Stih bugarštice

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Stih bugarštice je stalan oblik u poeziji,koji se javlja u velikom broju slučajeva. Nije silabičan, ni tonski. Bugariti znači tužno pevati, naricati. Ima 15 ili 16 slogova. Cezura je nestalna, nekad iza sedmog a nekada iza osmog sloga. Može da se pojavi veći ili manji broj slogova, na primer dvanaest. Ima rimu-embrionalna (gramatička).

Prema nekim ispitivanjima "bugarštica" je mladja od deseterca, zato što ona ima rimu , a deseterci ne.

Kod stiha bugarštice, redovan je priložak, ili pripev od 5 ili 6 slogova. On se javlja iza prvog, pa svaka dva naredna stiha, ali ne i iza poslednjeg.


To je stih koji se javlja samo u usmenoj književnosti. Sačuvane su i u pisanom izvoru,zapisivali su ih primorski pesnici iz 16., 17. i 18. veka.

Petar Hektorović „Ribanje i ribarsko prigovaranje“ - najstarija bugarštica iz 1555. godine. Nestanak stiha bugarštice vezuje se za 18. vek.


Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]