Star Trek: The Motion Picture

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Star Trek: The Motion Picture

kino-poster koji je izradio Bob Peak
Režija Robert Wise
Producent Gene Roddenberry
Scenario Harold Livingston
sinopsis: Alan Dean Foster[1]
Predložak Star Trek; autor:
Gene Roddenberry
Uloge
Muzika Jerry Goldsmith
Fotografija Richard H. Kline
Montaža Todd C. Ramsay
Distribucija Paramount Pictures
Datum(i) premijere
7. decembar 1979 (1979-12-07)
Trajanje 132 min.[2]
Zemlja  SAD
Jezik engleski
Budžet 46 mil. $[3]
Bruto prihod 139 mil. $[4]
Kronologija

Prethodi: Sl(ij)edi:

Star Trek: The Animated Series (1973-1974) Star Trek II: The Wrath of Khan (1982)

Zvezdane staze: Igrani film je američki naučnofantastični film iz 1979. godine, režiran od strane Roberta Vajs i urađen po istoimenoj seriji koju je napravio Džin Rodenberi, koji je takođe bio producent filma. Ovo je prvi deo filmova iz Franšizr Zvezdane staze, i glume isti glumci koji su ranije glumili u seriji. Film je postavljen u dvadeset i prvom veku, kada misteriozni i neizmereni, moćni vanzemaljski oblak, nazvan Vidžer, kreće svoj put prema Zemlji, uništavakići sve što mu stane na put. Admiral Džejms T. Kirk (Vilijam Šatner) preuzima komandu nedavno obnovljenog zvezdanog broda Ju-Es-Es Enterprajz, da ga vodi na misiju, spasi planetu i otkrije Vidžerovo poreklo.

Kada je originalna serija otkazana 1996. godine, kreator Zvezdanih staza Džin Rodenberi predlaže Paramaunt pikčersu da nastave franšizu sa filmom. Uspeh serije u sindikaciji ubedio je studio da počne sa radovima na filmu 1975. godine. Serija pisaca pokušala je da napravi "odgovarajuću epsku" scenografiju, ali pokušaji nisu zadovoljili Paramaunt pa je studio otpustio projekat 1977. godine. Paramaunt je umesto toga planirao da vrati franšizu svojim korenima, sa novom televizijskom serijom Zvezdane staze: Faza II. Uspeh filma Bliski susret treće vrste je ubedio Paramaunt da i ostali naučnofantastični filmovi, osim filmova iz franšize Zvezdani ratovi, takođe mogu uspeti, pa je studio otkazao prudukciju serije Zvezdane staze: Faza II, i nastavio sa pravljenjem filma. Paramaunt je 1978. godine sastao najveću konferenciju za štampu koja se održala u studiju od 1950-ih, da bi objavio da će režiser koji je osvojio dva Oskara, Robert Vajs režirati adaptaciju originalne serije, koji će koštati 15 miliona $. Nakon što je serija Zvezdane staze: Faza II otkazana, pisci su adaptirali prvu epizodu "U tvojoj slici" u film. Stalne revizije priče i snimanje skripte nastavile su do obima ažuriranja po satu na datumu snimanja. Svemirski brod Enterprajz bio je spremljen spolja i iznutra, kostumski dizajner Robert Flečer dodao je nove uniforme, dok je produkcijski dizajner Arnold Majklson dodao nove scene. Kompozitor Džeri Goldsmit kompozirao je mutiku za Zvezdane staze koja će se nastaviti barem do 2002. godine. Kada su prvobitni izvođači optičkih efekata bili u nemogućnosti da izvrše svoje zadatke na vreme, supervizor efekata Daglas Trumbal dobio je isti zadatak koji mora izvršiti do decembra 1979. godine. Film je bio završen tek par dana pre premijere, i Robert Vajs je uvek osećao kao da je bioskopska verzija previše skraćena od onoga što je on želeo da vidi.

Film je isašao 7. decembra 1979. godine u Severnoj Americi, i dobio je pomešane kritike od kritičara, zbog nedostatka akcijskih scena i prekomernog slanjanja na specijalne efekte. Konačni trošak filma dostigao je oko 46 miliona $, a zarađeno je oko 139 $ u celom svetu, neispunivši očekivanja studija, ali dovoljno da Paramaunt napravi i drugi deo. Džin Rodenberi bio je otpušten kao kreativni kontrolor za produkciju nastavka iz 1982. godine, Zvezdane staze II: Kanov gnev. 2001. godine Robert Vajs je nadgledao režiserovo rezanje za specijalno DVD izdanje filma, sa remasteriranim zvukom, zategnutom i dodatnim scenama i novim efektima koji su generisali računari.

Radnja[uredi - уреди | uredi izvor]

2273. godine, stanica za nadgledanje Zvezdane flote, Epsilon Najn, otkriva vanzemaljsku silu, sakrivenu u masivnom oblaku energije, pomerajući se kroz svemir prema Zemlji. Oblak uništava tri svemirska broda od Klingonskog carstva i nadzor za nadgledanje. Na Zemlji, Enterprajz prolazi kroz veliki remont, i njegov prošli komandantski oficir, Džejms T. Kirk, dobija unapređenje i radi za San Francisko kao šef operacija Zvezdane flote. Zvezdana flota šalje Enterprajz da istražuje objekat u oblaku jer je jedini svemirski brod u opsegu presretanja, zahtevajući da mu novi sistemi budu testirani u tranzitu.

Džejms T. Kirk preuzima komandu broda, navodeći svoje iskustvo, uznemiravajući kapetana Vilarda Dekera, koji je nadgledao ceo remont kao njegovog novog komandant oficira. Testiranje novih sistema Enterprajza loše ide; Dva oficira, uključujući i oficirskog naučnika, Vulkanca Enterprajza Sonak, koji je poginuo neispravnim transporterom, a nepravilno kalibrirani motori gotovo uništavaju brod. Kirkova nepoznanost sa novim sistemima preduzeća povećava napetost između njega i prvog oficira Deckera. Komandant Spok dolazi kao zamenik nauke, objašnjavajući da, dok je na svom rodnom svetu prolazio kroz ritual čišćenja svih emocija, osećao svest za koju veruje da stoji iza oblaka.

Enterprajz se susreće sa energetskim oblakom i biva napadnut vanzemaljskim brodom unutar oblaka. Na mostu se pojavljuje sonda, koja napada Spoka i otima navigatora, Aliju. Zamenjena je robotskom replikom, još jednom sondom koju je poslao Vidžer da proučava posadu. Deker je uznemiren zbog gubitka Alije, sa kojom je imao romantičnu istoriju. Postaje problem jer pokušava da izvuče informacije od replike, u kojoj se sećanja i osećanja Alije sahranjuju. Spok uzima kostim sa kojim se može ići po svemiru, i kreće prema u unutrašnjosti vanzemaljskog oblaka i pokušava da se s njim poveže telepatski umom. Na taj način saznaje da je plovilo Vidžer, živa mašina.

U centru masivnog broda, Vidžer je otkriven kao Vojadžer 6, i pretpostavljaju da je izgubljena svemirska sonda Zemlje iz 20. veka. Oštećenu sondu pronašla je vanzemaljska rasa živih mašina koja je tumačila svoje programe kao instrukcije da nauči sve što se može naučiti i vratiti te informacije svom tvorcu. Mašine su nadograđivale sondu da ispuni svoju misiju, a na putu je sonda prikupila toliko znanja da je dobila svoju svest. Spok shvata da Vidžer nema sposobnost da se fokusira drugačije od svoje prvobitne misije; Kada je saznao šta može na svom putovanju kući, smatra da je postojanje prazno i bez svrhe. Pre nego što prenese sve svoje informacije, Vidžer insistira da Tvorac dođe lično i isvrši redosled. Shvatajući da mašina želi da se spoji sa svojim stvaraocem, Deker se ponudi Vidžeru. Zatim se Deker spaja sa sondom, Alijom i Vidžerom, stvarajući novi oblik života koji nestaje u drugoj dimenziji. Sa spašavanjem Zemlje, Kirk usmerava Enterprajz u prostor za buduće misije.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Gross, Edward; Altman, Mark A. (28 June 2016). The Fifty-Year Mission: The Complete, Uncensored, Unauthorized Oral History of Star Trek: The First 25 Years. St. Martin's Press. str. 372–374. ISBN 978-1-4668-7285-1. https://books.google.com/books?id=CCN3CgAAQBAJ&pg=PA373. 
  2. "STAR TREK - THE MOTION PICTURE (U)". British Board of Film Classification. December 6, 1979. http://www.bbfc.co.uk/releases/star-trek-motion-picture-1. pristupljeno February 26, 2013. 
  3. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nema zadano teksta za reference po imenu rioux-240
  4. Tiwari, Neha (October 6, 2006). "'Star Trek' movies: Which is best?". CNET Networks. http://news.cnet.com/8301-10784_3-6123301-7.html. pristupljeno 2. I 2009. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]