili u ekstremnije domene. Jedan od prvih ekstremnijih sportova je surfovanje (surfing) koje se počelo razvijati kao sport na zapadnim obalama SAD-a i na istočnim obalama Australije. Pošto je bilo previše dugo čekati od leta do leta, surferi su sa zapadnih obala SAD-a krenuli do poznatih zimovališta na Stenovitim planinama i napravili dasku za sneg (snowboard), na kraju sedamdsetih i početkom osamdesetih. Ekstremni turizam je vrsta turizma gde turista zadovoljava svoje potrebe u prostoru, nestandardnim rekreativnim aktivnostima i u netipičnom okruženju, gde postoje određeni (po nekima ograničeni) rizici po njegovo zdravlje ili život. Najčešće turoperatori i organizatori navode u svojim propagandnim brošurama i nastupima da su rizici koji prate avanture ograničeni, jer se o turisti staraju ljudi koji imaju više nego potrebno iskustvo i oni vode maksimalnu brigu o turisti na njegovim avanturama, pritom ga puštajući da oseti sve ono što će mu to putovanje učiniti jedinstvenim. Međutim, postoje, negde manji a negde izrazitiji rizici, po zdravlje turiste i opasnost po njegov život koje ta putovanja i čine tako avanturističkim i jedinstvenim, ali su ti rizici svedeni na minimum. Neke od najboljih ekstremnih avantura u svetu su: avanture helikopterima i avionima do različitih predela počev od Severnog pola, preko pustinja ili lebdenja na jednom od krila aviona, paraglajding, jedriličarstvo, koriščenje zmaja, bandžu džamping, bejz džamping, surfovanje u vazduhu, letenjena žici na Novom Zelandu, splavarenje i kajak vodama pete kategorije – takozvanim belim vodama, kajakarenje kroz džunglu ili preko vodopada, ronjenje sa ajkulama, sa sardinama, na koralnim grebenima ili u ptrazi za blagom, surfovanje, kajt surfovanje, surfovanje na reci, vožnje trkačkih čamaca, duboko zaranjajućim podmornicama, ledolomcima do Severnog pola, polarni treking, penjanje na ledu, samostalno i slobodno penjanje po stenama, speleoavanture, smučanje, vožnja borda na nepristupačnim vrhovima, škola gladijatora, jurnjava za tornadom, penjanje na most u Australiji, škola jahanja bikova itd.

Vojne avanture[uredi - уреди | uredi izvor]

Vožnja u supersoničnom MiG-u 29 ili SU-30 je do skoro bila privilegija vojnih pilota i akcionih heroja iz filmova o Džejms Bondu (James Bond) ili Rambou (Rambo). Skakanje padobranom nije neka novina ali skočiti sa više od 9.000 m je itekako novo i ekstremno, kao i odvažiti se na put prašumskog kursa preživljavanja. Neki možda vole da se oprobaju u streljaštvu sa vojnim naoružanjem ili da se provozaju nekim od tenkova u Rusiji ili čak da nauče veštine specijalnih jedinica. Ono što je potrebno navesti je da vojne avanture nisu imale svoj razvojni početak kao druge grane turizma, već je njihov početak ograničen na trenutak kada su se vojne ustanove, kao i različiti vojni zavodi, počeli otvarati prema komercijalnim posetama, a kasnije i prema turističkom iskorišćavanju i eksploatisanju svega onog što vojne institucije poseduje, ali naravno, samo u obimu koji ne ugrožava samu vojsku određene zemlje. Vojne avanture su vrsta turizma gde turista zadovoljava svoje potrebe u prostoru (prvenstveno u vojnim ili civilnim objektima, na poligonima, vojnim zavodima, ili na ostalim mestima) sa obukom od strane vojnog osoblja (sadašnjim ili bivšim) i sa vojnom tehnikom i opremom učeći vojne veštine i veštine preživljavanja. Ostala mesta koja se koriste u obuci turista su pustinje, džungle, šumovite ili kamenite planine, močvare i tako dalje. Bivše vojno osoblje je veoma često angažovano na ovakvim projektima, najčešće u SAD-u, Rusiji i u džunglama Južne Amerike, na kursevima preživljavanja, na obuci za pilote na civilnim vazduhoplovima, na obukama za korišćenje različitih vrsta naoružanja, na turističkim simulacionim obukama za specijalne jedinice, na obukama za padobranstvo i tako dalje.


Vojni lovci, helikopteri i teretni avioni[uredi - уреди | uredi izvor]

Rusija je obećana zemlja za one koji obožavaju letenje i brzinu. Vrste i tipovi letelica koje se nude turistima su iz ere hladnog rata i danas su već po rešenjima prevaziđena ali nikako zamenjena, jer se na primer letelice kao što su MiG-29, MiG-31, SU-27 i SU-30 još koriste sa nekim inovacijama, tako da je draž letenja još veća kada znate da letite u jednom borbenom lovcu koji je legenda i uz osavremenjavanja još traje i vrši trenažne i borbene letove braneći nebo najveće zemlje sveta sa najboljom vojnom avio industrijom u svetu. Helikopteri su za civilne potrebe pretežno korišćeni u svrhu prevoza turista od jedne do druge destinacije, što je i danas najaktuelnije. Mada su ture koje se vrše helikopterima danas mnogo raznovrsnije i vezane su za neposrednu okolinu gradova koje turisti posećuju ali i u komercijalne svrhe, postoje u malom obimu i ture koje se nude posetiocima u Rusiji i koje su „malo“ drugačije od onih koje se nude u ostalim delovima sveta i spadaju pod vojne avanture. Akrobativni let sa helikopterom, kao i druge avanture, privukle su turiste koji su hteli malo zabave i adrenalinski osećaj vožnje nekadašnjim sovjetskim uzdanicama. Avion IL-76 MDK koristi u svrhu obuke kosmonauta, simuliranja nulte gravitacije i njihove pripreme za ono što ih čeka na letovima i istraživačkim stanicama. Danas, tačnije od 1994. godine, ovi letovi su komercijalizovani i pružaju se zainteresovanim turistima u sklopu Juri Gagarin trening centra za kosmonaute u Zvezdanom gradu blizu Moskve. Ono što je najneobičnije i veoma nesvakidašnje kod Kejptaun avio-tura (Cape town jets) u Južnoafričkoj Republici, je da se one organizuju na privatnom posedu, privatnom aerodromu sa privatnim pilotima i sa privatnim vojnim lovcima. Ovo je po svemu sudeći, najveći privatni aerodrom na svetu koji poseduje vojne lovce koji se upotrebljavaju u turističke svrhe i koji pri tom poseduje i svoju privatnu školu letenja, ali je potrebno naglasiti da su ovo „penzionisani“ vojni lovci i da je jedan deo njih redak čak i u svetskim okvirima. Ovde su opisane avanture avionima: English Electric Lighting T-5, Strikemaster, Bucanir, Houk Hanter, Denel Cheetah D, L-29, L-39 i Impala MK-1. Australija poseduje tri ovakve škole koje nude komercijalne letove vojnim avionima tipa Strajkmaster, MiG-15, L-29, L-39, i pritom na svakom od aviona moguće je oprobati se na nekoliko različitih avantura: akrobacijskim, vojnim, napadačkim, odbrambenim itd,. U SAD-u takođe postoji veliki broj kompanija koje nude letove vojnim lovcima sa nešto oskudnijom ponudom u odnosu na druge zemlje ali sa veoma profesionalnim programima. Lovci L-39 i L-29, ponos nekadašnjeg Varšavskog pakta verovatno nisu ni mogli zamisliti da će se obresti na «neprijateljskoj» teritoriji, ali danas ponosno krstare nebom SAD-a zajedno sa avanturistima. U Kaliforniji, u jednoj od kompanija, možete uraditi nešto što nigde drugde na svetu nećete moći, da snimite sopstveni profesionalni film sa borbenim misijama i sa sobom u glavnoj ulozi, ali ni to nije sve, možete postati i jedan od glumaca u holivudskim blokbaster ostvarenjima kao sporedni glumac u avionu tokom misija, sa imenom na glavnoj špici i sa ulogom vrednom pomena. Jedan od glavnih programa je i let nulte gravitacije u preuređenom Boingu 727-200, koji poseduje sve dozvole FAA agencije, tokom kog se nudi astronautski let u bestežinskom stanju, slično onom u Rusiji, sa jedinim načinom koji postoji u svetu na kome se bukvalno može simulirati let u nultoj gravitaciji. Sve avanture sa svim avionima su detaljno opisane, sa svim neophodnim karakteristikama, mestima održavanja, uslovima, cenama, karakteristikama aviona i aerodroma.


Simulatori letenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Simulatori letenja su najbolja škola za proučavanje psihologije pilota koji su izloženi strašnim pritiscima pod kojima moraju da budu neverovatno spremni da bi obavljali sve zadatke koji se pred njih stave. Postoje avanturisti koji ne mogu da se nose sa visokim pritiskom koji preživljavaju piloti vojnih lovaca u vreme izvođenja borbenih i trenažnih letova, odnosno ne mogu da se nose sa onim što bi hteli da dožive na letovima raznim tipovima vojnih lovaca, zato je ovo pravo mesto za takvo privikavanje ili za simulatorsku vožnju. Let u kocki, kako je nazivaju piloti pomalo liči na video igricu, sa ekranom koji je ispred „pilota“i sa svim komandama kao i na pravom avionu. U unutrašnjosti simulatora svi uslovi su potpuno isti onima koji se odvijaju za vreme leta ili eventualnih borbi u vazduhu, odnosno sve sile koje utiču na ljudski organizam i psihu su veoma realno iscenirane. Turista može da isproba svoje fizičke sposobnosti do sile od 3,1 G, odnosno više od tri puta veći pritisak od onog na Zemlji, dok će za to vreme izvoditi lupinge, penjanja pod 90 stepeni i razne akrobacije. Postoje dve kompanije u SAD-u koje se nakintenzivnije bave ovim avanturama ali je evidentno da nekoliko kompanija razvija poluprofesionalne kompjuterske programe sa specijalnim hardverom koji ga opslužuje i koji je identičan unutrašnjosti avionskog kokpita, koji se trenutno nude na prodaju, što će verovatno uticati na masovnost ove avanture. Takođe postoje i brojni programi leta, od onih za decu do onih za profesionalce, sa više ili manje borbenih letova i aviona, sa napadačkim ili bombaškim misijama, sa misijama vazduh-zemlja ili vazduh – vazduh itd. Kombinovanim sa taktikama i misijama preživljavanja posle eventualnog obaranja aviona.


Stariji tipovi aviona[uredi - уреди | uredi izvor]

Nekada su hrabro krstarili nebom i bili uzdanice svojih vlasnika u zaštiti ili u napadima na neprijatelja, ili u jednostavnom odvraćanju istog od pomenutih stvari. Generacije pilota i ostalih stručnjaka su na njima izvodile i osmišljavale ono što se danas naziva lupinzima i akrobacijama. Kasnije su korišćeni za klasičan prevoz putnika i turista dok nisu postali rariteti koji se čuvaju u muzejima vazduhoplovtsva. Oni retki srećnici od njih koji su preživeli do danas, prevoze turiste ili se gordo predstavljaju kao avanturističke mašine koje ljudima daju pravu senzaciju lupinga i akrobacija i koje odvajaju one koji žele da razgledaju od onih koji bi da se ogledaju u izazovima. Počev od SAD, preko Australije, Kanade i Južnoafričke republike, stariji tipovi aviona kao što su: Marshetti SF-260, Ekstra 300L, Varga 21S, T-6 Teksan, B-25 Mitchel, P51 C Mustang, T 34 A Mentor, Jak-52, Vikta Airtour, Houker See Fury, DH Chipmonk i drugi su spremni da u svoje kabine prime zainteresovane avanturiste koji su spremni da lete «na ivici noža», da izvode «petlje» ili «kubanske osmice» ilimnoge druge akrobacije koje su posebno slikovito prikazane sa svim manevrima u okviru svake akrobacije. Svi avioni i sva mesta na kojima se avanture održavaju, zajedno sa uslovima, cenama, karakteristikama aviona, od kojih je ubedljivo najviše onih iz SAD-a, predstavljeni su i detaljno opisani. Najavanturističnija putovanja su verovatno dog-fajt avanture, potpuno realne borbe sa neprijateljskim avionima u vazduhu, sa pucnjavom, znakom o pogodku aviona i laserima za gađanje i oponašanje pogodka.


Padobranstvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Skakanje padobranom, koje je nekada bilo privilegija vojnih diverzanata, zadnjih pedeset godina dostupno je milionima polaznika u civilstvu. Ekstremnost ovog sporta više nije tako velika kao što je nekada bila ali se zato osmišljavaju ili prilagođavaju civilima, nove vrste skokova sa velikih visina i otvaranjem padobrana na nekoliko stotina metara od zemlje. Takođe, ljudi sada imaju mogućnosti, ali nelegalne, da skaču sa visokih zgrada ili da skaču sa strmih planinskih litica. Mogućnosti se šire kao i želja za nečim što je retko ko probao, tako su postali popularni i skokovi na Severnom polu, a svima je zajednička nekadašnja ili čak i sadašnja vojna ili ekstremna crta koja se provlači u svakoj od ovih avantura. Neke od najboljih avantura ikada napravljenih su one povezane sa padobranstvom, zato i ovde možemo naći neke od najboljih ikada napravljenih avantura od kojih treba izdvojiti: Skok sa više od 9.000 metara (jedan od tri najekstremnije avanture za turiste na svetu), Skok padobranom na severnom polu i Rjazan vazdušno desantni trening sa vojnom taktikom i obukom tokom nekoliko dana u Rusiji. Sva ove avanture su izuzetno opasne i veoma uzbudljive, neke od njih su i najskuplje od svih u knjizi opisanih ali za sve njih je potrebna samo petlja za prijavu, sve ostalo se može uraditi sa čvrstom voljom.


Vojne operacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Avanture na kopnu, slično najstarijem, kopnenom rodu vojske koji je u svim zemljama najbroniji, imaju dosta pristalica među avaturistima. Promovisanje neverovatnih sposobnosti izdržljivosti kojima mogu da odole samo oni sa veoma jakom voljom, fizičkom i psihičkom utreniranošu, snalažljivošću i spremnošću da po svaku cenu obave zadatke, stvorilo je oko njih famu o nepobedivosti i nalaženju rešenja za svaku situaciju. Vojne operacije, kao deo obuke specijalnih jedinica određenih armija, postale su otvorene za turiste i njihovu obuku kojom žele da steknu čvrstinu i znanje, moć da ovladaju situacijom i da ispred sebe uvek imaju barem po jedno rešenje za svaki problem. Vojne operacije u SAD-u, Rusiji i Ukrajini su osmišljene kao najrealnija obuka avanturista za specijalne zadatke koje obavljaju najelitnije jedinice američke vojske svuda u svetu. Obuka se vrši na različitim mestima širom SAD-a, Rusije i Ukrajine sa pravim ili peintbol naoružanjem. Na improvizovanim ili pravim „vojnim“ poligonima obuku vode profesionalci sa veoma zavidnim biografijama, i pored obuke profesionalaca koji se pripremaju za neke od akcija širom sveta, misije su organizovane i za avanturiste koji su željni specijalnih vojnih akcija ali samo u području baznog kampa i to na nekoliko dana, posle čega se vraćaju svojim starim obavezama.


Korišćenje vojnih vozila i oružja[uredi - уреди | uredi izvor]

U susret novim turističkim tendencijama krenuo je jedan vojni muzej u blizini Moskve, nekoliko vojnih baza u Ukrajini, koje su uz dozvolu njihovih vlasti otvorile vrata turistima, i neki organizatori putovanja u SAD-u. Najveći korak su napravili Rusi u pogledu marketinga i organizovane ponude. Većina turističkih agencija koje nude putovanja u Rusiji, nude Moskvu kao osnovnu turu (sa Sankt Petersburgom), a u okviru Moskve oni nude turu zabave i avanture vojnim vozilima i gađanjem iz ruskog vojnog naoružanja. Pošto je većina posetioca sa Zapada, i to ljudi koji su veoma dobro zapamtili vreme Hladnog rata, oni Rusiju gledaju kao naslednika SSSR-a, velikog bauka kojima su plašene široke mase, kao vojnu silu koja je imala najbolje i najnedostupnije naoružanje. Zato je sa demokratskim promenama i otvaranjem ovog muzeja on postao veoma tražena destinacija, posebno zbog bivše skrivenosti i tajnovitosti, što je u većini slučajeva naročito privlačilo obične turiste. U SAD-u postoje ponude vojno dizajniranim džipovima, hamerima i od skoro ture vojnim tenkovima. Džipove proizvodi Dženeral motors i oni su kultni simbol američke vojske. Ture koje se nude su u nepristupačnim predelima za ostala vozila su su takođe veoma raširene ali nisu predmet ove knjige. Najčešće su to obilasci planina ili polupustinjskih predela. Ture američkim tenkovima su nove i u ponudama turističkih agencija se mogu naći od 2004. godine.


Veštine preživljavanja u divljini[uredi - уреди | uredi izvor]

Već više od 40 godina u svetu postoje škole vezane za snalaženje u prirodi i preživljavanje u divljini. Prve ovakve škole su počele da nastaju u SAD-u, krajem 60-ih godina, dok danas postoji i njihovo udruženje nazvano Amerikan autdors (American Outdoors – Američke veštine u prirodi). Kao i u svim drugim vrstama turizma, uvek se izdvoji i ekstremnija varijanta veština u prirodi, a to je preživljavanje u divljini. Ova turistička disciplina je nekada bila osnova života na Zemlji i to je zvezda vodilja osnivača programa. Pravljenje vatre, skloništa, nalaženje hrane i vode, i dosta drugih veština, od kojih treba ni iz čega stvoriti i pripremiti hranu i sklonište, avanturiste dosta privlači. Na programima koji će biti opisani, instruktori podučavaju avanturiste kako da se samostalno snađu u bilo kom delu sveta i u bilo kojim vremenskim uslovima. Vojne veštine preživljavanja u najneverovatnijim uslovima su sada dostupne i običnim turistima, a najbolje avanture se mogu doživeti na nekima od programa škole ESSEL u Peruanskoj džungli tokom šesnaestodnevnog programa, na Kompas kursu Zelenih beretki u SAD-u, na Specnac treningu preživljavanja u Rusiji sa ruskim specijalnim jedinicama i njihovim specijalnim veštinama ili posredstvom nekih od civilnih institucija ili škola kojih ima širom sveta.


Specijalne operacije na moru – SAD[uredi - уреди | uredi izvor]

Heroji sa mora, kako ih zovu u Sjedinjenim Američkim Državama, su ljudi koji nadgledaju američke obale, i sprečavaju bilo kakav nelagalni upad stranih lica i robe, nevažno da li su oni teroristi, krijumčari droge ili nelegalni imigranti. Danonoćna straža na moru sa patrolnim čamcima velike brzine privukla je mnoge avanturiste da rezervišu mesto na novoj avanturi koja je nastala u SAD-u i koja se tiče specijalne obuke koju prolaze i sami čuvari teritorijalnih voda SAD-a Od komunikacione opreme koju će i avanturisti morati da isprobaju na patrolnom čamcu se može naći: radar dometa četiri kilometra, GPS uređaj, kompas sa radarom i GPS uređajem, automatski identifikacioni sistem, morski i taktički VHF radio, taktički HF radio i satelitski sistem za praćenje plovila

Zaključak[uredi - уреди | uredi izvor]

U uslovima razvoja savremenog turizma, aktivni turizam je dobio vodeću ulogu razvojnog pravca u odnosu na dosadašnji pasivni turizam. Kao najaktivniji deo aktivnog turizma stoji ekstremni turizam. Razlika između aktivnog i ekstremnog turizma je u avanturizmu, odnosno u određenoj dozi opasnosti koja vreba turistu na nekom turističkom programu. Svemirske i vojne avanture kao deo ekstremnih avantura spadaju u jednu od onih koje probijaju granice turizma u globalu. Ta granica, koju je nekada predstavljao svemir, više ne postoji. Granice izdržljivosti su pomerene silom G, odnosno silom teže koju trpi ljudsko telo, u vojnim avionima i svemirskim letelicama. Pomerene su i u uslovima preživljavanja u divljini sa ljudima iz specijalnih jedinica vojske, kao i raznim simulatorima ili padobranskim skokovima. Svemirske i vojne avanture su definitivno zakoračile u svet turizma na velika vrata, sa granicama koje su probijene.