Svesnost disanja

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Buda u meditaciji

Sabranost pažnje na dah ili svesnost disanja (pali: ānāpānasati, sanskrt: ānāpānasmṛti) je najpoznatiji vid budističke meditacije. To je meditativna tehnika u kojoj se centar pažnje vezuje za osećaje koji se javljaju pri udahu i izdahu.[1]

Vežba sabranosti pažnje na disanje ne podrazumeva bilo kakav svestan pokušaj da se reguliše disanje, kao što je to slučaj u hatha jogi, već neprekidan napor da se svesnost fiksira na dah, dok se on kreće svojim prirodnim ritmom.[2]

Budino učenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Wikiquote „Monasi, jedna stvar kada je negovana i često praktikovana donosi veliki plod i korist. Koja je to stvar? Sabranost pažnje na dah.[3]

Od svih tehnika budističke meditacije, sabranost na dah ima fundamentalnu važnost. Prema Budinom učenju, ovo motrenje usredotočeno na disanje dovodi do smirenja, uzvišenosti, blagosti i sreće, "neposredno izaziva iščezavanje svih loših misli i smiruje duh."[4] Buda je upravo ovu tehniku preporučivao kao glavno sredstvo postizanje budnosti.

Wikiquote „Neka pažnja usmerena na udah i izdah bude u vama čvrsto ustaljena. Jer u onome čija je pažnja usmerena na udah i izdah opsesivne misli i sklonosti ka onome što ga okružuje ne postoje.[5]

Ovako počinju Budine upute o svesnosti disanja:

Wikiquote „Monah ode u šumu, u podnožje nekog drveta ili u praznu kolibu; seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i ustali svoju pažnju pred sobom; neprekidno sabran, on udiše i, neprekidno sabran, on izdiše. Kada načini dug udah, on zna: ‘Ovo je dug udah’; ili kada načini dug izdah, on zna: ‘Ovo je dug izdah’. Kada načini kratak udah, on zna: 'Ovo je kratak udah'; ili kada načini kratak izdah, on zna: 'Ovo je kratak izdah'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću osećajući čitavo telo'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću osećajući čitavo telo'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću smirujući telesni sklop'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću smirujući telesni sklop'.[6]
()

Buda je ovu metodu poredio sa kroćenjem divljeg govečeta:

Wikiquote „Pretpostavimo da neki čobanin želi da ukroti govedo othranjeno mlijekom divlje krave. On će ga vezati podalje od stada konopom za stup učvršćen u zemlju. Sada govedo može da trza konop na sve strane, ali pošto ne može da umakne, konačno će sjesti ili se ispružiti pored stupa. Isto tako i isposnik kad odluči da ukroti vlastiti duh, koji je dugo vremena bio raspušten i slijedio mamce vida, sluha, njuha, okusa, opipa i mišljenja, jer su to bili predmeti kojima se je sitio i tažio — sada treba da svoj duh odvoji od tih predmeta, da ga odvede u šumu ili u podnožje stabla ili na neko samotno mjesto i da ga tamo veže za stup udisanja i izdisanja konopom pažnje. Tada njegov duh može da se trza na sve strane, ali kad više ne može doći do predmeta na koje je ranije bio naviknut, jer ne može da prekine konop pažnje i pobjegne, onda će se spustiti i staložiti uz predmet kontemplacije, obuzet stanjem pristupnog ili potpunog zadubljenja.[4]
()

On sabranost na dah naziva „Tatagatino boravište”, jer ju je često praktikovao i posle probuđenja, boraveći u izolaciji, duboko u šumi.[7]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]