Spisak predsednika Vlada Srbije

U spisku koji sledi navedeni su predsednici Vlada koje su upravljale Srbijom od 1805. do danas. Datumi su zaključno sa 1918. godinom dati po starom, julijanskom kalendaru, koji je kasnio za gregorijanskim 20 dana u XIX i 13 dana u XX veku.

Nazivi vlada

Mada je "Vlada" kolokvijalni naziv, to nije morao biti formalni, ustavni, naziv.

Prema "Turskom ustavu" od 1838 postojala je Knjažeska kancelarija kojoj je na čelu bio "predstavnik knjažeski", zadužen i za inostrane poslove. Prema zakonu od 10.3.1862. ustanovljen je Sovet Ministerski na čelu sa odgovarajućim predsedateljem. Ustav iz 1888. (posle usvajanja Vukovog pravopisa) pominje Ministarski Savet na čelu sa Predsednikom M. S.. Ovi nazivi su zadržani i u jugoslovenskim ustavima iz 1921. (Vidovdanski) i 1931. (Septembarski). Knez/Kralj je takođe imao izvršnu vlast, kao nadređen vladi.

U Srbiji kao delu druge Jugoslavije, korišćen je naziv Vlada 1945-53, Izvršno veće 1953-90 i opet Vlada od 1990.

Ustanička Srbija 1804-1835

Pečat P. S.

Centralni organ vlasti tokom Prvog srpskog ustanka bio je Praviteljstvujušči sovjet serbski (1805-13), sa popečiteljima (ministrima) uvedenim 1811.

• Prota Mateja Nenadović (1805-1807)
• Mladen Milovanović (1807-1811)
• Karađorđe Petrović (1811-1813)

Kneževina i Kraljevina Srbija 1835-1882

Grb kneževine

Zastava kneževine

U godinama 1815-1839., nakon Drugog srpskog ustanka, nije postojao položaj koji bi ličio na mesto predsednika vlade, budući da je knjaz Miloš (beratom iz 1830. potvrđen za naslednog kneza) u potpunosti držao izvršnu vlast u svojim rukama. Miloš se odrekao položaja 1.6.1839., njegov sin i naslednik Milan je umro već 27. juna. Kao knez će se vratiti u Srbiju 25.1.1859. (posle zbacivanja Aleksandra Karađorđevića) i umreti 14.9.1860. Srbiji (tj. Beogradskom pašaluku) je 1833. priključeno Šest nahija.

• Koča Marković (3. februar 1835. - 14. februar 1839.)
• Avram Petronijević (14. februar 1839. - 3. maj 1840.), od 26.4. 1840. zastupao ga Paun Janković

Knez Mihailo Obrenović

Prva vlada kneza Mihaila je okončana 26.8.1842. Druga vlada je trajala od 14.9.1860. do ubistva 29.5.1868.

• Đorđe Protić (3. maj - 26. avgust 1842.)
• Avram Petronijević (26. avgust - 24. septembar 1843.)

Knez Aleksandar Karađorđević

Knez Aleksandar je izabran za kneza 2.9.1842. i smenjen 11.12.1858.

• Aleksa Simić (24. septembar 1843. - 29. septembar 1844.) (od 7. avgusta do 24. oktobra 1843. bilo prazno)
• Avram Petronijević (29. septembar 1844. - 10. april 1852.)
• Ilija Garašanin (13. april 1852. - 14. mart 1853.)
• Aleksa Simić (14. mart 1853. - 16. decembar 1855.)
• Aleksa Janković (16. decembar 1855. - 29. maj 1856.)
• Stevan Marković (29. maj 1856. - 19. juni 1857.) privremeno do 16.9. 1856, a od tada stalno Aleksa Simić
• Stevan Marković (19. jun 1857. - 31. maj 1858.)
• Stevan Magazinović (31. maj 1858. - 6. april 1859.)

Knez Miloš (drugi put)

• Cvetko Rajović (6. april 1859. - 27. oktobar 1860.)

Knez Mihailo (drugi put)

• Filip Hristić (27. oktobar 1860. - 9. oktobar 1861.)
• Ilija Garašanin (9. decembar 1861. - 3. novembar 1867.)
• Jovan Ristić (3. novembar 1867. - 21. novembar 1867.)
• Nikola Hristić (22. novembar 1867. - 21. juni 1868.)

Knez/Kralj Milan Obrenović

Grb kraljevine

Zastava kraljevine

Maloletni Milan je proglašen knezom 20. juna/2. jula 1868, preuzeo kraljevske dužnosti 10/22. avgusta 1872, proglasio kraljevinu 22. februara/6. marta 1882. i abdicirao istog datuma 1889. Srbija je na Berlinskom kongresu 1/13. jula 1878. dobila punu nezavisnost i proširenje na jugu (datumi po starom kalendaru:).

• Đorđe Cenić (21. jun 1868. - 27. jul 1869.)
• Radivoje Milojković (17. juli 1869. - 10. avgust 1872.)
• Milivoje Blaznavac (10. avgust 1872. - 2. april 1873.) (umro 24.3.)
• Jovan Ristić (2. april 1873. - 22. oktobar 1873.)
• Jovan Marinović (22. oktobar 1873. - 25. novembar 1874.)
• Aćim Čumić (25. novembar 1874. - 22. januar 1875.)
• Danilo Stefanović (22. januar 1875. - 19. avgust 1875.)
• Stevča Mihailović (19. avgust 1875. - 26. septembar 1875.)
• Ljubomir Kaljević (26. septembar 1875. - 24. april 1876.)
• Stevča Mihailović (24. april 1876. - 1. oktobar 1878.)
• Jovan Ristić (1. oktobar 1878. - 21. oktobar 1880.)
• Milan Piroćanac (21. oktobar 1880. - 21. septembar 1883.)
• Nikola Hristić (21. septembar 1883. - 7. februar 1884.)
• Milutin Garašanin (7. februar 1884. - 1. jun 1887.)
• Jovan Ristić (1. jun 1887. - 19. decembar 1887.)
• Sava Grujić (19. decembar 1887. - 14. aprila 1888.)
• Nikola Hristić (14. april 1888. - 21. februar 1889.)
• Kosta Protić (21. - 22. februar 1889.)

Kralj Aleksandar Obrenović

Maloletni Aleksandar Obrenović je postao kralj 22. februara/6. marta 1889, proglasio se punoletnim 1/13. aprila 1893, ubijen je 29. maja/11. juna 1903.

• Sava Grujić (22. februar 1889. - 11. februar 1891.)
• Nikola Pašić (11. februar 1891. - 9. avgust 1892.)
• Jovan Avakumović (9. avgust 1892. - 1. april 1893.)
• Lazar Dokić (1. april 1893. - 23. novembar 1893.)
• Sava Grujić (23. novembar 1893. - 12. januar 1894.)
• Đorđe Simić (21. januar 1894. - 21. mart 1894.)
• Svetomir Nikolajević (21. mart 1894. - 15. oktobara 1894.)
• Nikola Hristić (15. oktobar 1894. - 25. jun 1895.)
• Stojan Novaković (25. jun 1895. - 17. decembar 1896.)
• Đorđe Simić (17. decembar 1896. - 11. oktobar 1897.)
• Vladan Đorđević (11. oktobar 1897. - 12. jul 1900.)
• Aleksa Jovanović (12. jul 1900. - 20. mart 1901.)
• Mihailo Vujić (20. mart 1901. - 7. oktobar 1902.)
• Petar Velimirović (7. oktobar - 7. novembar 1902.)
• Dimitrije Cincar-Marković (7. novembar 1902. - 29. maj 1903.)

Kralj Petar I Karađorđević

Kralj od 1903, sin Aleksandar regent od 11.6.1914. (stari kalendar), umro 16.8.1921. (novi kalendar), kao prvi kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. Srbija je prema miru od 18.5.1913., posle Prvog balkanskog rata, znatno uvećana (Stara Srbija i Makedonija).

• Jovan Avakumović (29. maj 1903. - 21. septembar 1903.)
• Sava Grujić (21. septembar 1903. - 27. novembar 1904.)
• Nikola Pašić (27. novembar 1904. - 16. maj 1905.)
• Ljubomir Stojanović (16. maj 1905. - 1. mart 1906.
• Sava Grujić (1. mart 1906. - 17. april 1906.)
• Nikola Pašić (17. april 1906 - 30. maj 1907.)
• Nikola Pašić (30. maj 1907 - 7. jul 1908.)
• Petar Velimirović (7. jul 1908. - 11. februar 1909.)
• Stojan Novaković (11. februar 1909. - 11. oktobar 1909.)
• Nikola Pašić (11. oktobar 1909. - 25. jun 1911.)
• Milovan Milovanović (25. jun 1911. - 18. jun 1912.)
• Marko Trifković (18. jun 1912. - 30. avgust 1912.)
• Nikola Pašić (30. avgust 1912. - 7. decembar 1918.)

Kraljevina SHS, Kraljevina Jugoslavija 1918-1945

Prva Jugoslavija je bila unitarno uređena - podeljena na 33 oblasti 1922-29, zatim 9 banovina plus Uprava grada Beograda do 1939. i konačno, do okupacije aprila 1941., s jednom banovinom manje, formiranjem Banovine Hrvatske. Srbija je bila samo geografski pojam, tako da za šefove vlade treba pogledati Spisak predsednika Vlada Jugoslavije. Vlada Kraljevine Jugoslavije je bila međunarodno priznata do 1945.

Okupirana Srbija 1941-1944.

Delove današnje Srbije su anektirale Mađarska (Bačka), Bugarska (jugoistočna Srbija i deo Kosmeta) i Albanija (deo Kosmeta i deo Sandžaka). Banat je formalno pripadao Srbiji, ali su njime direktno upravljali Nemci. Srem je priključen NDH. Ostatak Srbije, manji od današnje uže (centralne) Srbije (ali sa severnim Kosovom) imao je kvislinšku vladu. Prvo je formiran Aćimovićev "Savet komesara ministarstava" a zatim Nedićeva vlada (tj. Ministarski savet)

• Milan Aćimović (4. maj 1941. – 29. avgust 1941.)
• Milan Nedić (29. avgust 1941. – 20. oktobar 1944.)

Partizani su na oslobođenim teritorijama osnivali nove organe vlasti, Narodno-oslobodilačke odbore (NOO), na raznim nivoima, pa je tako u Užicu 17. nov. 1941. osnovan i Glavni NOO Srbije (GNOOS), na čelu sa Dragojlom Dudićem. Ali, ubrzo je došlo do pada "Užičke republike" i povlačenja iz Srbije, pa je GNOOS prestao s delovanjem. Biće obnovljen u avgustu 1944., na početku borbi za oslobođenje Srbije, na čelu će mu biti dr Blagoje Nešković.

Federalna Srbija, Narodna i Socijalistička Republika 1944-1990

Grb do 2004

Zastava do 1991

U drugoj Jugoslaviji je obnovljena državnost Srbije, koja je sada u sastavu imala dve pokrajine, Vojvodinu i Kosmet (puni nazivi i ovlašćenja pokrajina su se menjali). Dana 11. nov. 1944. je osnovana Antifašistička skupština narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS), kao zakonodavni i izvršni organ Srbije, izvršne funkcije je obavljalo Predsedništvo od 35 članova.

Na prvom zasedanju ASNOS-a, održanom aprila sledeće godine, izabrana je Narodna vlada federalne Srbije ("federalna" = federalna jedinica). Ustav Narodne Republike Srbije usvojen je 17. januara 1947. Prema ustavnom zakonu NR Srbije od 5. februara 1953., naziv "Vlada" je zamenjen sa Izvršno veće, sa sekretarima umesto ministara. Ustav Socijalističke Republike Srbije usvojen je 9. aprila 1963. Sve ove promene su išle za odgovarajućim promenama na saveznom nivou (DFJ, FNRJ, SFRJ). Josip Broz Tito je imao faktički vrhovni autoritet u Jugoslaviji i Srbiji 1944/45 - 1980.

• Blagoje Nešković (9. april 1945. - 5. septembar 1948.)
• Petar Stambolić (5. septembar 1948. - 16. decembar 1953., 2. mandat od 5.2.1953.)
• Jovan Veselinov (16. decembar 1953. - 6. april 1957.)
• Miloš Minić (6. april 1957. - 9. jun 1962.)
• Slobodan Penezić Krcun (9. jun 1962. - 9. jun 1964.)
• Stevan Doronjski (9. juni 1964. - 17. novembar 1964.)
• Dragi Stamenković (17. novembar 1964. - 6. juni 1967.)
• Đurica Jojkić (6. juni 1967. - 7. maj 1969.)
• Milenko Bojanić (7. maj 1969. - 6. maj 1974.)
• Dušan Čkrebić (6. maj 1974. - 6. maj 1978.)
• Ivan Stambolić (6. maj 1978. - 5. maj 1982.) (Tito umro 4.5.1980.)
• Branislav Ikonić (7. maj 1982. - 6. maj 1986.)
• Desimir Jeftić (6. maj 1986. - 5. decembar 1989.) (Osma sednica 24.9.1987.)
• Stanko Radmilović (5. decembar 1989. - 15. januar 1991.)

Republika Srbija od 1990.

Zastava do 2004

Veliki grb, od 2004

Zastava (državna), od 2004

Ustav Republike Srbije ("Miloševićev") usvojen je 28. septembra 1990., vraćen je naziv "Vlada" i ministri. Nakon raspada druge Jugoslavije proglašena je SRJ 27.4.1992. Posle NATO bombardovanja, Kosmet je stavljen pod upravu UN juna 1999. Milošević zbačen 5.10.2000. SRJ je zamenjena Državnom zajednicom SCG 4. feb. 2003., raspuštenom 3.6.2006 (proglašenjem nezavisnosti Crne Gore). Kosovo je proglasilo nezavisnost 17.2.2008., što Srbija ne priznaje.

• Dragutin Zelenović (15. januar 1991. - 23. decembar 1991.)
• Radoman Božović (23. decembar 1991. - 10. februar 1993.)
• Nikola Šainović (10. februar 1993. - 18.mart 1994.)
• Mirko Marjanović (18. mart 1994. - 24. oktobar 2000.)
• Milomir Minić (24. oktobar 2000. - 25. januar 2001.)

Posle Miloševića

• Zoran Đinđić (DS) (25. januar 2001. - 12. mart 2003.)
• Zoran Živković (DS) (13. mart 2003. - 4. mart 2004.)
• Vojislav Koštunica (DSS) (4. mart 2004. – 7. jul 2008.; 2. mandat od 15.5.2007.)
• Mirko Cvetković (DS) (7. jul 2008. - 27. jul 2012.)
• Ivica Dačić (SPS) (27. jul 2012. - 27. april 2014)
• Aleksandar Vučić (SNS) (27. april 2014. - 31. maj 2017.)
• Ana Brnabić (SNS) (29. jun 2017. - 20. mart 2024.)
• Ivica Dačić (SPS) (20. mart 2024. - danas)

Povezano

• Premijer Srbije
• Spisak predsednika Srbije
• Predsednici Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
• Spisak ministara pravde Srbije

Spoljašnje veze

• Rukovodioci Srbije
• Rukovodioci Jugoslavije
• Vladari Srbije i Jugoslavije (www.worldstatesmen.org) Arhivirano 2012-05-24 na Archive.is-u
• Vladari Srbije (rulers.org)
• Vladari Srbije (tosic.interfree.it) Arhivirano 2007-05-27 na Wayback Machine-u
• Lideri Srbije od 1989. (www.terra.es)
• Lideri Jugoslavije od 1992. (www.terra.es)