Tursko-kurdski sukob

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Područje naseljeno Kurdima (1992)

Tursko-kurdski sukob je etnički sukob između Turaka i Kurda koji traje od završetka Prvog svetskog rata. Kurdi se bore za otcepljenje od Turske i stvaranje svoje države Kurdistan.

Od početka oružanih sukoba između Turske i Radničke partije Kurdistana 1984. poginulo je oko 30.000 ljudi.

Pozadina[uredi - уреди | uredi izvor]

Demografska slika istočne Turske 1896. godine prema postotku Armenaca u ukupnom stanovništvu

Kao posledica Prvog svetskog rata, sile Antante su rasparčale Osmansko carstvo. Prema Miru iz Sevra trebalo je da se uspostavi nezavisni Kurdistan, ali ovaj sporazum nikada nije ratifikovan i poništen je Mirom iz Lozane 1923.[1] Tokom tih godina muslimanski Kurdi koji su sudjelovali s muslimanskim Turcima u Armenskom genocidu i tako ostvarili aosolutnu demografsku većinu na širem području jezera Van (danas jugoistočni deo Turske) dižu od 1920. godine nekoliko pobuna sa ciljem ostvarivanja kurdske nezavisnosti. Te ugušene pobune su bile: Kočkirska pobuna 1920, Pobuna šeika Saida 1925, Pobuna šeika Abdurahmana 1927, osnivanje Republike Ararat (1927-1930) i Dersimska pobuna 1937.

Kurdski nacionalizam je počeo da oživljava 1970ih u vreme kada je Turska bila rastrzana levičarsko-desničarskim sukobima i osnovana je marksistička Radnička partija Kurdistana pod vođstvom Abdulaha Odželana koja je tražila kurdsku državu.[2] Upotreba kurdskog jezika je bila zabranjena za vreme predsednika Kenana Evrena.

Hronologija[uredi - уреди | uredi izvor]

1984-2003[uredi - уреди | uredi izvor]

Pristalice Radničke partije Kurdistana demonstriraju u Londonu 2003.

Oružani sukobi između Turske i Radničke partije Kurdistana su izbili 1984, a do 2007. poginulo je oko 30.000 ljudi.[3]

Kao posledica neupešnog ustanka u Iraku iz 1991. protiv Sadama Huseina, Ujedinjene nacije su uspostavile zone zabranje leta u kurdskim područjima u Iraku, što je tim područjima dalo de fakto nezavisnost.[4] Radnička partija Kurdistana je uskoro našla bezbedno utočište iz kog je mogla da pokreće akcije protiv Turske, a Turska je odgovorila vojnim operacijama Čelik (1995) i Čekić (1997) u pokušaju da uništi Radničku partiju Kurdistana.[5]

Godine 1999. turski agenti su uhvatili Odželana u Keniji i on je nakon suđenja osuđen na smrt, ali mu je kazna zamenjena doživotnim zatvorom, pošto je smrtna kazna ukinuta u Turskoj 2002.

Nakon invazije Iraka 2003. mnogo je oružja bivše iračke vojske palo u ruke kurdske milicije Pešmerga.[6] Pešmerga je de fakto postala vojska severnog Iraka i veliki deo njenog oružja je prešlo u ruke drugih kurdskih grupa kao što su Radnička partija Kurdistana i Partija za slobodni život u Kurdistanu (izdanak Radničke partije Kurdistana u Iranu). Sa prilivom oružja napadi Kurda su se pojačali.[7]

2007-2008[uredi - уреди | uredi izvor]

Demonstracije protiv RPK u Istanbulu 22. oktobra 2007.

U samoubilačkom napadu u Ankari 22. maja 2007. je poginulo 8 osoba, dok je 10 povređeno, a za napad je osumnjičena Radnička partija Kurdistana. Komandant turskih oružanih snaga general Jašar Bujukanit je izjavio da se priprema plan o prekograničnoj vojnoj operaciji u Iraku. Dana 4. juna 2007. u samoubilačkom napadu na položaj turske vojske u pokrajini Tunčeli poginulo je 8 vojnika, a ranjeno je 6.

7. juna Turska je uvela vojne sudove u oblasti blizu iračke granice naseljenim Kurdima i zabranila civilne letove.

Na dan 7. oktobra 2007. u napadu Kurda u pokrajini Širnak ubijeno je 13 vojnika, dok je samo jedan pripadnik RPK ubijen. Turska vojska je bombardovala oblasti u blizini tursko-iračke granice, kako bi sprečila pobunjenike da dođu do svojih baza.[8] Turska javnost je tražila od parlamenta da dozvoli akciju vojske u severnom Iraku, dok su američki predsednik Džordž V. Buš i irački predsednik Džalal Talabani zahtevali da Turska ne vrši nikakvu akciju jer bi to moglo da destabilizuje region. Turski parlament je 17. oktobra dozvolio premijeru Redžepu Erdoganu da vojska pređe iračku granicu kako bi napadala kurdske pobunjenike.[9]. Dana 21. oktobra 2007. ubijeno je 12 turskih vojnika, a ranjeno 16 u napadu RPK kod grada Jusekova u provinciji Hakari.[10]. Turska vojska je 28. oktobra ubila 15 pripadnika RPK u provinciji Tunčeli.[11]

Turski avioni su 16. decembra bombardovali sever Iraka i tom prilikom je poginula jedna osoba. Oko 300 turskih vojnika je u noći između 17. i 18. decembra izvelo akciju protiv pripadnika RPK nekoliko kilometara unutar iračke teritorije.[12]

Turska je 21. februara 2008. poslala svoju vojsku u severni Irak da se obračunaju sa pripadnicima RPK, a operacije su okončane 29. februara.

Turske operacije u severnom Iraku[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]