Велико Лаоле
Велико Лаоле | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Браничевски |
Општина | Петровац на Млави |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1925 |
Положај | |
Координате | 44°18′34″N 21°26′03″E / 44.3095°N 21.434166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 138 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 12306 |
Позивни број | 012 |
Регистарска ознака | PT |
Координате: 44° 18′ 34" СГШ, 21° 26′ 03" ИГД
Велико Лаоле је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2002. било је 1925 становника (према попису из 1991. било је 2694 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Велико Лаоле коју су чинила насељена места: Бистрица, Буровац, Бусур, Ћовдин, Крвије, Мало Лаоле, Шетоње, Табановац, Велико Лаоле, Везичево и Ждрело. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Петровац на Млави.
Порекло становништва[uredi | uredi kod]
Оснивачи села су породице Кумријићи славе св. Јован. Стаңковићи славе св. Михољдан. Диздари славе св. Јована и Крстићи славе св. Ђорђа, сви досељени са Косова у првој половини XVIII века.
Према пореклу ондашње становништво Велике Лаоле из 1903. године може се овако распоредити:
- Тимочко-крајинских досељеника има 7 породице са 138 куће.
- Шумадијских досељеника има 4 породице са 90 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 4 породице са 71 куће.
- Из Старе Србије има 2 породице са 30 куће.
- Из Влашке има 2 породице са 59 куће.
- Са Хомоља има 1 породица са 18 куће.
- Из Војводине има 2 породице са 16 куће.
- Из Бугарске 1 породица са 3 куће.
- Из Македоније 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1903. године)[1]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Велико Лаоле живи 1567 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,3 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 542 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.880 | 97,66% | ||
Југословени | 18 | 0,93% | ||
Роми | 8 | 0,41% | ||
Румуни | 5 | 0,25% | ||
Хрвати | 1 | 0,05% | ||
Словенци | 1 | 0,05% | ||
Муслимани | 1 | 0,05% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 3 | ||
80+ | 28 | 39 | ||
75-79 | 42 | 74 | ||
70-74 | 72 | 117 | ||
65-69 | 60 | 65 | ||
60-64 | 53 | 53 | ||
55-59 | 57 | 54 | ||
50-54 | 76 | 68 | ||
45-49 | 66 | 55 | ||
40-44 | 41 | 41 | ||
35-39 | 49 | 45 | ||
30-34 | 59 | 53 | ||
25-29 | 66 | 75 | ||
20-24 | 55 | 60 | ||
15-19 | 51 | 58 | ||
10-14 | 53 | 32 | ||
5-9 | 53 | 58 | ||
0-4 | 45 | 49 | ||
просек | 42.3 | 45.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 775 | 158 | 536 | 49 | 31 | 1 |
Женски | 860 | 116 | 546 | 169 | 27 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 515 | 365 | - | - | 37 | 6 | 7 | 32 | 9 | 13 |
Женски | 387 | 298 | - | - | 14 | 2 | - | 25 | 2 | 2 |
Оба | 902 | 663 | - | - | 51 | 8 | 7 | 57 | 11 | 15 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 4 | 9 | 12 | 7 | 8 | - | - | 4 | |
Женски | 1 | 2 | 4 | 15 | 21 | 1 | - | - | - | |
Оба | 3 | 6 | 13 | 27 | 28 | 9 | - | - | 4 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Љ. Јовановић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9