Trgovinski sporazum protiv krivotvorenja

Izvor: Wikipedia

ACTA ili punim imenom Anti-Counterfeiting Trade Agreement (Trgovinski sporazum protiv krivotvorenja) je kontroverzni internacionalni dogovor o krivotvorenim stvarima, generičkim lekovima i kršenje autorskog prava potpisan 1. 10.2011. između SADa, Japana, Kanade, Maroka, Novog Zelanda, Singapura i Južne Koreje čemu se početkom 2012 pridružila i Evropska Unija. Ovaj dogovor koji su demokratske države donesle u najvećoj tajnosti je bez obzira na svoju dugačku definiciju stvari kojima se bavi postao najpoznatiji pre svega zbog svoje navodne borbe protiv internetskog piratstva. Nakon velikog otpora građana u Evropskoj Uniji ovom sporazumu njen parlament će ga odbiti 4. 7.2012. nakon što su i svi njegovi komiteti glasovali protiv. [1]

Državna tajna[uredi - уреди]

Počeci pregovora o nastanku ACTAe padaju u 2006. godinu kada SAD s svojim najbližim saveznicima počinje tajne pregovore o njemu. U ovoj početnoj fazi sudjelovati će samo ranije spomenuti SAD, Japan, Evropska Unija i Švajcarska čemu će se 2008 pridružiti savezničke države:Australija, Južna Koreja, Maroko, Meksiko, Novi Zeland i Singapur.

Sami pregovori će prolaziti u najstrožoj tajnosti, a sama činjenica da se uopće održavaju će stanovnici tih država koje pregovaraju otkriti tek putem Wikileaksa 2008. godine. Nakon takvog izlaska u javnost tajnih pregovora razne organizacije i pojedinci su dali zahteve da vlade izdaju podatke o samim pregovorima i o čemu se pregovara, a dobiveni odgovori su bili:

  • Evropska Unija je proglasila pregovore državnom tajnom s objašnjenjem da bi pojava informacija oslabila pregovaračku poziciju EU i pokvarila političke odnose s državama partnerima [2]
  • Kanada je izdala samo ime dokumenta o kojemu se pregovara dok je sve drugo proglasila državnom tajnom[3]
  • Novi Zeland je također pregovore proglasio državnom tajnom i obećao da će pokušati kod država partnera dobiti dopuštenje za objavu podataka [4][5]
  • SAD je odbio objaviti podatke o ACTA pregovorima s objašnjenjem da bi nanesli štetu državnoj sigurnosti [6], a zbog istog razloga po odluci predsednika ovaj internacionalni dogovor neće nikada biti dan Kongresu na glasovanje.

Podrška i kritike[uredi - уреди]

ACTA dogovor je žestoko podržan od medijskih korporacija koje proizvode filmove, serije, muziku i slično kao i od korporacija koje se bave proizvodnjom lekovama. U dokumentu koji je došao u javnost Motion Picture Association of America to jest udruženje 6 najvećih Hollywoodskih filmskih studija je pisalo 2010 ACTA pregovaračima da podrže dogovor pošto on dopušta :

  • Osim blokiranja internetskog piratstva gašenje/blokiranje internetskih stranica koje rade probleme Vašoj vladi kao što je na primer Wikileaks [7]

Korporacije koje se bave proizvodnjom lekova su također dale punu podršku ovom dogovoru jer ACTA u svom donešenom obliku daruje prioritet zaštiti autorskih prava pred svim ostalim ili u ovom slučaju pred generičkim lekovima koji se mogu proizvoditi nakon isteka autorskih prava što dovodi do 50 - 90 postotnog sniženja cene lekova čemu se originalni proizvođači žestoko protive. Po ACTA pravilima originalni proizvođač će u nekim slučajevima moći zapleniti i uništiti pošiljku generičkih lekova iako su oni proizvedeni po svim pravilima [8] pa je povodom toga iz protesta evropski pregovarač Kader Arif podneo protestnu ostavku pošto po njegovom mišljenju ACTA dovodi do kriminalizacije generičkih lekova [9]

Provođenje dogovora i kažnjivost[uredi - уреди]

Po ACTA dogovoru internet provajderi moraju skupljati podatke o svojim korisnicima i onome što oni skidaju s interneta kako bi se protiv njih mogle pokrenuti zakonske kaznene akcije što po mišljenju kritičara dogovora krši privatnost korisnika. Sama istraga osumnjičenog korisnika koji bi u slučaju da se dokaže krivim platio u Kanadi maksimalnu kaznu od 500 dolara bi bila vođena tako da bi internet provajder dao informacije policije koja bi došla u dom osumnjičene osobe i proverila sve tamošnje podatke na kompjuteru. Također biti će protuzakonito da internet korisnik koristi program kojim se može maskirati vlastita IP adresa.

Druga važno pravilo ACTAe je da na granici policija ima zakonsko pravo proveriti sve podatke koje osoba što prelazi granicu ima na svom mobitelu ili kompjuteru kako bi se vidjelo ako ona krši ACTA pravila to jest autorsko pravo na svojim uređajima što je već postalo de facto zakon u SAD. [3]

Zanimljivost[uredi - уреди]

Sam ACTA dogovor po pitanju piratskog skidanja filmova, muzike i slično je drugi ali mnogo drastičniji način skupljanja dodatnih financijskih prihoda za medijsku industriju pošto u Evropskim državama, SADa itd već kompjuterski korisnici već desetak godina plaćaju porez na buduće protuzakonito korištenje hard diskova, CDa, DVDa i slično. Taj porez za mobitele samo po pitanju muzike na primer u Italiji iznosi 1, u Belgiji 2, a u Austriji 12 evra, dok Evropska internet i mobitel industrija procenjuje kako ju taj porez direktno košta milijardu i 200 miliona evra.

Zavisno od različitih uređaja koji se kupe taj porez to jest naknada u Hrvatskoj iznosi od 8 lipa pa sve do 160 kuna [10]

Vanjski link[uredi - уреди]

Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Anti-Counterfeiting Trade Agreement
Zvanične AKTA stranice
Zvanični tekstovi sporazuma
Raniji predlozi
Ostale veze
Protesti

Reference[uredi - уреди]