Venetska teorija
Venetska teorija je autohtonistička teorija o poreklu Slovenaca koja poriče slovensko naseljavanje istočnih Alpa u 6. veku i tvrdi da su Protoslovenci (takođe poznat kao Veneti) naseljavali ovo područje od davnina. Iako je odbačena od naučnika[1][2][3], ova teorija je postala uticajno alternativno objašnjenje etnogeneze Slovenaca. Tokom 1980-ih i 1990-ih teorija je privuka veliku pažnju u Sloveniji i bivšoj Jugoslaviji.
Istorijat[uredi | uredi kod]
Teorija su sredinom 1980-tih razvila grupa slovenačkih autora, pre svega Jožko Šavli, Matej Bor i Ivan Tomažič. U knjizi objavljenoj 1984, ova trojica autora su predložila alternativni pogled na etnogenezu Slovenaca: oni su odbacili ideju da su Slovenci potomci Slovena koji su naselili oblast u 6. veku, tvrdeći da su preci savremenih Slovenaca bili su u stvari pred-rimski narod po imenu Veneti (što bi obuhvatalo Jadranske Venete, Baltičke Venete, Panonce, Noričane i neke druge narode koje je tradicionalna istoriografija identifikovala kao Kelte i Ilire). Prema Venetskoj teoriji, antički Veneti su govorili proto-slovenački jezik iz kog su nastali moderni slovenački i zapadnoslovenski jezici.
Teorija se zasniva na nekoliko različitih argumenata. Jedan od njih su tradicionalni nemački nazivi nekoliko slovenskih naroda Vendima (protogermanski: *Wénethōz -> nemački: Wenden, Winden), ova tradicija je opstala u arhaičnom nemačkom nazivu za Lužičke Srbe (Wenden) i Slovence (Windischen ili Winden). Neki srednjovekovni hroničari su takođe poistovećivali antički Venete sa Slovenima. Drugi argument na kome se zasniva teorija bi trebalo da su slovenski (protoslovenački) toponimi pronađenih u celoj centralnoj Evropi i severnoj Italiji - ovim toponimima se bavio Šavli, ali su njegovi zaključci odbačeni podjednako i od strane lingvista i istoričara. Treći argument je zasnovan na drevnim venetskim natpisima pronađeni u severoistočnoj Italiji i u slovenačkom primorju, koje Bor tumači kao slovenske. I Borovi zaključci su podjednako odbačeni od naučnika.
Teorija je izazvala veliku kontroverzu u slovenačkoj i jugoslovenske javnosti u kasnih 1980-ih. Nekoliko najznačajnijih slovenačkih istoričara, kao što Bogo Grafenauer i Peter Štih, ušla u otvorene polemike sa autorima teorije. S druge strane, mnoge istaknute javne ličnosti su javno podržali tvrdnje koje navodi Venetska teorija, među kojima su dizajner Oskar Kogoj, pisci Zorko Simčič i Lucijan Vuga i političar Zmago Jelinčič Plemeniti. Tokom 1990-ih, teorija dobila institucionalnu podršku Svetskog slovenačkog kongresa, koji je objavljivao mnogo literature koje podržavaju ovu teoriju i organizovanjem međunarodnih simpozijuma. Teorija je takođe dobio značajnu podršku u nekim nacionalističkim krugovima.
Veze[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Rado Lencek. 1990. "The Linguistic Premises of Matej Bor's Slovene-Venetic Theory." Slovene Studies 12(1): 75-86;
- ↑ Tom Priestly. 1997. "Vandals, Veneti, Windischer: The Pitfalls of Amateur Historical Linguistics." Slovene Studies 12(1/2): 3-41
- ↑ Tom Priestly. 2001. "Vandali, Veneti, Vindišarji: pasti amaterske historične lingvistike." Slavistična revija 49:275-303.