Une ville idéale
| Idealni grad | |
|---|---|
| Autor(i) | Jules Verne |
| Država | Francuska |
| Jezik | Francuski |
| Žanr(ovi) | Kratka priča |
| Datum izdanja | 1875. |
| Vrsta medija | Štampa |
Idealni grad (fr. Une ville idéale) je kratka priča Julesa Vernea iz 1875. godine. Prvi put je održana kao javno predavanje 1875. godine. Priča opisuje viziju iz snova o Amiensu u Francuskoj 2000. godine. Neki elementi opisuju završetak projekata koji su već bili planirani 1875. godine, dok su drugi bili vrlo spekulativni.
Verne opisuje sanjarenje o Amiensu 2000. godine, u kojem je on postao idealan grad po imenu Verne.[1] Neke od njegovih zamišljenih promjena uključuju reforme koje je grad već planirao, a koje je Verne sam nadgledao kada je kasnije postao općinski vijećnik.[2] Ulice su ponovo asfaltirane, električna svjetla su zamijenila plinske lampe, a nove omnibus i tramvajske linije su poboljšale gradski prevoz.[3] Nova tehnologija omogućava da se muzički recitali čuju širom svijeta nakon što se prenose sa žica povezanih sa klavirom umjetnika.[3] Škole više ne predaju latinski ili grčki, već se fokusiraju na tehničko obrazovanje.[3] Druge promjene uključuju porez na neženje koji je doveo do visoke stope brakova i novi zdravstveni sistem u kojem se doktori plaćaju samo dok su im pacijenti zdravi.[3]
Verne se preselio u Amiens 1871. godine.[1] Prvo je priču predstavio kao javno predavanje koje je organizovala Amiensova akademija nauka, književnosti i umjetnosti, čiji je bio direktor.[2] Predavanje je održano 12. decembra 1875. godine, a objavljeno je sljedećeg dana u časopisu Journal d'Amiens, Moniteur de la Somme.[4] Također je objavljena sljedeće godine u časopisu Sur terre et sur mer, journal illustré de voyages et d'aventures, prethodniku dugovječnijeg časopisa Journal des voyages et des aventures de terre et de mer.[3]
Postojala su dva moderna izdanja.[5][2] Office Culturel D'Amiens je 1973. objavio ograničeno izdanje od 2000 primjeraka.[5] Knjiga je također uključivala kratku priču "Vingt-Quatre Minutes en ballon", a komentirao ju je Daniel Compere.[5] Godine 1999, Centar za dokumentaciju Julesa Vernea objavio je komemorativno izdanje koje su ilustrovali mladi dizajneri iz Amiensa.[2]
Književna naučnica Nadia Minerva opisuje "Idealni grad" kao "recit d'anticipation... gdje su dva tradicionalna aspekta utopije - propitivanje onoga što postoji i projekat - veoma prisutna, ali u nejednakoj mjeri i u obliku šale."[6]
Daniel Compère, osnivač Centra za dokumentaciju Jules Verne, kaže da "taj tekst nije naučna fantastika, niti anticipacija, pa čak ni prava utopija. Više od vizije budućnosti, to je kritika grada kakav postoji 1875. godine."[2]
- ↑ 1,0 1,1 „La ville idéale selon Jules Verne” (en-US). Amiens Tourisme. Pristupljeno 2025-08-19.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Une Ville idéale” (fr-FR). Centre international Jules Verne. Pristupljeno 2025-08-19. »Ce texte n'est pas de la science-fiction, ni une anticipation, ni même une véritable utopie. Bien plus qu'une vision de l'avenir, c'est une critique de la ville telle qu'elle existe en 1875.«
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Verne, Jules (1876). „Une ville idéale”. Journal des voyages et des aventures de terre et de mer: 218–220.
- ↑ "Une ville idéale. Lecture faite dans la seance publique annuelle du 12 decembre 1875, par M. Jules Verne, Directeur de l'Academie d'Amiens", Journal d'Amiens, Moniteur de la Somme, 13–14 December 1875, pp. 1–2
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Verne, Jules (1973) [1875]. Une ville idéale (Amiens en l'an 2000) suivi de Vingt-Quatre Minutes en ballon. Office Culturel D'Amiens.
- ↑ Minerva, Nadia (2001) (fr). Jules Verne aux confins de l'utopie. L'Harmattan. str. 19. ISBN 978-2-7475-1079-0. »Un recit d'anticipation ... où les deux volets traditionnels de l'utopie – la mise en cause de l'existant et le projet – son bien présent, mais en mesure inégale et sous forme de boutade.«
