Својново

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Svojnovo)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Својново

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Поморавски
Општина Параћин
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 1233
Положај
Координате 43°47′34″N 21°18′10″E / 43.792666°N 21.302666°E / 43.792666; 21.302666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 147 m
Својново is located in Srbije
Својново
Својново
Својново (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 35259
Позивни број 035
Регистарска ознака PN


Координате: 43° 47′ 34" СГШ, 21° 18′ 10" ИГД

Својново је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1233 становника.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

До Другог српског устанка Својново се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Својново улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Својново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 380 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,65.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1736 [2]
1953. 1828
1961. 1877
1971. 1777
1981. 1769
1991. 1688 1474
2002. 1699 1386
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.375 99,20%
Хрвати
  
2 0,14%
Црногорци
  
1 0,07%
Украјинци
  
1 0,07%
непознато
  
7 0,50%


Својново у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 32 34 33 33 32 33 32 33 34 35 36 40
Пореске главе* - 43 41 39 38 40 45 44 41 41 41 43
Арачке главе** 90 92 99 98 99 97 107 103 104 106 108 109
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Манастир[uredi - уреди | uredi izvor]

Западно од Својнова, на обронцима планине Јухор се налази манастир Светог Николе Мирликијског. Овај манастир највероватније потиче из друге половине 14. века. Крајем 18. века манастир је потпуно разрушен, а током Првог српског устанка нахијски кнез Милета Радојковић је обновио манастир. Он је од остатака порушеног манастира изградио данашњу цркву и данашњи стари источни конак.[5]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. pristupljeno 12.07.2012.  Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Јагодинска нахија I" je zadan više puta s različitim sadržajem
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. „ Манастир Светог Николе Мирликијског, Својново“ на сајту Епархије крушевачке, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]