Tušt

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Tušt
Portulaca oleracea MHNT.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Razred: Magnoliopsida
Red: Caryophyllales
Porodica: Portulacaceae
Rod: Portulaca
Tušt

Tušt (lat. Portulaca oleracea) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Portulacaceae. Zovu je još i tušanj, tušac, tušnjak i portulak.

Izgled i cvetanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Tušt je niska, po zemlji prilegnuta, od podnožja razgranata biljka. Stabljika je okrugla, mesnata i sočna, svetlozelena ili crvenkasta i duga 5-30 cm. Listovi su debeli, mesnati i sočni, dugi 1-2 cm. Obrnuto su jajasti, lopatičasti, sedeći, sjajni i glatki, svetlozelene boje. Cvetovi su sitni, žućkasti, zvezdastog oblika i rastvoreni samo u sunčanim prepodnevnim časovima. Razvijaju se od jula do oktobra.

Rasprostranjenost[uredi - уреди | uredi izvor]

Tušt potiče iz Kine i Indije, gde se koristio kao začin i povrće. Danas ga ima u svim delovima sveta. U Srbiji uglavnom raste kao samonikla biljka, uz kuće i puteve, po sunčanim mestima, kao korov po vrtovima i vinogradima, naročito po plodnom, peskovitom tlu. Uspeva samo do 800 metara nadmorske visine.

Hemijski sastav[uredi - уреди | uredi izvor]

Listovi tušta sadrže 20-50 mg% vitamina C, karotina 1,5-5 mg%. Hranljivost tušta je relativno mala, jer zeleni deo sadrži 92-95% vode, količina belančevina je mala, 1-2,2%, masti 0,3-0,4, ugljenih hidrata 1,3-2,2%. Ima i gvožđa, kalcijuma i fosfora.

Upotreba[uredi - уреди | uredi izvor]

Mladi listovi su blagog, kiselo-slanog i aromatičnog ukusa, pa se koriste u ishrani ljudi u obliku salate. Stariji listovi se pre upotrebe kuvaju. Ova biljka može da se koristi i kao začin jelima ili se od nje pripremaju supe. Sušenjem tušt gubi aromatičanost. Sitno, crno, bubrežasto seme se može samleti u hranljivo brašno.

Kao lekovita biljka tušt se upotrebljavao još u staroj Grčkoj. Pomaže u povišavanju krvnog pritiska, delujući slično adrenalinu. Ima najveći sadržaj omega 3 masnih kiselina od svih biljaka.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, LJubiša Grlić, Zagreb, 1986.
  • Dequan Lu, Michael G. Gilbert: Portulaca oleracea. In: ISBN 193072327X, online, Zugriff am 20. Dezember 2009.
  • James F. Matthews: Portulaca oleracea. In: ISBN 0195173899, online, Zugriff am 20. Dezember 2009.
  • Avril Rodway: Kräuter und Gewürze. Die nützlichsten Pflanzen der Natur - Kultur und Verwendung. Tessloff, Hamburg 1980, ISBN 3-7886-9910-8.
  • Oskar Sebald, Siegmund Seybold, Georg Philippi (Hrsg.): Die Farn- und Blütenpflanzen Baden-Württembergs. Band 1: Allgemeiner Teil, Spezieller Teil (Pteridophyta, Spermatophyta): Lycopodiaceae bis Plumbaginaceae. 2., ergänzte Auflage. Eugen Ulmer, Stuttgart 1993, ISBN 3-8001-3322-9.
  • Ruprecht Düll, Herfried Kutzelnigg: Taschenlexikon der Pflanzen Deutschlands und angrenzender Länder. Die häufigsten mitteleuropäischen Arten im Porträt. 7., korr. u. erw. Auflage. Quelle & Meyer, Wiebelsheim 2011, ISBN 978-3-494-01424-1.
  • Aichele/Schwegler: Die Blütenpflanzen Mitteleuropas, Franckh-Kosmos-Verlag, 2. überarbeitete Auflage 1994, 2000, Band 2, ISBN 3- 440-08048-X

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]