Страгари
Страгари | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Град | Крагујевац |
Општина | Страгари |
Становништво | |
Становништво (2011) | 827 |
Положај | |
Координате | 44°09′00″N 20°40′00″E / 44.15°N 20.666666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 430 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 34323 |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KG |
Координате: 44° 08′ 60" СГШ, 20° 39′ 60" ИГД
Страгари је насеље у Србији у општини Страгари у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 827 становника. Само насеље је подељено на два дела од којих је источни део попримио карактеристике варошице, док је западни део насеља у долини Сребренице раштркан и има карактеристике села. Под њивама се налази 569,74 ha, воћњацима 117,96 ha, виноградима 39,71 ha, ливадама 73,04 ha, пашњацима 122,54 ha док остало земљиште заузима 3,85 ha.
Географија[uredi | uredi kod]
Налазе се на 44°8'60" северне географске ширине 20°40'0" источне географске дужине на 250 m надморске висине, 30 km северозападно од Крагујевца и око 120 km јужно од главног града Београда.
Насеље се налази на ушћу потока Сребрнице у реку Јасеницу, на североисточној страни планине Рудник (највиши врх- Цвијићев врх, 1132 m). Страгари са још 10 суседних села чине једну од градских општина Града Крагујевца. Месна заједница Страгари поред овог места обухвата још и насеља Љубичевац и Котража. У близини данашње варошице Страгари налазе се остаци средњовековног града Сребрника који је се помиње у списима као град у коме је 1426. године деспот Стефан Лазаревић сазвао државни сабор највише тадашње српске властеле и црквених великодостојника на коме је прогласио свог сестрића Ђурђа Бранковића за свог наследника. Остаци овог средњовековног града налазе се и данас у близини Страгара, а најочуванији део је северна кула.
Историја[uredi | uredi kod]
Страгари се први пут помињу у Турском катастарском попису-дефтеру из 1476. године као Страгар. Тада су као село Рудничке нахије имали 39 домаћинстава. Након победе Аустријанаца над Турцима у периоду од 1717. до 1739. године подручје данашње општине Страгари и саме варошице Страгари се карактерише незнатним повећањем броја становништва. Варошица је тада бројала око 50 кућа, а примећује се и повећан развој трговине у овом подручју што је тадашње Страгаре сврстало у развијене трговачке центре. Имајући у виду тадашње прилике становништво се искључиво бавило земљорадњом и сточарством, а своје производе је износило на пијаци у тадашњој варошици Петковици. Почетком устанка у Србији против Турака насеље Страгари је подарило српској историји велики број устаника од којих су најпознатији Јанићије Ђурић, један од писменијих људи тог времена, Карађорђев секретар, дипломата, председник Апелационог суда и члан земаљског савета, Танаско Рајић, Карађорђев барјактар, јунак са Љубића као и Марко Тодоровић, четовођа који је предводио десетине јунака из Страгара и околине у Првом и Другом српском устанку. 1875. године подигнута је зграда основне школе. Страгари су добили статус варошице 1922. године, а 1927. године је основан фудбалски клуб Азбест који је у сезони 1985/86. године играо у Другој српској лиги. 1928. године је подигнута је бањска зграда у Бањи Вољавча (Страгарска Бања). Географски, положај ове бање се везује за североисточну страну планине Рудник и удаљена је од Страгара око 2,5 km. Налази се на надморској висини од око 350 m у густој буковој шуми крај бањског потока. Сам назив бање се везује за Манастир Вољавча из разлога што је некада бањом газдовао манастир. У историјским изворима најстарији помен бање се у писним документима јавља још у периоду XVI века, тачније 1551. године. У манастиру Вољавча у близини Страгара 1805. године Правитељствујушчи совјет је одржао своју прву седницу. За време Другог светског рата село је доста страдало јер је 1943. године спаљено од стране Немаца. После рата се 1945. године оснива осморазредна основна школа. 1946. године се отвара здравствена амбуланта, почиње телефонизација и Страгари постају општина. 1950. године оснива се земљорадничка задруга и оснива се породилиште. 1957. године је започета електрификација села и увећана је територија општине. Крајем 1965. године укинута је Општина Страгари и њена територија подељена на тадашње општине Топола и Крагујевац. Укидањем општине и свођењем Страгара на месну заједницу, потпуно је изгубљен админитративни значај насеља и долази до великог пада броја становника. Иако је било покушаја поновног оживљавања Општине Страгари то се није остварило. 2002. године је Статутом Града Крагујевца предвиђено оснивање општине, али то није остварено до 2008. године, када је ова градска општина, која је постојала само на папиру, укинута новим Статутом Града.
Привреда[uredi | uredi kod]
У Страгарима је један од највећих азбестних рудника у Европи. Почеци рада рудника азбеста се везују за 1922. годину када је био у власништву Душана Милошевића. Пре Другог светског рата азбест као материјал није имао широку примену па је и експлоатација ове руде била на врло ниском нивоу. Записано је да су се од овог материјала у Страгарима у малим радионицама израђивале црепуље за печење хлеба. Ово је пољопривредни крај и производи се: воће, поврће и товна стока.
Главно страгарско индустријско постројење је фабрика папира Страгарит.
У атару насеља су манастири Вољавча, Благовештење (Рудничко) из XIV века и манастир Петковица (посвећен Св. Арханђелима Михајлу и Гаврилу) из XIII века.
Постоје сви предуслови да се развија бањски и планински туризам.
Бања Вољавча је једина познатија манастирска бања у Србији, која је као таква постојала све до Другог светског рата и којом је газдовао манастир Вољавча остварујући главне приходе за своје издржавање. Она је уједно и једина бања у Србији, која се и данас зове по манастиру коме је у прошлости припадала. То је јединствен пример старе манастирске бање (обновљене задужбинске бање свештеног лица и наменски грађене манастирске бање) и месне друштвене бање. Бања се налази у пределу који има изузетне могућности за развој рекреативних активности и лова.
Демографија[uredi | uredi kod]
МЗ Страгари има 481 домаћинство са укупно 1552 становника. У насељу Страгари живи 796 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45.5 година (43.6 код мушкараца и 47.4 код жена). У насељу има 338 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2.81.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 959 | 99,17% | ||
Црногорци | 1 | 0,10% | ||
Хрвати | 1 | 0,10% | ||
Мађари | 1 | 0,10% | ||
Македонци | 1 | 0,10% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 2 | 1 | ||
80+ | 15 | 18 | ||
75-79 | 30 | 43 | ||
70-74 | 33 | 45 | ||
65-69 | 35 | 51 | ||
60-64 | 30 | 35 | ||
55-59 | 16 | 29 | ||
50-54 | 34 | 27 | ||
45-49 | 36 | 37 | ||
40-44 | 33 | 23 | ||
35-39 | 35 | 24 | ||
30-34 | 27 | 25 | ||
25-29 | 19 | 36 | ||
20-24 | 25 | 15 | ||
15-19 | 28 | 26 | ||
10-14 | 27 | 18 | ||
5-9 | 27 | 27 | ||
0-4 | 18 | 17 | ||
просек | 43.6 | 47.4 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 398 | 100 | 250 | 35 | 13 | - |
Женски | 435 | 64 | 252 | 107 | 10 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 184 | 60 | - | - | 64 | 6 | 1 | 10 | 5 | 3 |
Женски | 101 | 31 | - | - | 28 | - | - | 9 | 2 | 2 |
Оба | 285 | 91 | - | - | 92 | 6 | 1 | 19 | 7 | 5 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 4 | 13 | 4 | 3 | - | - | 11 | |
Женски | - | 1 | 2 | 10 | 6 | 8 | - | - | 2 | |
Оба | - | 1 | 6 | 23 | 10 | 11 | - | - | 13 |
Истакнуте личности и породице[uredi | uredi kod]
- Атанасије (Танасије - Танаско) Рајић, рођен у Страгарима
- Јанићије Димитријевић Ђурић, рођен у Страгарима
- Ђурићи, пореклом из Страгара
- Рајићи, пореклом из Страгара
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
Литература[uredi | uredi kod]
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Stragari.co.rs - Страгари на интернету Arhivirano 2014-05-16 na Wayback Machine-u
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- У шљивику откопали цркву („Блиц“, 6. новембар 2010) Arhivirano 2010-11-11 na Wayback Machine-u