Velika četvorka (tenis)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Novak Đoković
Rafael Nadal
Rodžer Federer
Endi Mari

Velika četvorka (engl. Big four) je termin u tenisu, koji se odnosi na dominaciju četiri tenisera: Rodžera Federera, Rafaela Nadala, Novaka Đokovića i Endija Marija.

Istorija[uredi | uredi kod]

Ovi igrači se smatraju dominantnim u pogledu rangiranja i turnirskih pobeda, uključujući grend slem turnire, ATP Masters 1000, masters kupove i Olimpijske igre. Federer je prvi došao do izražaja nakon osvajanja Vimbldona 2003. i kad je postao svetski broj 1 na početku 2004. Usledio je uspeh Nadala u 2005, posle Otvorenog prvenstva Francuske trijumfom nad Federerom, posle čega su oni zauzeli prva dva mesta na ATP listi 211 uzastopnih nedelja od jula 2005. do avgusta 2009.[1] Đoković napreduje od 2007. kad je igrao finale Otvorenog prvenstva SAD, a dve godine kasnije i Mari koji ima dve osvojene grend slem titule u karijeri. Novak Đoković je osvajanjem tri od četiri grend slem turnira u 2011. dospeo na broj 1, i prekinuo dominaciju Federera i Nadala na ATP listi.[2] Takođe, 2011. Nadal je izjavio da je njegova i Federerova zajednička dominacija zamenjena "velikom četvorkom" svetskog tenisa.[3]

Iako je i ranije korišćen taj termin, od tada je postao popularan i prihvaćen u medijima i drugoj teniskoj literaturi.[4][5][6] Velika četvorka je važan deo onoga što se često naziva novom "zlatnom erom" u tenisu od 2010,[7][8][9][10] međutim i taj termin se koristio od sredine 1970-ih do početka 1980-ih.[11][12][13][14][15]

Članovi velike četvorke su osvojili 34 od poslednjih 36 grend slem turnira u muškom singlu, od 2005. na Otvorenom prvenstvu Francuske do 2014. na Australijan Openu (jedino nisu osvojili 2009 US Open i 2014 Australijan Open). Oni redovno zauzimaju prva četiri mesta na kraju godine između 2008. i 2013. Do sada jedino Mari nije bio na prvom mestu liste, najbolji plasman mu je drugo mesto.

Federer vodi sa rekordnih 17 grend slem titula, slede Nadal (14), Đoković (9) i Mari (2). Federer i Nadal su u karijeri osvojili svaki od četiri grend slem turnira bar jednom. Do sada Đoković jedino nije osvojio Rolan Garos i Mari nije osvojio ni Rolan Garos i Otvoreno prvenstvo Australije, ali je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 2012.

Rivalstva u okviru Velike četvorke[uredi | uredi kod]

Đoković-Nadal[uredi | uredi kod]

Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Nadala
Detalj iz finalnog meča na US Openu 2011.

Nadal je igrao protiv Đokovića u 40 mečeva, ukupan rezultat je 22-18. On vodi sa 13:3 na šljaci i 2:1 na travi, dok je na tvrdoj podlozi 14:7 za Đokovića. Između 2006. i 2010. ovo rivalstvo je bilo u senci rivalstva Federer—Nadal, ali je postalo sve primećenije tokom 2011. i 2012. i smatra se da bi moglo postati jedno od najvećih u istoriji.

Na kraju 2010. Nadal je prilično ubedljivo vodio u međusobnim susretima sa 16:7, ali je tokom 2011. Đoković pobedio u svih šest njihovih susreta, koji su svi bili u finalima turnira, od toga dva grend slema. Svoj niz je produžio i sledeće godine, kad su ova dva tenisera na Otvorenom prvenstvu Australije odigrala najduže finale nekog grend slema u istoriji, od 5 sati i 53 minuta. Đoković je tada stigao do svoje sedme uzastopne pobede nad Nadalom, što nikome do tada nije uspelo. Nadal je prekinuo Đokovićev niz tokom sezone šljake, kad ga je pobedio u finalima Monte Karla, Rima i na Rolan Garosu, osvojivši tako rekordnu sedmu titulu. Tim finalom su njih dvojica postali drugi par u istoriji koji se sastao na četiri uzastopna finala grend slem turnira (posle sestara Vilijams). U tom domenu su izjednačeni 3:3, dok u finalima svih turnira vodi Đoković 10:9.

Đoković je jedini teniser koji je pobedio Nadala preko 10 puta, ima 18 pobeda (Federer ga je pobedio 10 puta). Takođe Đoković je jedini koji je pobedio Nadala na šljaci dva puta zaredom (Rim i Madrid 2011).

  • Rekordi
  • Najduže rivalstvo u istoriji tenisa (40 mečeva u Open eri)
  • Jedini igrači u istoriji Open ere koji su se susreli na sva četiri Grend slem finala
  • Jedini igrači u istoriji Open ere koji su odigrali sva četiri Grend slem finala u nizu
  • Rekord od 11 finala koji su odigrali jedan protiv drugog na ATP Masters 1000
  • Rekord od 21 meč koji su odigrali jedan protiv drugog na ATP Masters 1000
  • Najduže Grend slem finale u istoriji Open ere (finale Australijan Opena 2012)
  • Najduži meč u istoriji Open ere na Australijan Openu
  • Najduži ATP meč u tri seta u Open eri (Madrid masters 2009)

Nadal-Federer[uredi | uredi kod]

Glavni članak: Rivalstvo Federera i Nadala
Finale Vimbldona 2008. između Federera i Nadala

Federer i Rafael Nadal su profesionalni teniseri. Njih dvojica su se držali prve dve pozicije na ATP listi od jula 2005. do avgusta 2009. Federer je bio 1. na svetu rekordnih 237 uzastopnih nedelja od februara 2004., a Nadal, koji je 5 godina mlađi, drugi svetski teniser od jula 2005., ostavši tu rekordnih 160 uzastopnih nedelja pre nego što je prestigao Federera avgusta 2008.[16] Međutim, Federer se za manje od godinu dana ponovo vratio na prvu poziciju prešavši Nadala jula 2009.[17]

Igrali su jedan protiv drugog 33 puta, a Nadal je dobio 23 meča.

Osim toga što su najduže bili brojevi 1 i 2 na ATP listi, postoje još mnoge zanimljivosti u vezi sa njihovim rivalstvom:

  • Od marta 2005. do jula 2009, njih dvojica su uspeli da osvoje 17 od 18 grend slemova (od Rolan Garosa 2005. do Vimbldona 2009. nisu osvojili samo Otvoreno prvenstvo Australije 2008.) i 24 od 38 turnira ATP masters serije. U toku tog perioda, Federer i Nadal su osvojili 11 uzastopnih grend slemova, počevši od Rolan Garosa 2005. do Otvorenog prvenstva SAD 2007. Tako su postali jedini par u istoriji sa tri različita grend slema (2005-2008 Rolan Garos za Nadala, 2003-2007 Vimbldon i 2004—2008 Ju-es open za Federera) koje su osvojili bar četiri puta uzastopno za vreme 5 godina dominacije (2004—2008).
  • Federer je imao najdominantnijih 4 godina u istoriji tenisa, od masters kupa 2003. do master kupa 2007. Osvojio je 43 turnira, uključujući 12 grend slemova, 4 masters kupa i 13 turnira masters serije. Njegov odnos pobeda i poraza je bio 320:24, što je uključivalo i 6:8 protiv Nadala.
  • Nadal je neprestano zaustavljao Federera u njegovom pokušaju da osvoji Rolan Garos i time ukompletira svoje trofeje sa grend slemova. Rafael Nadal je uspevao da porazi Rodžera 4 puta uzastopno na šljakastom grend slemu (2005—2008) i to jednom u polufinalu, a tri puta u finalu. Na kraju je Federer ipak uspeo da osvoji Rolan Garos, i to u finalu bez Nadala, kada je pobedio Robina Sederlinga u finalnom meču 2009.
  • Ne samo da i Federer i Nadal poseduju rekorde po broju uzastopnih pobeda na jednoj podlozi (Federer na travi i betonu, a Nadal na šljaci), već je niz obojice prekinuo onaj drugi.
  • Tri uzastopne godine, njih dvojica su igrali u finalu Vimbldona i Rolan Garosa plus još dva turnira na šljaci masters serije. Rafael je osvojio sve Rolan Garose i 5 od 6 masters turnira, a Rodžer 2 od 3 Vimbldona.
  • Oni su jedini teniseri koji su igrali jedan protiv drugog u 8 grend slem finala.[18]
  • Njihovo finale Vimbldona 2008. su mnogi teniski kritici proglasili za najbolji meč u istoriji.[19][20][21]
  • Igrali su u 9 finala masters turnira jedan protiv drugog što je rekord.
  • Mnogi ljudi smatraju da je njihovo rivalstvo najveće u istoriji tenisa.[22][21][23][24]

Đoković-Federer[uredi | uredi kod]

Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Federera
Federer i Đoković na Kanada mastersu

Federer i Đoković sastali su se 33 puta, a Švajcarac vodi 17:16. Federer vodi 1:0 na travi. Nerešeno je na šljaci 3:3 i na tvrdoj podlozi 13:13. Rivalstvo Federera i Đokovića je najveći rivalitet u grend slem istoriji sa rekordnih 11 odigranih mečeva, najčešće u polufinalima. Đoković je jedini igrač pored Nadala koji je pobedio Federera na više grend slem turnira još od 2004, jedini igrač pored Nadala koji je pobedio Federera na grend slem turnirima dva puta uzastopno (2010. US Open i Australijan Open 2011). Federer je okončao savršen start sezone Đokovića (41:0) pobedom u polufinalu Otvorenog prvenstva Francuske 2011, ali je Đoković uspeo da pobedi na US Openu u pet setova nakon spašavanja dve meč lopte protiv Federera drugu godinu zaredom.[25] U polufinalu Vimbldona 2012, Federer je pobedio i svetskog broja jedan Đokovića u četiri seta.[26] Mnogi stručnjaci smatraju rivalstvo između Federera i Đokovića, kao jedno od najboljih rivalstava u Open eri, pogotovo na betonu gde su odigrali čak 26 mečeva.[27]

Rekordi
  • Rekord od 11 mečeva koji su odigrali jedan protiv drugog na grend slemu (izjednačeno sa rivalstvom Đoković—Nadal).
  • Jedini igrači u istoriji koji su se susreli 9 puta u grend slem polufinalu.
  • Rekord od 5 mečeva koji su odigrali jedan protiv drugog na US Openu (isto kao Lendl—Mekinro i Lendl—Konors).
  • Rekord od 5 uzastopnih mečeva koji su odigrali jedan protiv drugog na jednom grend slem turniru (na US Openu).

Mari-Federer[uredi | uredi kod]

Federer i Mari sastajali su se 21 put i Škot vodi 11:10. Njih dvojica su čak 19 puta igrali na tvrdoj podlozi, gde je Mari trijumfvao 10 puta. Na travi su se sastajali dva puta i to u istoj kalendarskoj godini (2012). Prvi put u finalu Vimbldona kada Rodžer dobija Marija sa 3:1 (po setovima 4:6, 7:5, 6:3, 6:4). Drugi put je bio na istom terenu, samo na Olimpijskim igrama u Londonu. Mari tu odnosi pobedu veoma lako: 6:2, 6:1, 6:4.

  • Ova dva tenisera su igrali čak 8 finala nekih turnira. Federer u tom segmentu vodi sa 5:3.
  • Mari je jedan od retkih tenisera koji ima pozitivan skor protiv Federera. Razlog tome je veoma defanzivan pristup igre koji Škot ima. Njegova igra se zasniva na jakim udarcima sa osnovne linije i mnogo trčanja po istoj.

Đoković-Mari[uredi | uredi kod]

Glavni članak: Rivalstvo Đokovića i Marija

Đoković i Mari su do sada odigrali 20 mečeva[28]. Đoković vodi 12:8 (2:0 na šljaci i 10:6 na tvrdoj podlozi, dok Mari vodi 2:0 na travi). Igrali su u osam finala i obojica su osvojili po četiri titule. Četiri puta su igrali na finalima grend slem turnira. Đoković je osvojio Otvoreno prvenstvo Australije 2011. i 2013, a Mari Otvoreno prvenstvo SAD 2012 i Vimbldon 2013. Najzapaženiji susreti su im bili polufinale u Australiji 2012. (koje je dobio srpski teniser) i finale Otvorenog prvenstva SAD 2012. Oba meča su igrana u pet iscrpljujućih setova sa mnogo obrta i trajala su skoro pet sati. Značajan meč za njihovo rivalstvo je i finale Masters turnira u Šangaju 2012, koje je dobio Đoković posle spasavanja pet meč lopti. Interesantan je podatak da je Endi samo nedelju dana stariji od Novaka[29]. Poslednji put su igrali četvrtfinale Majamija 2014, meč koji je dobio Đoković.

Statistika[uredi | uredi kod]

Sledeća tabela prikazuje skor između članova velike četvorke i 13 igrača koji su imali najmanje 1 pobedu protiv nekog od njih.[30]

Aktivni igrači su boldirani

Igrač (najbolji rang) Švicarska Federer Španija Nadal Srbija Đoković Ujedinjeno Kraljevstvo Mari Rezultat Procenat %
Argentina David Nalbandijan (3) 8–11 2–5 1–4 2–5 13–25 34%
Francuska Arno Kleman (10) 3–8 1–3 1–3 2–1 7–15 32%
Australija Lejton Hjuit (1) 9–18 4–6 1–6 0–1 14–31 31%
Hrvatska Mario Ančić (7) 1–6 1–4 1–3 3–2 6–15 29%
Rusija Nikolaj Davidenko (3) 2–19 6–5 2–6 4–6 14–36 28%
Čile Fernando Gonzalez (5) 1–12 3–7 2–1 2–1 8–21 28%
Francuska Žo-Vilfrid Conga (5) 4–9 3–8 5–11 1–8 13–36 27%
Argentina Huan Martin del Potro (4) 5–15 4–8 3–11 2–5 14–39 26%
Češka Tomaš Berdih (5) 6–12 3–17 2–15 6–4 17–48 26%
Sjedinjene Američke Države Endi Rodik (1) 3–21 3–7 5–4 3–8 14–40 26%
Hrvatska Ivan Ljubičić (3) 3–13 2–7 2–7 3–4 10–31 24%
Španija David Ferer (3) 0–14 5–21 5–11 5–7 15–53 22%
Švicarska Stanislas Vavrinka (3) 1–13 1–12 3–15 6–8 11–48 19%
Švedska Robin Sederling (4) 1–16 2–6 1–6 2–3 6–31 16%
Francuska Žil Simon (6) 2–4 1–5 1–6 1–11 5–26 16%

Reference[uredi | uredi kod]

  1. ↑ „Men's Tennis Big Four – Is the Party almost over?”. This is Sporta. Pristupljeno 1 February 2013. 
  2. ↑ „Men's Tennis: The Big One, Big Two, Big Three or Big Four?”. Bleacher Report. Pristupljeno 1 February 2013. 
  3. ↑ „Nadal Declares Dominance Over”. ATP World Tour. 26 February 2011. 
  4. ↑ „Preview: Tennis 'Big Four' set to battle for U.S. Open title”. UK Reuters. 9 September 2011. Arhivirano iz originala na datum 2014-10-06. Pristupljeno 2014-03-30. 
  5. ↑ „Can Anyone Upset The Big Four?”. NBC Sports. 19 June 2011. Arhivirano iz originala na datum 2012-02-05. Pristupljeno 2014-03-30. 
  6. ↑ „Big four to slug it out for US Open”. Hurriyet Daily News. 28 September 2011. 
  7. ↑ „Golden era of tennis”. The Independent. 1 December 2010. 
  8. ↑ „Andre's back”. Australian Open. 25 January 2012. 
  9. ↑ „Rod Laver's Top 10 From The Present”. Herald Sun. Pristupljeno 26 January 2012. 
  10. ↑ „Novak Djokovic is one of the greatest players of all time says Pat Cash”. Metro. 25 October 2011. 
  11. ↑ „WNYC-FM interview with Tennis Magazine”. Arhivirano iz originala na datum 2011-08-26. Pristupljeno February 4, 2013. 
  12. ↑ „'Epic' vs. 'High Strung': Fighting over the Borg-McEnroe rivalry”. Arhivirano iz originala na datum 2019-07-13. Pristupljeno February 4, 2013. 
  13. ↑ Tignor, Stephen (2011). High High Strung: Bjorn Borg, John McEnroe, and the Last Days of Tennis's Golden Age. HarperCollins. 
  14. ↑ „Inspired By A Golden Era”. Pristupljeno March 13, 2013. 
  15. ↑ „Grand Slam Tennis”. Arhivirano iz originala na datum 2012-06-28. Pristupljeno March 13, 2013. 
  16. ↑ „It's official: Nadal will pass Federer for No. 1”. NBC Sports (Associated Press). 1. 8. 2008.. Arhivirano iz originala na datum 2008-10-19. Pristupljeno 14. 2. 2009. 
  17. ↑ „No. 1 again, Federer has bounce-back quality”. usatoday. Pristupljeno 14. 2. 2009. 
  18. ↑ Tennis-Grand slam final encounters between Federer and Nadal, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  19. ↑ Bruce Jenkins (7. 7. 2008.). „The Greatest Match Ever”. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  20. ↑ Jon Wertheim - Without a doubt, it's the greatest Arhivirano 2013-08-13 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  21. ↑ 21,0 21,1 International Herald Tribune, Associated Press (7. 7. 2008.). „Federer-Nadal rivalry as good as it gets”. Arhivirano iz originala na datum 2008-08-23. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  22. ↑ Pete Bodo (7. 7. 2008.). „Rivalry!”. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  23. ↑ Paul Weaver (7. 7. 2008.). „Move over McEnroe and Borg, this one will run and run in the memory”. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  24. ↑ Martin Flanagan (12. 7. 2008.). „Federer v Nadal as good as sport gets”. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  25. ↑ „Djokovic Snatches Monumental Victory from Federer”. Tennis Now. Pristupljeno 28. 8. 2012. 
  26. ↑ „Wimbledon 2012: Roger Federer keeps his dream of equalling Sampras' record alive”. The Times Of India. 7. 7. 2012.. Pristupljeno 28. 8. 2012. 
  27. ↑ „Roger Federer vs. Novak Djokovic: The Best Hard Court Rivalry”. Bleacher Report. 28. 8. 2011.. Pristupljeno 28. 8. 2012. 
  28. ↑ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD”. ATP. Pristupljeno 17. 1. 2013. 
  29. ↑ „TENNIS.MATCHSTAT”. Arhivirano iz originala na datum 2013-01-28. Pristupljeno 16. 1. 2013. 
  30. ↑ „Fedex ATP Head 2 Head”. ATP World Tour. 10 April 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi kod]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Velika_četvorka_(tenis)&oldid=41568413