Slavoljub Muslin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Slavoljub Muslin

Slavoljub Muslin
Slavoljub Muslin

Lični podaci
Puno ime Slavoljub Muslin
Datum rođenja 15. jun 1959.
Mesto rođenja Beograd (FNRJ)
Pozicija Odbrana
Seniorski klubovi *
God. Klub Uta. (Gol.)
1965-1972
1972-1973
1973-1975
1975-1981
1981-1983
1983-1986
1986-1987
OFK Beograd
FK BASK
FK Rad
FK Crvena zvezda
FK Lil
FK Brest
FK Kaen
? (0)
? (0)
? (0)
140 (3)
66 (11)
105 (5)
15 (1)
Trenerska karijera
1989-1991
1992-1995
1995-1996
1996-1997
1997-1998
1998-1999
1999-2001
2002-2003
2003-2004
2004-2005
2005
2005-2006
2006-2007
2007-2008
2008-2009
2009-2010
2011-2013
FK Brest
FK Po
FK Bordo
FK Lans
FK Le Man
FK Vidad
FK Crvena zvezda
FK Levski Sofija
FK Crvena zvezda
FK Metalurg Donjeck
FK Lokeren
FK Lokomotiva Moskva
FK Lokeren
FK Himki
FK Dinamo Minsk
FK Anortozis
FK Krasnodar

* Datum aktuelizovanja: 1. jul 2011.
** Datum aktuelizovanja: 14. avgust 2014.

Slavoljub Muslin (rođen 15. juna 1953. u Beogradu, Srbija, FNRJ) je srpski fudbalski menadžer i bivši igrač, koji trenutno vodi FK Krasnodar. Svoju trenersku karijeru je započeo 1989. godine i do sada je vodio klubove iz Francuske, Maroka, Srbije i Crne Gore, Bugarske, Ukrajine, Belgije i Rusije.

Pored toga, Muslin je bio poznati igrač. Igrao je na poziciji odbrambenog igrača za nekoliko klubova, među najpoznatijima su FK Crvena zvezda i kasnije FK Lil.

Karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Sin hrvatskog državljanina Dujeta Muslina iz Splita, Hrvatska i majke Danice iz Kragujevca, Slavoljub Muslin je rođen u Beogradu gde je igrao za OFK Beograd, zatim BASK, i Rad pre nego što je potpisao za Crvenu zvezdu.

Muslin je bio oslonac Zvezdine odbrane tokom 70-tih. Kroz 6 godina provedenih na Marakani, igrao je sa najvećim zvezdama kluba kao što su između ostalih Dragan Džajić, Vladislav Bogićević, Jovan Aćimović, Vladimir Petrović, Dušan Savić. Osvojio je tri titule sa Crvenom zvezdom i bio je vicešampion UEFA kupa u sezoni 1978/79. izgubivši u finalu od Borusije Menhengladbah.

1981. je prešao u Lil i da bi na kraju završio karijeru u Brestu.

Trenerska karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Brest[uredi - уреди | uredi izvor]

Muslin je započeo svoju trenersku karijeru u klubu u kojem je završio igračku karijeru, u Brestu,[traži se izvor od 07. 2011.] gde je ostao do 1991.

Po i Bordo[uredi - уреди | uredi izvor]

Muslin je proveo tri sezone u Pou pre nego što je prešao u Bordo 1995. godine. Sa timom koji je imao veliki potencijal i igrače kao što su Visent Lizarazu, Kristofer Dugari i buduću zvezdu svetskog fudbala Zidana, Muslin je postigao dobre rezultate u UEFA kupu sezone 1995/96. osiguravajući mesto u 1/4 finalu. Međutim, dobio je otkaz proleća 1996. godine zbog loših rezultata u prvenstvu, što znači da nije vodio ekipu u 1/4 finalu, gde su Žirondinci savladali favorita Milana i došli do finala u kojem su porazeni od Bayerna iz Minhena.

Lans[uredi - уреди | uredi izvor]

Muslin je preuzeo FK Lans leta 1996. godine. Vodio je tim u Prvoj ligi, sve dok nije dobio otkaz 11. marta 1997.

Le Man[uredi - уреди | uredi izvor]

1997. godine, preuzeo je FK Le Man, ali posle svega nekoliko meseci dobio je otkaz novembra 1997.

Vidad[uredi - уреди | uredi izvor]

U sezoni 1998/99, preuzeo je FK Vidad iz Kazablanke.

Crvena zvezda[uredi - уреди | uredi izvor]

Njegov bivši klub Crvena zvezda, pozvao ga je leta 1999. Muslin je preuzeo ekipu 20. septembra, koja se nalazila u tekoš situaciji posle otkaza Miloljuba Ostojića zbog lošeg starta u ligi i sramnog poraza „kod kuće“ rezultatom 0-1 (utakmica je odigrana u Sofiji zbog zabrane letova nad FR Jugoslavijom zbog NATO bombardovanja) od strane Monpelijea u sezoni 1999/00. Pored toga što nije uspeo da pobedi francuski tim i da se plasira u 2. kolo (njegova prva utakmica), Muslin je osvojio duplu krunu (ligu i kup) na impresivan način.

Osvojio je titulu i naredne sezone, ali je izgubio u finalu od večitog rivala, Partizana.

Podneo je ostavku 30. septembra 2001. godine iz nepoznatih razloga.

Levski[uredi - уреди | uredi izvor]

Marta 2002. godine Levski iz Sofije otpustio je trenera u sred sezone i ponudio Muslinu posao, a on je to na najbolji način iskoristio, osvojivši ligu i kup. Dobio je otkaz aprila 2003. zbog zaostaka Levskog od 8 bodova za vodeđim timom. Tim je kasnije osvojio kup.

Crvena zvezda, po drugi put[uredi - уреди | uredi izvor]

U junu 2003. godine, Crvena zvezda ga je pozvala ponovo, posle odlaska Zorana Filipovića. Proleća 2004. godine, Muslin je osvojio treću titulu u Crvenoj zvezdi, ali nije uspeo da osvoji duplu krunu, jer je ovoga puta izgubio od Sartida. Razlaz sa Crvenom zvezdom je i ovaj put bio pun kontroverznih izjava. Posle osvajanja titule, Muslin je želeo da više učestvuje u dovođenju igrača, direktno insistirajući da mu se povećaju mogućnosti u radu kluba, kao što je to slučaj sa menadžerima u Engleskoj. Predsednik Crvene zvezde, Dragan Džajić, nije želeo ništa da čuje u vezi toga. U jednom trenutnku, Džajić je izjavio medijima kako je Muslin „najgora osoba koju je ikad sreo“[1].

Metalurg[uredi - уреди | uredi izvor]

Sledeći klub kojeg je prezeo Muslim je bio ukrajinski Metalurg, kojeg je vodio osrednje uspešno u sezoni 2004/05. Dao je otkaz 8. marta 2005., a kao razlog je naveo ne saglasnost sa upravom u vezi budućnosti kluba. Njegov otkaz je došao posle 17. kola kada je Metalurg zauzeo treću poziciju u Premijer ligi.

Lokeren[uredi - уреди | uredi izvor]

U maju 2005. preuzeo je Lokeren gde se zadržo do decembra iste godine.

Lokomotiva[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembra 2005, Muslin je preuzeo Lokomotivu. Sa zvezdom kluba Dmitri Sičevom kao vođom tima, Lokomotiva je započela Premijer ligu u sezoni 2006. u velikom stilu, preuzevši prvo mesto od početka i ne izgubivši meč 18 uzastopnih utakmica. Prvi pratilac je bila ekipa CSKA Moskva, sve do sredine oktobra, kada je ekipa Lokomotive izgubila vodeću poziciju. Muslin je već bio pod pritiskom zbog rane eliminacije u UEFA kupu, a posle izgubljene vodeće pozicije dobio je otkaz oktobra 2006.

Lokeren, po drugi put[uredi - уреди | uredi izvor]

26. novembra 2006., Muslin se vratio u FK Lokeren. Stigao je u sred loše forme ekipe koja je zauzimala 13. mesto. Međutim, Muslin nije uspeo da podigne formu ekipe i Lokeren je ispao iz Prve lige završivši na poziciji 16. (od 18 timova). Leta 2007, Muslin je zamenjen.

Himki[uredi - уреди | uredi izvor]

7. septembra 2007., Muslin je prestavljen kao novi trener FK Himki. U vreme kada je došao, Himki je zauzimao 11. mesto u Premijer ligi, samo tri boda iznad zone ispadanja. Pod njegovim vođstvom, Himki je sezonu završio na 9. poziciji, pet bodova više od zone ispadanja. U sezoni 2008., posle 5. kola, Himki je zauzimao poslednju, 16. poziciju izugibivši od Rubina. 14. aprila 2008., Muslin je dobio otkaz.

Dinamo Minsk[uredi - уреди | uredi izvor]

17. septembra 2008. godine, Muslin je postavljen za novog trenera Dinama Minsk, ali samo deset meseci kasnije, 27. jula 2009. godine, Muslin je dobio otkaz u Beloruskom klubu.

Anortozis[uredi - уреди | uredi izvor]

7. avgusta 2009 potpisuje ugovor sa Anortozisom, jednim od najpopularnijih kiparskih kluba, timom koji je prethodne sezone imao fantastičan nastup u Ligi šampiona. Dobio je otkaz 2010, zbog eliminacije u 1/4 finalu nacionalnog kupa, iako je tim zauzimao drugu poziciju u prvenstvu.

Krasnodar[uredi - уреди | uredi izvor]

2011. potpisuje za ruski Krasnodar. Trener do 09.avgusta 2013.

Uspesi[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao igrač[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao trener[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]