Vatreni pojas Pacifika

Izvor: Wikipedia
Tihookeanski vatreni prsten

Vatreni pojas Pacifika (Pacifički vatreni pojas, Tihookeanski vatreni prsten) je pojas vulkana koji okružuje Tihi okean. Tu se nalazi 40% svih aktivnih vulkana koji su uz to, kao stratovulkani ili sivi vulkani, imaju ogromnu eksplozivnu snagu.

Vatreni pojas Pacifika se najvećim delom sastoji od niza ostrvskih lukova kao što su Aleuti, Kurili ili japanski ostrva Rijoku. Samo na nekoliko zapadno pacifičkih ostrvskih lukova otpada 45% svih vulkana na svetu.

On počinje na zapadnom obodu Tihog okeana sa Kamčatkom na kojoj ima 28 aktivnih vulkana. Najznačajniji među njima je Ključevskaja Sopka. Od Kamčatke ka jugu vatreni pojas Pacifika se pruža preko Kurilskih ostrva gde ima 39 aktivnih vulkana. Najaktivniji i najviši vulkan je Alaid na istoimenom ostrvu. Od Kurilskih ostrva vulkanska zona se nastavlja na Japanska ostrva gde ima 49 aktivnih vulkana. Najpoznatiji su Fudžijama, Bandaj-san, Asama i Kirišima. On se dalje nastavlja preko Filipinskih ostrva sa 12 aktivnih vulkana, Celebesa (4 vulkana), Nove Gvineje (10 vulkana), pa preko Nove Britanije, Solomonskih ostrva, Novih Hebrida, ostrva Karmedek i Novog Zelanda (5 vulkana) do Antarktika.

Istočni obod vatrenog pojasa Pacifika počinje Aleutskim ostrvima (25 vulkana), odakle se prostire preko Aljaske na Kordiljere (Stenovite planine i Ande). Veliki sistem planinskih venaca Anda i Kordiljera ima preko 80 aktivnih vulkana. Od kojih su najznačajniji Lasen Pik (3181 m) u Kaskadskim planinama, Popokatepetl (5452 m), Orizaba(5.700m) i Kolima (3846 m) sva tri u Meksiku. U Južnoj Americi najznačajniji su Kotopaksi (5.896m)u Ekvadoru, koji je najviši aktivni vulkan na svetu, Misti (5842 m) u Peruu i Domujo (4708 m) i Akonkagva (7035 m) u Argentini.

U Tihom okeanu se nalaze i Havajska ostrva sa vulkanima, Mauna Loa (4170 m), Mauna Kea (4202 m), Hualalaj (2520 m) i Kilauea (1247 m).

Taj pojas živih vulkanskih aktivnosti obuhvata gotovo celu pacifičku tektonsku ploču. Duž njenih rubova usled tektonike ploča dolazi do subdukcije koje stvaraju slaba područja u litosferi koja pogoduju izlasku tekuće magme.

Vidi još[uredi - уреди]