Sébastien Le Prestre de Vauban
| Sebastjen le Pretr de Voban | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Lični podaci | ||
| Mesto rođenja | Saint-Léger-Vauban (Francuska) | |
| Datum smrti | 30. 3. 1707. (73 godina) | |
| Mesto smrti | Pariz (Francuska) | |
Sebastjen le Pretr de Voban (fr. Sébastien Le Prestre de Vauban, Marquis de Vauban; rođen je u Saint-Léger-de-Foucheret (kasnije Saint-Léger-Vauban) 15. maja, 1633. – a umro u Parizu 30. marta 1707) je bio jedan od najvećih vojnih inženjera i čuven po svom umeću utvrđivanja i napadu na tvrđave.
Biografija[uredi | uredi kod]
Voban je rođen 1633. kao sin jednog siromašnog nižeg plemića. Otac mu je umro kada je imao 10 godina. Odgojio ga je i vaspitao jedan sveštenik koji mu je preneo prva znanja matematike i fortifikacije koje mu je kasnije uticalo na karijeru.
Sa 17 godina stupio je u vojsku Velikog Kondea koji je u to doba stajao na čelu Fronde u borbi protiv Mazarenovog apsolutizma. Pri jurišu na Sen Meneul (1652.) Voban je preplivao Enu pod kišom neprijateljskih metaka pa ga je Konde unapredio u oficira. On je to odbio želeći da služi vojsku kao običan konjanik. Kao takav pao je 1653. u zarobljeništvo kraljevske vojske. Mazaren ga je pomilovao i primio ga u kraljevu službu pri inženjeriji to je bio i Vobanov cilj.
Utvrđivanje Francuske[uredi | uredi kod]
Tvrđave se ne podižu po pravilima i sistemima, već po zdravom ljudskom razumu i iskustvu.
Neprekidni ratovi Luja XIV oko prevlasti u Evropi, uzdigli su ratovanje oko tvrđava do velikog značaja. Mnogobrojne tvrđave služile su kao osiguranje novoosvojenih teritorija. Voban je učestvovao u svim ratovima koje je Francuska vodila u periodu od 1651. do 1706. Kao inženjer bio je učestvovao u 53 opsada od kojih je 52 kapituliralo. Samo opsada Valasijena je propala jer je prilikom nje Voban bio teško ranjen.
Njegov ogromni doprinos bio je u tome što je sagradio 33 potpuno nove trvđave i rekonstruisao više od 300 drugih. Luj XIV, priznao je da ima da se zahvali Vobanu za veliki deo uspeha u ratovima. Imenovao ga je 1667. za poručnika u Kraljevoj gardi, 1678. za generalnog inspektora tvrđava a najviše vojničko dostojanstvo 1706. kada ga je imenovao za Maršala Francuske.
Umro je u Parizu 1707. Tokom Francuske revolucije njegovi posmrtni ostaci su rasuti ali su tek 1808. po naređenju Napoleona preneti u Dom invalida u Parizu.
Vobanov uticaj van Francuske[uredi | uredi kod]
Njegovo umeće u izgradnji fortifikacija proširilo se i van granica Francuske. Tvrđave izgrađivane po njegovim principima javljale su se širom Evrope pa i u Severnoj Americi. Takođe, njegov sistem napada na tvrđave korišćen je do kraja 19. veka.
U Srbiji, tvrđava u Nišu, Beogradska tvrđava i jednim delom Petrovaradinska, takođe su građene po Vobanovim sistemima.
Vidi još[uredi | uredi kod]
Literatura[uredi | uredi kod]
- Fridrih fon Kohenhausen, Veliki Vojskoviđi, Beograd 1937.
- „Kulturno-privredni pregled Dunavske banovine“ br. 5 i 6, Novi Sad, 1939.
