Steve Wozniak

Steve Wozniak
Steve Wozniak
Rođen/a	11. august 1950. (1950-08-11) (dob: 69) San Hoze

Steve Wozniak ili Stiv Voznijak je američki računarski inženjer i suosnivač kompanije Apl kompjuter zajedno sa Stivom Džobsom. Najpoznatiji je po dizajniranju i izradi prototipova računara Apl 1 i Apl 2, praktično bez ičije pomoći.

Rani život[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je 11. avgusta 1950. u San Hozeu, Kalifornija, SAD, od majke Margaret Voznijak i oca Frensisa Voznijaka (inženjera kod firme Lokid i drugih). Od ranih dana je pokazivao interes prema tehnici i elektronici, i pobjeđivao je na mnogim školskim takmičenjima iz nauke, često prezentujući svoje vlastite konstrukcije.

Sa šest godina sastavlja prvi kristalni radio-prijemnik, sa 11 ili 12 godina zajedno sa prijateljima pravi interkom sistem između kuća u ulici, u šestom razredu osnovne škole postaje amaterski radio-operator. U osmom razredu izrađuje 10-bitni binarni sabirač i oduzimač sa tranzistorima (100) i diodama (200) koji su sačinjavali logičke elemente. Po njegovim riječima, to je bio prvi korak prema gradnji pravog računara o kojem je stalno razmišljao.

Na početku srednje škole prvi put je imao kontakt sa računarom u firmi Silvanija, pišući programe u jeziku fortran. Tu je došao i do kompletnog priručnika za računar PDP-8, koji je pročitao i počeo da dizajnira računar PDP-8 na papiru, stalno ga poboljšavajući, i koristeći sve manje i manje dijelova. Ovo usavršavanje mu je postala stalna osobina, koju je koristio u svim kasnijim projektima.

Studije[uredi - уреди | uredi izvor]

Na koledžu izrađuje ometač televizora i stalno se usavršava u dizajniranju računara na papiru. Njegovi dizajni koriste manje čipova od originala i znatno su efikasniji. Postaje protivnik rata u Vijetnamu, sumnja u vlast i izbjegava mobilizaciju.

Oko 1970. pravi prvi računar sa prijateljem Bilom Fernandezom. Nazvali su ga „Krem soda računar“ (-{Cream Soda Computer}-), sa 256 bajtova RAM memorije. Koristio je obične logičke čipove, jer mikroprocesori još nisu postojali. Preko Fernandeza upoznaje Stiva Džobsa.

Sa Džobsom izrađuje i prodaje ilegalne „plave kutije“, koje su omogućavale besplatno zvanje udaljenih telefonskih korisnika. Radile su na principu emitovanja posebnih frekvencija, koje bi preuzele telefonsku liniju i omogućile pozive.

Hjulit-Pakard i prvi Apl računari[uredi - уреди | uredi izvor]

Početkom 1973. dobija posao u firmi Hjulit-Pakard kao dizajner kalkulatora.

U slobodno vrijeme razvija unaprijeđenu igru Pong sa jednim igračem za firmu Atari, koju zove Brejkaut (-{Breakout}-).

Sredinom 1970-ih se uključuje u Amaterski računarski klub (-{Homebrew Computer Club}-) koji se sastajao u garaži Gordona Frenča u Menlo Parku. Ta grupa je radila i davala predavanja na raznim računarima, između ostalih na Altairu 8800. Voznijak prvi put saznaje o mikroprocesorima (Intel 8008) i dolazi do spoznaje da su oni pravi put za stvaranje ličnog računara.

„Odlučio sam tu i tada da imam priliku da napravim kompletan računar koji sam uvijek htio. Treba mi samo bilo koji mikroprocesor i moći ću da napravim jako mali računar na kojem mogu da pišem programe. Programe kao igre i simulacije koje sam pisao na poslu. Mogućnosti su neograničene. I ne moram da kupim Altair da bih to napravio. Ja ću ga dizajnirati potpuno sam. Te noći, noći prvog sastanka grupe, čitava vizija ličnog računara je jednostavno ušla u moju glavu. Sve odjednom. Samo tako.“

(―)

Te noći je počeo da pravi planove za Apl 1 računar. Odlučio je da kombinuje tastaturu i monitor, dobijajući tako mnogo bolji način interakcije sa računarom od pređašnjih prekidača i svjetala. Apl 1 se zato smatra prvim ličnim računarom koji je imao takvu naprednu konfiguraciju.

Apl 1 je imao 6502 mikroprocesor, tastaturu, kućište od drveta i crno-bijelu grafiku sa 8 kilobajta RAM memorije. Voznijak je razvio i bejsik prevodilac (interpreter) za Apl 1. Prikazao je računar na sastanku računarskog kluba u martu 1976.

Da bi uspješnije prodavali računar, Džobs i Voznijak osnivaju kompaniju Apl, koja prodaje nekoliko stotina Apl 1 računara lokalnim računarskim prodavnicama (bez monitora i napajanja). Voznijak napušta Hjulit-Pakard i posvećuje se dizajnu mnogo boljeg računara koji će postati poznat pod imenom Apl 2.

Apl 2 ima od početka stalno spremište podataka (priključak za kasetofon), video signal u boji, zvuk, jedinstvenu, bržu i bolju RAM memoriju za programe i video i kućište od plastike specijalno napravljeno za računar. Također je imao bejsik interpreter upisan u ROM memoriju, pa je bejsik bio dostupan odmah po uključenju računara. Sve je ovo (osim kućišta) Voznijak razvio sam.

Početkom 1977. kompanija Apl je službeno inkorporisana i prodaja Apl 2 modela je počela da raste velikom brzinom. Na nagovor Majka Markule, Voznijak stvara ubrzo i prvi flopi disk drajv za Apl 2, za samo 14 dana. Tako Apl 2 prvi od ličnih računara ima relativno jeftinu disk jedinicu, što dalje učvršćuje njegov vodeći položaj na tržištu.

Poslije 1980.[uredi - уреди | uredi izvor]

Voznijak ostaje da radi kao inžinjer u kompaniji Apl, ali protiv njegove volje komitet firme dizajnira Apl 3 računar, koji se pokazuje kao potpuni promašaj. To, lični problemi i nesuglasice u Aplu o razvoju firme uzrokuju da se on sve više udaljava od firme. S druge strane, finansijska sigurnost mu omogućuje da se posveti raznim djelatnostima — organizuje koncerte, daje predavanja i bavi se društvenim radom.

Takođe radi na prvom univerzalnom programibilnom daljinskom upravljaču da zamijeni čitav set upravaljača za postojeće televizore, videorekordere itd. Zbog toga službeno napušta Apl i osniva svoju kompaniju CL9 u februaru 1985. Do 1988. firma je prodana i Voznijak nastavlja rad na drugim projektima.