Visarion Pavlović
| Visarion Pavlović | |
|---|---|
| 1670. | [[]] 1670. |
| Mesto rođenja: | () |
| 1756. | oktobar 1756. |
| Novi Sad | Novi SadHabzburška monarhija |
1670. 1756. Visarion Pavlović (oko 1670 — Novi Sad, 18. oktobar 1756) je bio episkop bački 1731-1756.
Biografija[uredi | uredi kod]
Rođen je 1670. godine ili nešto posle, nije poznato njegovo svetovno ime pre monašenja. U diptihu bačke eparhije sa početka XIX veka piše da je „rodom iz Sent-Andreje", ali moguće da je to rečeno zato što je Visarion posle Velike seobe imao bližih veza sa tim mestom.
Zamonašio se u Krušedolu 1705. i dobio ime Visarion, tu je proveo više godina. Posle toga je živeo u manastiru Hilandaru na Svetoj gori, tu je do 1720. bio daskal (učitelj). U toku 1720. godine otišao je sa još jednim monahom u Pećku patrijaršiju kod patrijarha Mojsija Rajovića (1712—1726), da se požale na teškoće koje su ih u Hilandaru snalazile. Patrijarh ga je zadržao kod sebe kao daskala.
Prilikom posete Sarajevu bio je dobro dočekan i u znak zahvalnosti napisao Sarajlijama jednu pesmu, koju im je kasnije poslao. Ovu pesmu oni su prepisali u jednom crkvenom tefteru i tako je ostala sačuvana do danas u staroj sarajevskoj crkvi (prema podacima od pre Drugog svetskog rata). Koliko je poznato, daskal Visarion je bio pretposlednji od pesnika koji su pisali na srpskoslovenskom. Posle njega 1735. godine pisao je na srpskoslovenskom stihove arhiđakon Jovan, služitelj patrijarha Arsenija IV.
U izvorima iz 1723. Visarion se navodi kao sinđel. Oko 1730. postao je arhimandrit manastira Krušedola, a već 1731. postao je bački episkop nasledivši na tom mestu Sofronija Tomaševića. Na tom položaju bio je do svoje smrti 18. oktobra 1756.
8. septembra 1731. otvorio je u Novom Sadu „Latinsko-slovensku školu“, koja je imala rang niže realne gimnazije. Škola je znatno doprinela formiranju prvih naraštaja srpske građanske inteligencije u Vojvodini, radila je do 1789. U njoj je jedno vreme predavao i Jovan Rajić (1763-1767). Knjige su uglavnom dobavljane iz Rusije zbog sličnosti jezika. Sagradio je 1741. Vladičanski dvor u Novom Sadu.
Bio je energičan i preke naravi. Uskoro po dolasku na episkopski položaj Visarion je počeo da se ponaša ne samo kao crkveni poglavar u Bačkoj, već i kao svetovni i vojni. Mađarsko namesničko veće u Bratislavi je tražilo da se Visarion smeni i da se čak okuje i optuži za veleizdaju, ali u Beču u tome nije uspelo.
Na mestu bačkog episkopa nasledio ga je Mojsije Putnik.