Teobromin
Jump to navigation
Jump to search
 |
|||
 |
|||
| (IUPAC) ime | |||
|---|---|---|---|
| 3,7-dimetil-1H-purin-2,6-dion | |||
| Klinički podaci | |||
| Identifikatori | |||
| CAS broj | 83-67-0 | ||
| ATC kod | C03BD01 R03DA07 | ||
| PubChem[1][2] | 5429 | ||
| DrugBank | DB01412 | ||
| ChemSpider[3] | 5236 | ||
| UNII | OBD445WZ5P  |
||
| KEGG[4] | C07480 |
||
| ChEBI | CHEBI:28946 |
||
| ChEMBL[5] | CHEMBL1114 |
||
| Hemijski podaci | |||
| Formula | C7H8N4O2[6] | ||
| Mol. masa | 180,164 g/mol | ||
| SMILES | eMolekuli & PubHem | ||
|
|||
| Sinonimi | ksanteoza diurobromin 3,7-dimetilksantin |
||
| Farmakokinetički podaci | |||
| Metabolizam | Hepatički demetilacija i oksidacija[7] | ||
| Poluvreme eliminacije | 7,1 +/- 0,7 sata | ||
| Izlučivanje | Renalno (10% nepromenjen, ostalo kao metaboliti)[7] | ||
| Farmakoinformacioni podaci | |||
| Trudnoća | ? | ||
| Pravni status | nije kontrolisana supstanca | ||
| Način primene | Oralno | ||
Teobromin je gorki alkaloid iz kakao biljke. On je prisutan u čokoladi, kao i u brojnim drugim prehrambenim proizvodima, uključujući lišće biljki čaja, i u kola orasima. On pripada metilksantinskoj klasi hemijskih jedinjenja,[8] koja isto tako obuhvata teofilin i kofein.[6] Kofein se razlikuje po tome što je jedna NH grupa teobromina metilisana. Uprkos njegovog imena, ovo jedinjenje ne sadrži brom — teobromin je reč izvedena iz Theobroma, imena roda kakao drveta.[9] Sufiks -in se koristi za imena alkaloida i drugih baznih jedinjenja koja sadrže azot.[10]
Teobromin je malo rastvoran u vodi (330 mg/L), kristalni, gorki prah. Njegova boja je bilo bela ili je bezbojan.[11] On ima slično, ali manje jako dejstvo od kofeina u ljudskom nervnom sistemu. Teobromin je izomer teofilina, kao i paraksantina. Teobromin se klasifikuje kao dimetilni ksantin.[12]
Reference[uredi - уреди | uredi izvor]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.
- ↑ 6,0 6,1 William Marias Malisoff (1943). Dictionary of Bio-Chemistry and Related Subjects. Philosophical Library. str. 311, 530, 573. ISBN B0006AQ0NU.
- ↑ 7,0 7,1 ((fr)) "Theobromine". BIAM. 29. 3. 2000.. http://www.biam2.org/www1/Sub1331.html. pristupljeno 1. 3. 2007..
- ↑ Baer, Donald M.; Elsie M. Pinkston (1997). Environment and Behavior. Westview Press. str. 200.
- ↑ Bennett, Alan Weinberg; Bonnie K. Bealer (2002). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Routledge, New York. ISBN 0-415-92723-4.
- ↑ "-ine." The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company. 2004. ISBN 0-395-71146-0. http://dictionary.reference.com/browse/-ine.
- ↑ "theobromine". Dictionary.com. http://dictionary.reference.com/search?q=theobromine&db=*. pristupljeno 22. 2. 2007..
- ↑ "Theobromine". On-Line Medical Dictionary. http://cancerweb.ncl.ac.uk/cgi-bin/omd?query=theobromine&action=Search+OMD. pristupljeno 23. 2. 2007..
Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]
- Bennett, Alan Weinberg; Bonnie K. Bealer (2002). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Routledge, New York. ISBN 0-415-92723-4.
- Baer, Donald M.; Elsie M. Pinkston (1997). Environment and Behavior. Westview Press. str. 200.
- William Marias Malisoff (1943). Dictionary of Bio-Chemistry and Related Subjects. Philosophical Library. str. 311, 530, 573. ISBN B0006AQ0NU.
- Bender, David A.; Arnold E. Bender (1995). A Dictionary of Food and Nutrition. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-860961-2.
Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||
 |
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini). |
