Veliko Središte

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Veliko Središte
Osnovni podaci
Država  Srbija
Pokrajina Vojvodina
Upravni okrug Južnobanatski
Opština Vršac
Stanovništvo
Stanovništvo ((2002)) 1340
Gustina stanovništva 31 st./km²
Geografija
Koordinate 45°10′24″N 21°24′13″E / 45.173333°N 21.4035°E / 45.173333; 21.4035
Nadmorska visina 121 m
Površina 44,0 km²
Veliko Središte is located in Srbije
Veliko Središte
Veliko Središte
Veliko Središte (Srbije)
Ostali podaci
Poštanski kod 26334
Pozivni broj 013
Registarska oznaka -{VŠ}-


Koordinate: 45° 10′ 24" SGŠ, 21° 24′ 13" IGD

Veliko Središte je naselje u Srbiji u opštini Vršac u Južnobanatskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 1340 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 1584 stanovnika).

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Katolička crkva

Nekada je Banat bio veoma močvaran, a kada je isušen, postao je jedno od najplodnijih zemljišta u Evropi. Kao i susedna Bačka, Banat je, osim nešto na istoku, ravan, ali bez šuma i ruda. Stanovništvo se bavi u ogromnoj većini ratarstvom, te se proizvode sve vrste žita, naročito pšenica i kukuruz. Znatna je i kultura duvana i šećerne repe.Vinogradarstvo je razvijeno kod Vršca i Bele Crkve. Stočarstvo je takođe vrlo važno, ali ne u onoj meri kao pre, kada je bilo glavno zanimanje stanovništva. Trgovina je znatna, naročito sa žitom i stokom. Industrija je lepo razvijena u gradovima. Znatna je mlinska, a i ostala industrija, kao ciglane, šećerna, pivarska, kamena, kožna, drvna, tekstilna, keramička i dr.

Naziv mesta: 1427. je Središte -{(Stredolcz )}- u krašovskoj županiji posed Jovana pl. Janka.

1597. Središte (Ztrediste ) je u posedu Jovana Jošika. Godine 1713. bilo je u Središtu 56 kuća, 1716g. dodeljeno je Središte vršačkom dištriktu. U godini 1717. imalo je 72 kuće. U to vreme doselili su se i Srbi iz okolnih sela, Velikog Žama, Gudurice i dr. U Veliko Središte.

Oko 1738g. doselili su se u Veliko Središte Rumuni iz Tišmanije u Maloj Vlaškoj. Podignuta je od kamena crkva 1743g., koja je 1751 obnovljena.

Godine 1749. bilo je već 140 kuća, a 3 paroha 1751g. bilo je 143 kuće. Oko 1824g. doselilo se nekoliko nemačkih porodica.

Imalo je 1826g. 1789 stanovnika. Od kojih je bilo pravoslavnih 1561, katolika 226, reformata 1, jevreja 1.

Golub Lazarević 1832g. otkupio je ovo mesto od carske komore. U to vreme imao je velikosredišanski atar 22 cele sesije i 148 polovina i 49 četvritina.

Godine 1836. podignuta je pravoslavna crkva.

Vlastelin Golub Lazarević 1838g. podigao je stari kastel i naselio je ovde katoličke vere Čehe i Bugare, oko 30 na broju.

U prvoj polovini 19. veka živeli su Rumuni podeljeni na dve strane: od žamskog druma prema zapadu Carani, a prema istoku Šubuljani.

Od 1844. imaju katolici svoju bogomolju, psvećenu Sv. Trojici, i veruispovednu školu.

1848g. brojalo je 2012 stanovnika, od kojih je bilo pravoslavnih 1438, katolika 525, evangelika 5, reformata 39, jevreja 5.

Godine 1854. bilo je 1798 stanovnika a opštinski atar bio je 7262 lanaca; bivši alodalni posed iznosio je 1584 lanaca.

Veliko Središte imalo je napredno vinogradarstvo a već 1832g. bilo je 735 lanaca (lanac

Trsna uš Filoksera

iznosi 56 ari ) posađeno vinovom lozom, 1865. bilo je 867 lanaca vinograda, 1873.:1077 lanaca. 1882.:1505 lanaca. Ali je trsna uš filoksera brzo uništila ove vinograde. Brojno kretanje stanovništva u poslednjim decenijama: 1889g. bilo je 1983 stanovnika, 1880.:1735, 1890.:1820, 1900.:2046, 1910.:2287 stanovnika

Podignuta je 1866g. reformatska crkva, a 1898. rimokatolička crkva. Godine 1860. reducirani su pravoslavni sveštenici, pa je ostao samo jedan.

1893. stanovalo je ovde 169 roma (cigana ). otpočelo je rad matričarsko zvanje 1885g.

2. jula 1896. proradila je železnica i otvorena ćeleznička stanica,. a 1900. uveden telefon.

Popisano je 1921G. 2022 stanovnika, od kojih je bilo Srba 1062, Čeha 447, Nemaca 391, Mađara 384, Rumuna 37, ostalih 1.

Zanimljivosti[uredi - уреди | uredi izvor]

Seoski običaji

Lupanje starih lonaca. U mnogim selima postojali su razni običaji pre svadbe. Negde se i danas primenjuju ti običaji. U Velikom Središtu decenijama je održavan predsvadbeni običaj zvani lupanje starih lonaca. Taj običaj organizovan je na ulici ispred kuće momka koji je pre venčanja doveo devojku u svoju kuću. Često je to bila krađa devojke, buduće supruge, uz njen pristanak, ali bez znanja njenih roditelja. Ponekad su roditelji su znali za ljubavavnu vezu budućeg mladoženje i buduće mlade, ali su odlagali organizovanje venčanja i svadbe za jesen kada se završe poljski radovi i stigne novo vino.

Nestrpljivi momak uz saglasnost devojke dovodio je neke večeri devojku u svoju kuću da tu dočeka zakazivanje venčanja. Njegovi roditelji nisu se ljutili toliko kao roditelji devojke koja se zaljubila na prvi pogled, bez znanja roditelja, pa se pod hitno odlučila za prelazak u kuću budućeg supruga. Bilo je više razloga za hitnost ovog postupka.

Kada bi momak doveo devojku u svoju kuću njegovi roditelji sa najbližom rodbinom i dobrim komšijama organizovali bi te večere malo slavlje. Veselio ih je neki seoski harmonikaš i dobar pevač. Ovaj događaj lako su otkrivali drugi mladići iz sela i oni su doživeli lupanje lonaca ispred svoje kuće kada su to isto uradili pre venčanja. Pod okriljem mraka momci iz sela bi iznosili iz svojih dvorišta stare odbačene metalne predmete i staro psuđe kao neki stari šporet i staro metalno bure od ranijeg ovakvog događaja i sa starom slamom, plevom i ogrezinom sve bi to donosili ispred kuće budućeg mladoženje. U tišini, dok se orila svirka i pesma u kući momka koji je doveo devojku, mladići bi na ulici spremali paljenje vatre, rasturili bi plevu ispred kuće i kačili bi na kuću i okolno drveće sitnije staro posuđe i drugo arboće kako su zvali odbačene metalne predmete. Kada bi sve bilo spremno palili bi vatru i počela bi lupnjava u stare lonce i šerpe, steru metalnu burad i druge predmete koji bi pravili veliku galamu. Tako bi oglašavali celom selu da se u toj kući proširila porodica dovođenjem devojke za buduću suprugu momka iz te kuće. I vatra je svojim plamenom bila signal zaintersovanima da dođu i učestvuju u ovom običaju.

Galamu sa ulice ćuli bi učesnici veselja u momkovoj kući. Tada bi neko izlazio na ulici da pita šta je potrebno da učine da bi se smirila galama i ugasila vatra. Organizatori ovog događaja obično su zahtevali da im se donese vino sa napomenom ne u flaši da ne bi devojka ostala tanka kao flaša već u balonu ili krčagu da bi mlada ubrzo se zaukruglila na balon ili krčag. To je značilo da žele mladi da ubrzo zatrudni. Kada stigne vino i njime se zadovolje organizatori lupanja lonaca tražili bi da na ulicu izađu momak i devojka sa harmonikašem, dase tu zajedno provesele i u zadovonjstvu rastanu. Tada bi učesnici u ovom događaju poskidali okačene stare predmeta o kuću i drveće ali baš nešto i ostavili. Razilazili bi se zadovoljni kraj ugašene vatre. Organizatori bi poneli deo sterih lonaca i sačuvali za narednu potrebu pred kućom nekog drugogog mladića. Momku i devojci i njihovoj porodici ostajao bi posao da rano ujotru počiste prostor ispred kuće i uklone tragove sinoćnog lupanja stari lonaca. Ako bi ujutru radili bez devojke da bi ljudi komentarisali da je devojka lenja i spavalica ili da su je momkovi roditelji toliko rado primili da je od početka štite od ranih i teških poslova.

Ovaj predsvadbeni običaj u Velikom Središtu' pomagao je porodicama da se izmire kada bi devojka bez saglasnosti roditelja pobegla za nekog momka. Sve se ređe organizuju ovakvi događaji u Velikom središtu tako da već polako pada u zaborav običaj lupanja starih lonaca. Da bi se to sačuvalo, opis ovog događaja uvršten je u knjigu Riznici narodnog kazivanja Ogranka Vukove zadužbine. [1]

Najčuveniji ovakav događaj organizovan je kada se bogati samac Slavko Trcul odlućio na brak sa lepom Jozefinom učiteljicom. Njegova majka to nije odobravala jer Slavko Je paor i pravoslavac a Jozefina je učiteljica i katolikinja. Iz ovih razloga Slavko je dugo odlagao ženidbu, ali jedne večeri doveo Jozefinu u svoju kući. Njegovi pajtaši organizovali su mu lupanje lonaca tokom kojeg su mu rastavili laka kola, tarnice, i dok je trajalo slavlje u kući na krov kuće izneli su delove ovih kola i tamo su sastavili tarnice na vrhu kuće. Ujutru je Slavko primetio da u dvorište nema tarnica. Kada ih je primeti na vrhu kuće preostalo mu je da pozove u pomoć svoje pajtaše da bi zajednićki vratili tarnice kola. To urađeno na zajedničko veselje skoro celog dana. Dali zbog rastavljanja tarnica na krovu kuće ili zbog netrpeljivosti svekrve prema snaji i Slavkov brak se brzo rastavio.

Rodila se lepa ćerka koja je živela sa majkom ali uz pomoć Slavka. Kasnije se Slavko oženio drugom ženom jer mu je bila potrebna pomoć oko stare majke i u kućnim i paorskim radovima. Kada je Jozefina umrla Slavko je kroz zavese iz svoje kuće pratio pogreb Jozefinin dok su njen kovčeg prevozili mrtvačkim kolima na katoličko groblje u Velikom Središtu. Slavko je voleo Jozefinu do kraja života.

Demografija[uredi - уреди | uredi izvor]

U naselju Veliko Središte živi 1099 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 41,8 godina (39,6 kod muškaraca i 44,0 kod žena). U naselju ima 492 domaćinstva, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,72.

Ovo naselje je uglavnom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka
Demografija
Godina Stanovnika
1948. 2050 [2]
1953. 2044
1961. 2120
1971. 1815
1981. 1698
1991. 1584 1437
2002. 1463 1340
Etnički sastav prema popisu iz 2002.
Srbi
  
1044 77.91%
Mađari
  
99 7.38%
Česi
  
57 4.25%
Rumuni
  
32 2.38%
Makedonci
  
31 2.31%
Jugosloveni
  
22 1.64%
Crnogorci
  
10 0.74%
Hrvati
  
10 0.74%
Nemci
  
4 0.29%
Slovaci
  
3 0.22%
Slovenci
  
2 0.14%
nepoznato
  
8 0.59%


Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Monografija i Letopis autor MMarina:Letopis, seoski običaji (Beč 1999)
  2. Knjiga 9, Stanovništvo, uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, podaci po naseljima, Republički zavod za statistiku, Beograd, maj 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Knjiga 2, Stanovništvo, pol i starost, podaci po naseljima, Republički zavod za statistiku, Beograd, februar 2003, ISBN 86-84433-01-7

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Izvor Monografija Podunavske oblasti 1812-1927 sastavio Dr, Vladimir Margan biv. Predsednik Oblasnog odbora Komesar Oblasne Samouprave, objavljeno 1927„Napredak Pančevo,,
  • Teritorija Podunavske Oblasti napisao dr. Vladimir Margan Predsednik Obl. Odbora Smederevu 1928 g.
  • Istorijiski preglad Podunavske Oblasti Banatski deo napisao: Feliks Mileker bibliotekar i kustos gradske biblioteke i muzeja u Vršcu 1928 g.
  • A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
  • Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  • Der europäische Flugsand J. 1873.
  • Drago Njegovan, Prisajedinjenje Vojvodine Srbiji, Novi Sad, 2004.
  • Dejan Mikavica, Srpska Vojvodina u Habsburškoj Monarhiji 1690-1920, Novi Sad, 2005.
  • Monografija i Letopis autor MMarina}-:Letopis, seoski običaji (Beč 1999)
  • Letopis Period 1812 – 2009 g. Peščari Napisao M. Marina:(Beč 2009)Banat(Beč 2009) Sastavio od Pisanih tragova, Letopisa, po predanju o selu Veliko Središte nastanak sela ko su bili Doseljenici čime se bavili meštani: MMarina:Letopis, seoski običaji (Beč 1999) [1]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Naseljena mesta opštine Vršac

Vatin • Veliko Središte • Vlajkovac • Vojvodinci • Vršac • Vršački Ritovi • Gudurica • Zagajica • Izbište • Jablanka • Kuštilj • Mali Žam • Malo Središte • Markovac • Mesić • Orešac • Pavliš • Parta • Potporanj • Ritiševo • Sočica • Straža • Uljma • Šušara