Vaginalni seks

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Spolni odnos)
Jedan od ljubavnih položaja iz Kama sutre.
Polni odnos lavova u Keniji.

Seks (od lat. sexus — pol), snošaj (lat. coitus) označava čin između dve ili više osoba u kojem dolazi do stimulacije polnog organa bar jedne od osoba. Ova široka definicija polnog odnosa obuhvata vaginalno-penilni, oralni i analni seks kao i uzajamnu masturbaciju. Seks u najužem smislu bi bio vaginalno-penilni odnos u kojem dolazi do oplodnje i začeća. Prokreacija, tj. produženje vrste osnovna je funkcija seksualnog nagona kod svih živih vića. Čovek stupa u seksualne odnose radi stvaranja potomstva i radi zadovoljstva, kada ne mora da postoji namera začeća.

To je jedan od praktičnih načina iskazivanja seksualnosti (npr. ako se misli na iskazivanje emocija prema suprotnom polu), ali može biti i krajnji cilj seksualnosti (npr. ako se misli na produženje vrste).

Seksualnost obuhvata svako ponašanje, osećanje, izražavanje i interakciju između bioloških suprotnih polova. Može se reći i da je seksualnost pokretač nas samih i celog našeg društva. Austrijski psihijatar Sigmund Frojd tvrdio je da je u centru svakog ljudskog ponašanja seksualna energija tj. libido.

Polni odnos je instinktivna (nesvesna, urođena) potreba kao što su i glad i žeđ instinktivne potrebe. Međutim kod ljudi seks ima i svesno značenje. Najviše ljudi upražnjava seks radi osećaja zadovoljstva, kao način iskazivanja ljubavi i bliskosti između dve osobe, zatim kao način oslobađanja negativne energije (pražnjenje) što nekada može dovesti i do ispoljavanja sile i povređivanja druge osobe. Kod ljudi seks ima jaku društvenu funkciju i takođe igra ulogu u razvijanju sopstvene ličnosti. Ljudi koji češće upražnjavaju seks su mnogo zadovoljniji i teže obolevaju od nekih bolesti (npr. infarkt), od onih koji to ne rade. Nemogućnost da se pronađe partner dovodi do stresa i frustracije, koji su faktor rizika za mnoge bolesti (pogotovu kod muškaraca), što ukazuje na značaj seksa za normalno funkcionisanje ljudi.

Sklonost ka polnom odnosu sa pripadnicima određenog pola određuje seksualnu orijentaciju. Polni odnos se najčešće upražnjava između muškarca i žene, i to predstavlja heteroseksualnost. Može ga upražnjavati i samo jedna osoba, što se naziva samozadovoljavanje (autoseksualnost). Kada postoje podjednaka seksualna interesovanja prema oba pola, to je onda biseksualnost. Postoji i homoseksualnost — seksualna orijentacija ka članovima istog pola.

Seks se u svakom društvu vezuje za odnos između muškarca i žene. Međutim, svako društvo ima svoje tradicije, norme, zabrane i zablude.

Fiziologija i anatomija seksa[uredi - уреди | uredi izvor]

Prikaz snošaja na crtežu Leonarda da Vincija (cca. 1492.)

Kako se seksualni čin nejčešće vrši između muškarca i žene, razlikuje ce muški i ženski polni akt.

Muški polni akt[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Erekcija - erekcija je prvi stepen seksualnog uzbuđenja muškarca. Stepen erekcije jednak je stepenu stimulacije bilo psihičke, bilo fizičke. Centar za erekciju nalazi se u sakralnom delu kičmene moždine, segmenti S2 i S3 (Onufovo jedro). To je zapravo parasimpatički centar odakle polazi pelviči nerv (n. pelvicus), koji takođe pripada parasimpatičkom sistemu. Od njega se odvajaju manja nervna vlakna koja inervišu penis. Ova vlakna na svojim zavrčecima luče azot monoksid kao neurotransmitor. Inače azot monoksid ima ulogu u proširivanju krvnih sudova (vazodilatacija). Azot monoksid izaziva dilataciju arterije penisa, što izaziva povećano uticanje arterijske krvi pod velikim pritiskom u erektilno tkivo penisa (korpus kavernozum i korpus spongiozum). Ovo erektilno tkivo je građeno od širokih venskih šupljina, koje su normalno prazne, ali pod naglim prilivom krvi one se pune. Takođe usled njihovog punjenja i pritiska na vene koje odvode krv njihovo pražnjenje je otežano. To dovodi do toga da penis postane tvrd i produžen.
  • Podmazivanje - Parasimpatikus ne izaziva samo erekciju, već dovodi i do pojačanog lučenja sluzi iz uretralnih i bulbouretralnih žlezda. Ova sluz teče kroz uretru u toku polnog odnosa. Dobar deo podmazivanja obavljaju i ženski polni organi. Podmazivanje je vrlo bitno jer je sluzokoža penisa vrlo osetljiva, pa bi za muškarca odnos bez podmazivanja bio vrlo neprijatan, usled čega ne bi mogao da dostigne određeni nivo seksualnog uzbuđenja. Osim toga, izlučevine Kauperove žlezde neutrališu kiselinu iz urina u uretri[1].
  • Emisija i ejekulacija - Emisija i ejekulacija su kulminacija muškog polnog akta. Kada stimulacija postane dovoljno jaka aktivira se simpatički sistem (simpatikus-ima suprotno dejstvo od parasimpatikusa) u slabinskom delu kičmene moždine u segmentima L1 i L2. Nervi iz ovog centra dolaze do polnih organa i dovode do emisije. Emisija počinje kontrakcijama semevoda i njegovog proširenja-ampule što omogućava istiskivanje semene tečnosti iz testisa i epididimisa, preko semevoda u uretru. U uretri se semena tečnost pomeša sa sluzi pomenutih žlezda, tako da nastane sperma. Do ovog stadijuma se proces zove emisija. Samo punjenje uretre (uretra je završni deo mokraćnih kanala) izaziva ponovo stimulaciju parasimpatikusa (sakralnog centra). Javlja se osećaj napunjenosti u genitalnim organima. Ovi osećaji (putem parasimpatikusa) izazivaju ritmične kontrakcije mišića polnih organa koji izbaciju spermu iz uretre u spoljašnjost. Taj proces se zove ejekulacija. Ovaj proces je pomognut i od strane nekuh mišića trupa što omogućava ubacivanje sperme i u najudaljenije delove vagine. Period emisije i ejekulacije je muški orgazam.

Ženski polni akt[uredi - уреди | uredi izvor]

Uspešnost polnog čina žene zavisi kao kod muškarca od psihičke i fizičke stimulacije. Erotske misli žene mogu izazvati seksualnu želju, što dosta utiče na sam polni čin. Polna želja se menja u toku ciklusa i dostiže vrhunac u vreme ovulacije, verovatno zbog povećane sekrecije estrogena u ovom periodu.

Lokalna polna stimulacija žene odvija se kao i kod muškarca. Masiranje i nadraživanje spoljašnjih polnih organa i drugih organa stvaraju polno uzbuđenje. Klitoris je naročito osetljiv u pogledu nadražaja. Signali polnog uzbuđenja prenose se u sakralni centar kičmene moždine. Iz kičmene moždine signali se prenose u mozak.

  • Erekcija i lubrikacija (podmazivanje) žene - Erektilno tkivo žene se nalazi oko ulaza u vaginu i proteže se u klitoris. To erektilno tkivo je građeno kao i kod muškarca. Ono je sunđerasto, sastavljeno od mnoštva lakuna. Pod uticajem naglog priliva krvi ono se povećava. Parasimpatička vlakna inervišu ovo tkivo i usled lučenja neurotransmitera azot monoksid, dolazi do širenja krvnih sudova i priliva krvi. Parasimpatički signali inervišu i posebne žlezde, Bartolinijeve žlezde. One su smeštene neposredno ispod malih usana vagine i luče sluz neposredno na ulasku u vaginu. Ta sluz podmazuje vaginu za vreme polnog odnosa. Podmazivanje je potrebno da bi se za vreme polnog odnosa postigao ugodan osećaj masaže jer je to najpogodnije za izazivanje određenih refleksa koji izazivaju orgazam i muškarca i žene.
  • Orgazam žene - Kada polno uzbuđenje dostigne maksimum, pogotovo kada pored lokalnog nadraživanja postoje i psihički signali iz velikog mozga, pokreću se refleksi koji izazivaju orgazam kod žene. Pretpostavlja se da orgazam žene povećava verovatnoću oplođenja jajne ćelije i da se za vreme orgazma žene povećano kontrakuju materica i jajovod i na taj način se spermatozoidi prenose prema jajnoj ćeliji. Snažne polne senzacije za vreme polnog odnosa izazivaju napetost mišića celog tela. Posle doživljenog vrhunca orgazma, dolazi do opuštanja i nastupa osećaj zadovoljstva. To je poslednja faza seksualnog akta, rezolucija.

Žena ne doživi prilikom svakog seksualnog odnosa orgazam, dok ga muškarac gotovo uvek doživi. U ženski orgazam su uključeni dosta komplikovani psihički faktori.

Seksualna orijentacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]