Svekrva (Terencije)
| Svekrva (Hecyra) | |
|---|---|
 Glumice u komediji, zidna slika u "Ciceronovoj vili" u Pompejima | |
| Napisao: | Terencije |
| Likovi | Filotida (hetera) Sira (stara podvodačica) Parmenon (rob Lahetov) Lahet (starac atinski) Sostrata (supruga Lahetova) Fidip (starac atinski) Pamfil (sin lahetov) Sosija (rob Lahetov) Mirina (supruga Fidipova) Bakhida (hetera) pevač |
| Datum premijere | 165. pne. na Megalezijskim igrama |
| Mjesto premijere | Rim |
| Originalni jezik | Latinski |
| Žanr | Palijata |
| Radnja | drevna Atina |
Svekrva (lat. Hecyra) je komedija rimskog književnika Publija Terencija Afera, sastavljena po uzoru na komad Svekrva (Ἑκυρά) grčkog komediografa Apolodora iz Karista, jednog od pesnika nove atičke komedije; istovremeno, njen zaplet nalikuje i zapletu u Menandrovim Parničarima, pa se verovatno radi o kontaminaciji ta dva grčka komada.[1] Svekrva je premijerno prikazana 165. pne. na Megalezijskim igrama, ali je tad "došlo do neviđenog malera i katastrofe, pa niko nije mogao ni videti ni oceniti komad: svet je bio potpuno obuzet interesovanjem za nekog igrača na konopcu".[2] Drugi put je trebalo da bude prikazana 160. pne., "prvi čin se dopao publici, ali se odjednom pronese glas da će se održati gladijatorska borba, pa se začas napravi gungula, ljudi počnu da galame i da se tuku oko mesta",[3] pa je predstava otkazana. Svekrva je uspešno prikazana tek kasnije te godine (160. pne.), verovatno tokom Rimskih igara,[4] ali nikad nije uživala veliku popularnost.[1]
Italijanski kompozitor Arcangelo Corelli prepisao je u 18. veku muzički zapis, koji se nalazio uz jedan stih Svekrve u rukopisu iz 10. veka; za taj se zapis dugo verovalo da predstavlja sve što nam je ostalo od drevne rimske muzike. Međutim, muzikolog Thomas J. Mathiesen kaže da se taj zapis više ne smatra autentičnim.[5]
Zaplet[uredi | uredi kod]
Pamfil, sin Laheta i Sostrate, bio je zaljubljen u heteru Bakhidu, ali jedne noći u pijanstvu siluje Filumenu, ćerku Fidipa i Mirine. Tom prilikom strgnuo joj je s ruke prsten, koji je potom darovao Bakhidi. Sve se to dogodilo pod okriljem mraka te jedno drugome nisu videli lica. Nešto kasnije Pamfil, na očev nagovor, pristane da se konačno oženi. Igrom slučaja, otac mu je za ženu odredio upravo devojku koju je Pamfil obljubio, na veliku radost njene majke, koja jedina zna šta se dogodilo one noći i koja se sad nada da će ta sramota ostati sakrivena. Međutim, Pamfil, koga još uvek razdire strast za Bakhidom, ne želi ni dotaći svoju novu suprugu. S druge strane, Bakhida odbija sva Pamfilova navaljivanja, te kod njega nasposletku splasne strast prema heteri i počne da se javlja ljubav prema Filumeni. Međutim, otac iznenada poslom šalje Pamfila na put. U Pamfilovom odsustvu Filumena, koja je zatrudnela one noći, kad ju je Pamfil silovao, izbegava svoju svekrvu, plašeći se da će ona otkriti da je deovka trudna. Filumena joj nadugačko objašnjava da se mora vratiti svojim roditeljima, što i učini. Sostrata šalje po nju, ali dobije poruku da je devojka bolesna; zatim se sama Sostrata uputi k devojci, ali je ne puste u kuću. Kad je saznao za to, Laket prebacuje ženi da je ona uzrok Filumeninog odlaska.
Dogodi se da, baš kad se vratio Pamfil, Filumena se porodi i rodi sina. Pamfil, željan svoje supruge, uleti u njenu sobu i zaprepasti se kad vidi šta se dogodilo. Mirina, devojčina majka, preklinje ga da celu stvar zadrži u tajnosti te da, ako i odbije da njenu ćerku primi natrag, makar ne uništi njenu reputaciju u društvu. Tako Pamfil odbije da primi natrag svoju ženu i istovremeno ne želi dati nikakav razlog za tu svoju odluku, pa Lahet misli da je mladić još uvek zaljubljen u Bakhidu. Stoga šalje po nju i stane se s njom raspravljati. Bakhida se, međutim, opravda i skine sa sebe odgovornost za nastalu situaciju; zato Lahet, verujući da ni Filumena ni njena majka, Mirina, ne znaju ništa o Pamfilovim motivima, traži od Bakhide da pozove ovo dvoje i objasni im da ona nema nikakvih nečasnih namera s Pamfilom. Dok Bakhida razgovara s njima, Mirina na heterinoj ruci prepozna prsten koji je Pamfil one noći uzeo Filumeni. Tako se oktrije da je upravo Pamfil bio taj koji je silovao Filumenu, te on najzad primi natrag i nju i svog novorođenog sina.[6]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 M. C. Howatson, ed., The Oxford Companion to Classical Literature (2nd ed.), Oxford University Press, Oxford, New York, 1997, s.v. Hecyra.
- ↑ Terencije, Svekrva, prvi prolog (prev. Vladeta Janković).
- ↑ Terencije, Svekrva, drugi prolog (prev. Vladeta Janković).
- ↑ Terencije, Komedije, priredio i preveo Vladeta Janković, Srpska književna zadruga, Beograd, 1978, str. 386.
- ↑ Warren Anderson and Thomas J. Mathiesen. "Terence", The New Grove Dictionary of Music and Musicians, ed. S. Sadie and J. Tyrrell (London: Macmillan, 2001), xxv, 296.
- ↑ P. Terentius Afer (Terence), Hecyra: The Mother-In-Law, Henry Thomas, Riley (ed.), Harper and Brothers, New York, 1874, "The Subject".