Vojin Zirojević

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vojin Zirojević
Vojin Zirojević.jpg
Datum rođenja 11. mart 1901.
Mesto rođenja Livno
 Austrougarska
Datum smrti april 1942. (41 god.)
Mesto smrti Mrčaj, kod Knina
Profesija knjigovezački radnik
Član KPJ od pre rata
Učešće u ratovima Narodnooslobodilačka borba
U toku NOB-a politički komesar
Livanjskog NOP odreda
Narodni heroj od 5. jula 1951.

Živojin Vojin Zirojević (19011942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je 11. marta 1901. godine u Livnu. Potiče iz siromašne radničke porodice. Osnovnu školu i dva razreda Niže trgovačke škole je završio u Livnu, a knjigovezački zanat je izučio u Splitu, gde je kasnije počeo da radi kao knjigovezac.

Zbog optužbi da je iznosio papir i drugi materijal iz preduzeća u kojem je radio, otpušten je s posla, a potom i uhapšen. U splitskom zatvoru se upoznao sa Vickom Krstulovićem, i drugim članovima Partije, preko kojih je stekao prva saznanja o radničkom pokretu. Posle izlaska iz zatvora angažovao se u radu radničkog pokreta, zbog čega je posle donošenja Zakona o zaštiti države, 1921. godine, uhapšen i osuđen na tri godine zatvora. Na robiji u Lepoglavi nastavio je svoju revolucionarnu aktivnost, postavši član, tada ilegalne, Komunističke partije Jugoslavije.

Posle izlaska sa robije, na kojoj se još bolje upoznao sa teorijom marksizma i komunizma, postao je aktivan politički radnik. U jesen 1934. rukovodstvo KPJ mu je poverilo zadatak da ode u Livno i da tamo proširi i oživi partijsku organizaciju, koja je organizovana još 1930. godine. Zahvaljujući njegovom radu, pred rat je u Livnu i okolnim selima postojalo sedam partijskih ćelija, a 1938. godine je formiran i Mesni komitet KPJ za Livno.

U leto 1937. godine Vojin je organizovao grupu od 9 članova, s kojima je krenuo u Španiju, da se kao dobrovoljci bore na strani španske republike. Pošto je policija doznala za ovaj plan, uhapsila je Vojina i ostale članove. Posle dva meseca provedena u zatvoru, Vojin je proteran u Livno, bez prava na udaljavanje od pet godina.

Do početka rata Vojin je u Livnu organizovao nekoliko uspešnih štrajkova livanjskih radnika, kao i štrajk rudara iz Tišnice. Avgusta 1940. godine izabran je u članstvo Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju.

Posle sednice PK KPH za Dalmaciju, održane 25. aprila 1941. godine, na kojoj je i sam učestvovao, aktivno je radio na pripremi ustanka u Livnu i okolini. Organizovao je prikupljanje i obuku u rukovanju oružjem, radio je na formiranju prvih udarnih grupa i desetina. Krajem maja 1941. godine Italijani su ga uhapsili i odveli najpre u Split, a zatim u koncentracioni logor Ošljak, na ostrvu Ugljan. U logoru je ostao do avgusta 1941. godine, kada je po nalogu PK KPH za Dalmaciju i OK KPH za severnu Dalamciju, akcijom članova Kotarskog komiteta KPH za Preko, bio oslobođen i prebačen u Split. Iz Splita se, preko Cetine, Vrdova i Vještića polja, prebacio na oslobođenu teritoriju Donjeg livanjskog polja.

Njegov dolazak na teren Livna, imao je velikog odraza na razvoj Narodnooslobodilakog pokreta na području Bosanskog Grahova, Livna, Duvna, Kupresa, Prozora i Glamoča. Kada je organizovan Okružni komitet KPJ za Livno i formiran Livanjski partizanski odred, Vojin je izabran za člana Okružnog komiteta i političkog komesara Odreda. U vreme italijanske ofanzive, septembar-oktobra 1941. godine, radio je na stvaranju čvrstih partizanskih jedinica i partijskih organizacija na terenu. Posebno se angažovao u radu sa narodnim masama, kojima je objašnjavao ciljeve Narodnooslobodilačkog pokreta i italijansko-četničke saradnje.

Odlukom Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju, 12. novembra 1941. godine, donesena je odluka da se formira Dinarski partizanski odred, a da Vojin je bude postavljen za političkog komesara. Vojin nije odmah stupio na ovu dužnost, jer je do marta 1942. godine ostao na terenu Livna, radeći na konsolidaciji Narodnooslobodilakog pokreta. Učestvovao je na Skender-vakufskoj konferenciji vojnih i partijskih rukovodilaca Bosanske krajine.

Aprila 1942. godine, Vojin je došao na položaj partizanskog bataljonaStarac Vujadin“, koji je tada vodio teške borbe sa četnicima popa Đujića. Vojin je tada odlučio da ode u četnički štab na pregovore, da bi se zaustavio bratoubilački rat. Iako je u partizanskom Štabu na Vještića gori, upozoren da ne ide bez jake i dobro naoružane pratnje, otišao je sa samo dva pratioca. U Crnom lugu je naišao na četnike, koji su ga prvo pozvali da im se pridruži, a potom ga prebili i odveli Italijanima u Knin. Posle mučenja u italijanskom zatvoru u Kninu, vraćen je četnicima, koji su ga ponovo mučili i bacili u jamu kod sela Mrčaja.

Posle nekoliko sati provedenih u jami Vojin se osvestio i uspeo da izađe iz jame. Četnici su, od lokalnih čobana, saznali da je uspeo da izađe i ubrzo došli. Pošto su ga ubili, ponovo su ga bacili u jamu.

Za narodnog heroja proglašen je 5. jula 1951. godine.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Partizanska spomenica 1941. Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.