Spiroheta

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
lat. Treponema pallidum
bleda triponema, uzročnik sifilisa

Spiroheta (lat. Spirochaeta, od grč. speira — ono što je uvijeno i grč. chaite — kosa, vlas)[1][2] naziv je za grupu gram-negativnih bakterija u obliku spralne niti.[3] Svojim izgledom podsećaju na minijaturne opruge ili telefonske kablove.[4] NJihova dužina varira od nekoliko do 500 μm, a dužina od 0,25 do 1,5 μm, dok im je dužina od 5 do 500 puta veća od debljine. Zbog male debljine ćelije spirohete je teško uočiti, pa je za njihovo posmatranje potrebno upotrebiti fazni kontrast i tamno polje.[3]

Ćelijski zidovi ove bakterije su relativno meki. Spirohete mogu da se savijaju rotiraju oko svoje uzdužne ose i kreću talasasto,[5] zahvaljujući aksijalnim filamenatima[4], njihove aksijalne niti polaze sa krajeva ćelije prema centru, gde se preklapaju. U toku kretanja ćelija se često uvija i izvija, ali uvek ostaje spiralna.[6]

Spirohete mogu da smanje svoje telo, a patogene spirohete su u stanju da izazivaju infekcije u ciklusima (kao na primer kod povratne groznice). Takođe su sposobne da plivaju, sve dok ne dođu u kontakt sa čvrstom površinom.[3] Postoje aerobne i anaerobne vrste, takođe ima vrsta koje žive slobodno, ali ili u parazitskom obliku.[4]

U humanoj medicini najpoznatija su tri roda: treponema (lat. Treponema), borelija (lat. Borrelia) i leptospira (lat. Leptospira).[7]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. „Veliki rečnik stranih reči i izraza“, Ivan Klajn i Milan Šipka, Prometej, Novi Sad (2008), četvrto izdanje. ISBN 978-86-515-0311-8.
  2. ((ru)) Slovari i эnciklopedii na Akademike Spiroheta, pristup 17.5.2013
  3. 3,0 3,1 3,2 ((ru)) Bolьšaя Эnciklopediя Nefti Gaza :„Spiroheta“, pristup 17.5.2013
  4. 4,0 4,1 4,2 ((en)) University of California Museum of Paleontology: „Introduction to the Spirochetes“, pristup 18.5.2013
  5. ((ru)) Tri devяtki: Čto takoe "Spiroheta (Spirochaete), pristup 17.5.2013
  6. Bionet škola: „Bakterijska ćelija“, pristup 18.5.2013
  7. Hrvatska znanstvena bibliografija: „Treponema Borelija i leptospira“, Branka Bedenić, pristup 17.5.2013