Tit Kvinkcije Ata
Tit Kvinkcije Ata (lat. Titus Quinctius Atta) bio je rimski komički pesnik,[1] koji je, prema Hijeronimu, umro 77. pne. u Rimu i bio pokopan "blizu drugog miljokaza na Prenestinskom putu".[2][3] Njegovo prezime Atta doslovno znači "onaj ko hoda na vrhovima prstiju" i možda ga je dobio zato što se pojavljivao kao planiples, tj. glumac koji nastupa bosonog (obično u mimovima),[4][5] ili ― prema Festu ― zbog nekog fizičkog nedostatka na nozi.[6]
Premda je Ata pisao i epigrame,[1] od kojih je sačuvan jedan heksametarski stih,[7] ipak je daleko značajniji kao pisac togata, tj. komedija koje su obrađivale rimske običaje i uzimale teme iz italskog života. Varon hvali Atino razumevanje psihologije, Horacije aludira na to da su njegove komedije imale poklonika i u Avgustovo doba,[8] a u 2. veku n. e. arhaista Fronton kaže da je Ata bio neobično vešt u prikazivanju ženskog govora.[9][10] S druge strane, Porfirije kaže da se u Atinoj "komediji pod naslovom Materterae nabraja toliko vrsta cveća, da mu se bez sumnje može prebaciti brbljivost".[11]
Od cele produkcije Tita Kvinkcija Ate sačuvalo se nekih 25 stihova i dvanaest naslova,[7] a to su:[1]
|
|
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Atta, T. Quinctius.
- ↑ Hijeronim, Hronika, s.v. CLXXV Olympias.
- ↑ G. Pontiggia, M.C. Grandi, Letteratura latina. Storia e testi, Milano, Principato, 1996, str. 89.
- ↑ Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary, s.v. Atta (2).
- ↑ Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary, s.v. plānĭpes.
- ↑ Sekst Pompej Fest, O značenju reči, s.v. Attae (ed. De Ponor, str. 9).
- ↑ 7,0 7,1 Simon Hornblower & Antony Spawforth, The Oxford Classical Dictionary, 3rd ed., 2003, s.v. Quinctius Atta, Titus.
- ↑ Horacije, Pisma, II, 1, 79.
- ↑ Fronton, Pisma, "ad M. Caesarem 4.3", 2.
- ↑ Milan Budimir ― Miron Flašar, Pregled rimske književnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1991, str. 227.
- ↑ Radmila Šalabalić, u: Horacije, Pisma, komentar uz II, 1, st. 79, str. 163.
