Slavoljub Stefanović Ravasi

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Slavoljub Stefanović Ravasi

Slavoljub Stefanović Ravasi (Čačak, 29. jun 1927Beograd, 2. februar 1996) je srpski televizijski i pozorišni reditelj.

Po završetku režije na Akademiji umetnosti u Beogradu odlazi na Kosovo i Metohiju u Pokrajinsko narodno pozorište u Prištini, gde režira niz predstava u Srpskoj i Albanskoj drami. Njegova prva režija je bila predstava „Svi moji sinovi“ Artura Milera u Spskoj drami (premijera 16. oktobra 1952). Ubrzo će postaviti dela „Čovek koji nije postojao“ Josipa Lešića, „Bez trećeg“ Milana Begovića i „Tartifa“ Ž. B. Molijera. U Prištini će se oženiti i albanskom glumicom Meribane Šalja (1931 - 1956), sestrom Abdurahmana Šalje, koja će posle nekolko godina umreti u 25. godini života. U Beograd će se vratiti 1958. godine.

Kad Televizija Beograd pokrene televizijsku dramu, Ravasi će napisati scenario po Nušićevoj drami „Kirija“ i tako režirati prvu TV dramu na RTV Beogradu (1959). Potom će uslediti duodrama „Pukotina raja“ sa Olgom Spiridonović i Mihajlom Viktorovićem. Te godine režiraće i „Krizantemu“ Marijana Matkovića. U svom radnom veku Ravasi je režirao 84 televizijske drame i televizijske serije. Od serija poznate su: „Kod sudije za prekršaje“ u 13 epizoda (1966 – 1968), „Volite se ljudi“ u 6 epizoda (1967), Baksuz u 6 epizoda (1969), „Hronika palanačkog groblja“, po istoimenoj prozi Isidore Sekulić, u 4 epizode (1971). Poslednja TV režija bila mu je drama „TeslaMiloša Crnjanskog, u adaptaciji Vesne Jezerkić (1993). Uradio je i jednu epizodu „Ostavštine za budućnost“ o slikaru Mariju Maskareliju (1988). Režirao je TV drame Veljka Petrovića, Branimira Ćosića, Borislava Pekića, Danila Kiša, Mome Kapora, Ljubomira Simovića, Milana Kundere, Andreja Hinga, Mirka Kovača, Siniše Kovačevića i drugih savremenih pisaca.

Za Televiziju Skoplje režirao je drame: „Ludiot i kaluđerica“ (1968) i „Nešto temno i teško“ (1968).

Dogodilo se da je Slavoljub Stefanović Ravasi svoju poslednju pozorišnu režiju imao u prištinskom Narodnom pozorištu 21. oktobra 1994. godine; režirao je „Pokojnika“ Branislava Nušića. Nakon toga, bio je angažovan u Televiziji Priština na obuci mladih reditelja.

Ravasi je autor i tri scenarija:

  • Kirija, po drami B. Nušića, 1959,
  • Euridika, drama čiji je autor, režirao 1967,
  • Koštana, po drami Bore Stankovića, koju je režirao 1976,

Otac je muzičarke, klavijaturistkinje beogradske rok grupe „Ekatarina VelikaMargite Stefanović.

Veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Petar Volk: Pozorišni život u Srbiji 1944/1986, Beograd, 1990.
  • Petar Volk: Između kraja i početka (Pozorišni život u Srbiji od 1986. do 2005. godine), Muzej pozorišne umetnosti Srbije Beograd, 2006.
  • Ćemailj Sokolji: Pokrajinsko narodno pozorište u Prištini, rukopis,

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]