Toleitska magmatska serija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Fotografija petrološkog preparata toleitskog bazalta (paralelni Nikoli)
Fotografija petrološkog preparata toleitskog bazalta (ukršteni Nikoli)

Toleitska magmatska serija je jedna od dve glavne serije magmi, druga magmatska serija je kalko-alkalna serija. Magmatska serija je serija članova koji opisuju evoluciju mafične magme, koja je bogata magnezijumom i gvožđem i od nje kristalizacijom mogu nastati bazalt ili gabro. Frakcionom kristalizacijom ove magme može se formirati felzična magma, koja sadrži male količine magnezijuma i gvožđa, a od nje kristalizacijom nastaju riolit i granit. Internacionalna unija geoloških nauka predložila je da se umesto termina toleit, koristi termin toleitski bazalt[1].

Geohemijske karakteristike[uredi - уреди | uredi izvor]

Stene iz serije toleitskih magmi su klasifikovane kao subalkalne (sadrže manje natrijuma nego ostali bazalti), i jasno su razdvojene od stena kalko-alkalnih magmi po redoks potencijalu magme iz koje su kristalisale (toleitske magme su redukovane, kalko-alkalne magme su oksidovane). Kada kristališu primarne bazaltne magme, u njima se stvaraju forme olivina i piroksena koje su bogate magnezijumom, a siromašne gvožđem. To uzrokuje da se sadržaj gvožđa u toleitskim magmama povećava, jer iz rastopa kristališu minerali siromašni gvožđem. Međutim, kalko-alkalne magme su dovoljno oksidovane da stvaraju značajne količine minerala magnetita, što uslovljava da je u njima sadržaj gvožđa zantno stabilniji nego u toleitskim magmama.

Petrološke karakteristike[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao i u svim bazaltima, i u ovom tipu stena dominiraju klinopirokseni i bazični plagioklas, sa malim količinama gvožđe-titanijumskih oksida[2]. Takođe može biti prisutan i ortopiroksen. U slučaju da je prisutan olivin, može biti u direktnom kontaktu sa nekim od piroksena koji imaju malu količinu kalcijuma. Može se javiti i kvarc, u obliku dobro zaobljenih zrna, dok su feldspatoidi odsutni. Toleitski bazalti mogu sadržati i staklaste mase.

Geološki kontekst[uredi - уреди | uredi izvor]

Bazaltne magme su parcijalni rastopi peridotita, koji nastaju dekompresionim stapanjem u Zemljinom mantlu. Toleitski bazalti su najčešće vulkanske stene na Zemlji, zbog toga što nastaju submarinskim vulkanizmom na srednjookeanskim grebenima i grade najveći deo okeanske kore. MORB, akronim koji označava bazalte srednjookeanskih grebena (od engleskog naziva Mid Ocean Ridge Basalt), je tip toleitskog bazalta, karakterističan po maloj količini inkompatibilnih elemenata. Za razliku od njih, alkalni bazalti koji nisu tipični za srednjookeanske grebene, ali se izlivaju na nekim okeanskim ostrvima i kontinentima, su takođe toleitski bazalti[3].

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. R. W. Le Maitre (editor), A. Streckeisen, B. Zanettin, M. J. Le Bas, B. Bonin, P. Bateman, G. Bellieni, A. Dudek, S. Efremova, J. Keller, J. Lamere, P. A. Sabine, R. Schmid, H. Sorensen, and A. R. Woolley, Igneous Rocks: A Classification and Glossary of Terms, Recommendations of the International Union of Geological Sciences, Subcommission of the Systematics of Igneous Rocks. Cambridge University Press, 2002. ISBN 0-521-66215-X
  2. Digitalna galerija mikroskopskih snimaka: Toleitski bazalti, Pristupljeno 25. 4. 2013.
  3. American Geological Institute. Dictionary of Geological Terms. New York: Dolphin Books, 1962.