Vladimir Otović

Отовић, Владимир, професор, историчар књижевности (Илок, 29. VIII 1928 – Нови Сад, 13. IX 2004)

` 1. Биографија

Отац Спасоје био је службеник а мајка Катарина, рођена Топерић, учитељица. Основну школу похађао је у родном Илоку (1935-1939) а прва два разреда ниже гимназије у Државној реалној гимназији у Сремској Митровици (19391–1941). Школовање је наставио у Државној реалној гимназији у Ужицу, где се породица настанила 1941. Матурирао је 1947. Студирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду (1948–1953) и дипломирао са темом Проза Владимира Назора.

За време Другог светског рата био је курир у Ужичком партизанском одреду (1944–1947) и члан омладинских политичких организација УСАОЈ и СКОЈ. После рата учествовао је у радним акцијама на изградњи пруга Брчко-Бановићи и Шамац-Сарајево. Војни рок је служио у Артиљеријској школи за резервне официре (1953–1954) и добио чин поручника.

Професионалну каријера започео је као професор српскохрватског језика и књижевности у Гимназији „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду 1954. године. На професорском испиту одбранио је тему „Кора” и „Непочин-поље” Васка Попе. Током свог педагошког рада подстицајно је деловао на своје ђаке а посебно на оне међу њима који су имали књижевних и уметничких талената и амбиција.

Љубав према књизи навела га је да настави каријеру у Одељењу за стару и ретку књигу Библиотеке Матице српске 1970. године. Рад у БМС прекинуо је само закратко (1971-1972) док је обављао дужност управника Библиотеке Филозофског факултета у Новом Саду. Од 1982. до пензионисања 1989. радио је у Матици српској. Био је члан Уређивачког одбора Српског биографског речника у издању Матице српске. Од 1974. године руководио је потпројектом Пренумерација на српску књигу XVIII-XIX века. Током научноистраживачког рада однеговао је читав низ младих истраживача који су своју професионалну каријеру наставили у Матици српској, Библиотеци Матице српске и Новосадском универзитету. Био је стални члан сарадник Матице српске.

С великом преданошћу бавио се књижевним делом Петра II Петровића Његоша сакупљајући његова дела и радове о њима, створивши тако јединствену колекцију која се захваљујући књижару Василију Јовановићу чува у Библиотеци Матице српске као посебан фонд. Његошем се бавио и промишљајући његово дело из чега су настали радови објављени у монографским и периодичним публикацијама.

Као шахиста освојио је титулу мајсторског кандидата на дописним турнирима.

2. Библиографија

Објавио је књиге:

• Коњ Бурак у Милутиновићевим и Његошевим стиховима, Београд, 1993.
• Белешке на белинама Његошевих књига, Нови Сад, 1994.
• Његошева спева Луче микрокозма прво печатање, Цетиње, 1996.
• Белешке на белинама Његошевих књига, 2. поправљено и проширено издање, Београд, 2002.

Радове је објављивао у часописима:

• „Летопис Матице српске”: Трагања за првим тренуцима Горског вијенца, 1961; Прво песничко сновиђење Његошево, 1963; Бојеви Махмута Бушатлије у песмама гуслара, Викентија Ракића и Његоша, 1969.
• „Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор”: И Божидар Петрановић у историји о постанку Његошевог „Горког вијенца” 1972.
• „Зборник Матице српске за књижевност и језик”: Запис уз наслов Његошева спева „Луча микрокозма”, 1973; Његошев Милош Обилић бољи од Муција Сцеволе, 1973;Име руског кнеза Пожарског у Бановим и Његошевим стиховима, 1992;
• „Годишњак Библиотеке Матице српске”: Његошеви славуји, 1998; „Миш у тикви” у Милутиновићевим и Његошевим стиховима, 2000; Његошево „тајанствено” и Стеријино „загонетно” човечије биће, 2005.

Био је уредник песничког опуса Лазе Костића у „Сабраним делима Лазе Костића” у издању Матице српске и приредио за штампу Песме, књ. 1-3, 1991.

Гимназији у којој се школовао одужио се писањем предговора за публикацију 50 година матуре генерације 1946/47. године, 1997.