Veliki rastavić

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Veliki rastavić
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Divizija: Equisetophyta
Razred: Equisetopsida
Red: Equisetales
Porodica: Equisetaceae
Rod: Equisetum
Vrsta: E. telmateia

Veliki rastavić (šumski rastavić), lat. Equisetum telmateia, pripada razdelu rastavića (Equisetophyta) koji su danas zastupljeni samo jednim rodom Equisetum. Cveta u martu, spore zru u aprilu. Raste u senovitim ivicama šuma, do 350 m nv. Sličan je običnom rastaviću, ali je veći. Raste u čitavoj severnoj hemisferi. Odgovara mu vlažno zemljište kiselosti od 6,5 do 7,5. Biljke imaju jak koren (rizom) i mogu biti vrlo invazivne. Biljke se šire korenom ili pomoću spora. Često rastu u velikim kolonijama. Preci rastavića su bili važni činioci flore karbona.

Postoje dve podvrste:

Upotreba u ishrani[uredi - уреди | uredi izvor]

Spada u jestive biljke, iako nisu jestivi svi delovi. Jestivi su plodonosni izdanci koji izbijaju u proleće, sirovi ili kuvani. Ne jede se spoljni deo izdanka (mnogo je tvrd jer sadrži do 10% silicijuma), već samo srž. Koren je jestiv ako se skuva.

Biljka sadrži enzim tiaminazu, zbog čega veće količine sirove biljke mogu biti otrovne (tiaminaza vezuje vitamin B iz tela). Enzim se raspada kuvanjem ili sušenjem biljke. Takođe sadrži i ekvizetičnu kiselinu.

Ostale upotrebe[uredi - уреди | uredi izvor]

Izdanci (osušeni) su se nekad koristili za poliranje drveta ili metala, kao veoma fin brusni papir. Ako se izdanci potope u vodi, dobija se dobar fungicid (koristi se za zaštitu ruža). Može se koristiti i protiv vašiju ili buva.

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]