Transparentnost Srbija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Transparentnost Srbija (TS) je organizacija civilnog društva posvećena borbi protiv korupcije u Srbiji. Pripada mreži nacionalnih ogranaka organizacije Transparency International i akreditovani je zastupnik te organizacije u Srbiji.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Predsednik TS Vladimir Goati i programski direktor Nemanja Nenadić

TS je počela rad u okviru Evropskog pokreta, a prvi predsednik bio je dr Predrag Jovanović. On 2002. godine odlazi na mesto direktora Uprave za javne nabavke, Transparentnost Srbija dobija status „nacionalnog ogranka u formiranju” Transparency International, a za predsednika je izabran prof. dr Vladimir Goati. U naredne četiri godine, Transparentnost Srbija je radila u oblastima kao što su zalaganje za usvajanje i podizanje kvaliteta antikorupcijskih zakona (promotivne kampanje, predlozi amandmana, uporedne analize i pravne analize propisa), upoznavanje javnosti sa njihovim sadržajem (istraživanja javnog mnenja, analize propisa, izjave za medije), ali i ukazivanje na probleme u primeni propisa. Prioriteti rada u tom periodu bili su usvajanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (2004), Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija (2004), puna primena Zakona o finansiranju političkih stranaka (2003) i Zakona o javnim nabavkama (2002), kao i donošenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (2005) i pratećeg akcionog plana (2006).

Od 2006. u okviru TS funkcioniše Antikorupcijsko savetovalište koje pruža podršku građanima i preduzetnicima u slučajevima kada smatraju da im korupcija onemogućava da ostvare neka od svojih prava, a TS širi delovanje i na pitanja kao što su odgovornost u pravosuđu, etički standardi u lokalnoj samoupravi, uređenje javne uprave, javno-privatna partnerstva, kontrola državne pomoći.

Od oktobra 2005. godine TS je u potpunosti priznata kao ravnopravni član međunarodne organizacije Transparency International. To podrazumeva koordinaciju u sprovođenju globalne strategije TI, zalaganje za zajedničke ciljeve sa drugim članicama i Sekretarijatom (čije je sedište u Berlinu, Nemačka) kao i razmenu iskustava o delotvornoj borbi protiv korupcije. S druge strane, TS je, registrovana kao domaće udruženje građana, i u potpunosti je samostalna u određivanju oblasti i problema kojima će se baviti i načinima njihovog rešavanja[1].

U septembru 2015, povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, Transparentnost Srbija je dobila godišnju nagradu za za poseban doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama[2].

Saradnja[uredi - уреди | uredi izvor]

TS je 2004. godine bila jedan od osnivača Koalicije za slobodan pristup informacijama [3], grupe nevladinih organizacija koja se zalagala za usvajanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, promovisala Zakon i njegovu primenu[4]. Transparentnost Srbija je partner Koalicije za nadzor javnih finansija, grupe nevladinih organizacija okupljene od 2005. godine u cilju podizanja nivoa transparentnosti javnih finansija, fiskalne odgovornosti i učešća građana u kreiranju i nadgledanju javnih politika [5].

Kada su 2007. godine kancelarija UNDP u Srbiji i Narodna banka Srbije promovisali "Globalni dogovor" - inicijativu Ujedinjenih nacija za unapređnje društveno odgovornog poslovanja, TS je bila među 100 kompanija, akademskih institucija i nevladinih organizacija, koje su se pridružile inicijativi[6]. TS je od 2013. godine i deo Koalicije prEUgovor, grupe nevladinih organizacija koje prate evropske integracije Srbije u oblasti koje pokrivaju poglavlja 23 i 24 [7].

Ciljevi i prioriteti[uredi - уреди | uredi izvor]

Najvažniji cilj delovanja organizacije Transparentnost Srbija je povećanje transparentnosti rada državnih organa. Veća transparentnost je mehanizam za sprečavanje zloupotrebe javnih ovlašćenja u privatne svrhe.

Programski prioriteti TS su:

  • Povećanje odgovornosti organizacija civilnog društva;
  • Unapređenje efikasnosti i čestitosti institucija i mehanizama koji štite društvo od korupcije (policija, pravosuđe, specijalizovana tela itd), radi što uspešnijeg otkrivanja, obelodanjivanja i kažnjavanja korupcije;
  • Poboljšanje rada javnog sektora kako bi se osigurala vladavina prava i efikasno korišćenje novca poreskih obveznika;
  • Širenje fronta za borbu protiv korupcije kroz tretiranje ovog problema zajedno sa drugim životno važnim pitanjima (npr. zaštita životne sredine, zaštita prava potrošača);
  • Izgradnja mehanizama za merenje prisustva korupcije u pojedinim društvenim sferama i percepcije korupcije među pojedinim kategorijama ljudi radi provere uspešnosti antikorupcijskih mera i osmišljavanja daljeg delovanja;
  • Praćenje efekata primene antikorupcijskih propisa i implementacije strateških akata za borbu protiv korupcije

Organizacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Transparentnost Srbija organizovana je kao udruženje, u skladu sa odredbama Zakona o udruženjima. TS ima Skupštinu članova, koja donosi najvažnije akte, Upravni odbor, koji sprovodi planirane aktivnosti, Nadzorni odbor, koji ima kontrolnu funkciju.

Funkcioneri udruženja su predsednik, programski direktor, finansijski direktor i izvršni direktor. Pored ovih organa u ostvarivanju ciljeva učestvuju i menadžeri pojedinih projekata, asistenti na pojedinim projektima i stalni i povremeni saradnici.

Aktivnosti[uredi - уреди | uredi izvor]

U fokusu interesovanja TS su javne nabavke, finansiranje političkih subjekata, sukob interesa, pristup informacijama od javnog značaja. Transparentnost Srbija se finansira na osnovu projekata, od donacija, a najveći donatori su međunarodne organizacije i fondovi, strane vlade.

Jedna od inicijativa TS u oblasti finansiranja političkih stranaka rezultirala je povraćajem 750.000 evra u budžet Srbije. TS je, naime, 2007. utvrdila [8] da je prethodne godine pogrešno obračunato koliko novca političke partije treba da dobiju iz budžeta i inicirala kod Ministarstva finansija da se greška ispravi. Partije su novac počele da vraćaju godinu dana kasnije, na rate, kroz umanjenje iznosa koje su dobijale iz budžeta[9].

U 2011. i 2015. godini TS je objavila studije Sistema društvenog integriteta[10]- sveobuhvatne procene kako najvažniji segmenti društva i države (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije, pravosuđe, političke stranke, civilno društvo, izvršna vlast, tužilaštvo, policija, zakonodavna vlast, mediji, poslovni sektor, javni sektor, Republička izborna komisija, preduzeća u državnom vlasništvu) mogu da doprinesu sprečavanju korupcije i koliko su imuni na korupciju[11].

Indeks percepcije korupcije CPI

TS redovno predstavlja Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International. Prema rangiranju objavljenom 2016. godine, Srbija je imala indeks 42 (na skali od 0 do 100, gde 100 znači da nema korupcije), i zauzimala 72. mesto među 176 zemalja i teritorija[12]. Transparentnost Srbija redovno predstavlja i Globalni barometar korupcije, koji za razliku od CPI (meri utisak poslovnog sveta o raširenosti korupcije) meri direktna iskustva građana o korupciji. Na predstavljanju poslednjeg Barometra, za 2016. godinu, TS je iznela procenu da se u Srbiji godišnje dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanja radi dobijanja usluga javnog sektora ili zaštite od kažnjavanja. [13].

Transparentnost Srbija je 2015. predstavila Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI. Prema tim podacima, najtransparentnija opština u Srbiji bio je Paraćin, a na dnu liste su bile Bela Crkva i Smederevska Palanka[14].

Antikorupcijsko savetovalište, koje pruža podršku građanima i preduzetnicima u slučajevima kada smatraju da im korupcija onemogućava da ostvare neka od svojih prava, godišnje ima oko 2200 poziva, a najviše se odnosi na korupciju u pravosuđu i zdravstvu[15].

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]