Skriptovanje sa korisničke strane

Skriptovanje sa klijentske strane se odnosi na klasu kompjuterskih programa na vebu koji se pokreću sa klijentske strane, od strane korisnikovog pretraživača veba, umesto sa serverske strane (na veb serveru). Ovaj vid kompjuterskog programiranja je bitan deo Dinamičkog HTML(DHTML) koncepta, koji omogućava veb stranicama da budu skriptovane; tj. da imaju drugačije i promenljive sadržaje u zavisnosti od korisnikovog unosa, uslova sredine (kao što je trenutno vreme) , i drugih promenljivih.

Skripte sa klijentske strane su često umetnute unutar HTML ili XHTML dokumenta (po čemu su poznate kao „umetnute skripte"), ali one takođe mogu da se nalaze u drugom fajlu, na koji dokument koji ih koristi referiše(po čemu su poznate kao „spoljne skripte"). Po zahtevu, potrebni fajlovi su poslati na korisnikov računar od strane veb servera na kom se nalaze. Korisnikov pretraživač veba pokreće skriptu, zatim pokazuje dokument, uključujući vidljiv izlaz iz skripte. Skripte sa klijentske strane mogu takođe da sadrže instrukcije koje pretraživač veba mora da prati kao odgovor na određene korisnikove akcije(kao što je klik). Često ove instrukcije mogu da se izvrše bez dalje komunikacije sa serverom.

Pregledom fajla koji sadrži skriptu, korisnik je u mogućnosti da vidi njen izvorni kod. Mnogi veb autori delom nauče kako da pišu skripte sa klijentske strane tako što pregledaju izvorne kodove skripti drugih autora.

Suprotno, skripte sa serverske strane, napisane u jeziku kao što su PHP, ASP. NET, Java, Perl, Rubi, Pajton, i Javaskript sa serverske strane, se pokreću na veb serveru kada korisnik pošalje zahtev za dokumentom. One proizvode izlaz u formatu razumljivom za pregledače veba (obično HTML), koji se potom šalje na računar korisnika. Korisnik ne može da vidi izvorni kod skripte, i može da ne bude svestan da je skripta izvršena. Dokumenti napravljeni od strane skripti sa serverske strane, mogu da sadrže skripte koje su sa klijentske strane. Skripte sa serverske strane zahtevaju da interpretator za njihov jezik bude instaliran na serveru, i proizvede isti rezultat bez obzira na klijentov brauzer, operativni sistem, ili druge sistemske detalje. Skripte sa klijentske strane ne zahtevaju dodatni softver na serveru (što ih čini popularnim među autorima koji nemaju administrativni pristup serverima), ali ipak zahtevaju da korisnikov pregledač veba razume jezik u kom je pisana skripta. Zbog toga je i nepraktično za autora da piše skripte u jeziku koji nije podržan od strane popularnih pregledača veba.

Zbog bezbednosnih ograničenja, skriptama sa klijentske strane ne sme da bude dozvoljen pristup kompjuteru korisnika dalje od aplikacije za pretraživanje veba. Skriptovanje sa klijentske strane nije po svojoj prirodi nebezbedno. Korisnici se ipak stimulišu da unapređuju svoje pregledače veba na najnovije verzije da bi izbegli rizik izlaganja svog računara i podataka novim pretnjama.

Novije grupe pregledača veba i veb stranica teže da sadrže veliku količinu skriptovanja sa klijentske strane, što dalje utiče na poboljšani korisnički interfejs u kom korisnik nema potrebu da „osvežava“ veb stranicu, već umesto toga možda vidi animirani GIF fajl koji ukazuje da je zahtev poslat i da će se stranica uskoro ažurirati. AJAKS je važan dodatak Javaskript jeziku, koji dozvoljava veb programerima da komuniciraju sa veb serverom u pozadini bez zahtevanja kompletno nove stranice da se obradi. Ovo uglavnom rezultuje jako poboljšanom korisničkom doživljaju. Nažalost, moguće je da čak i jezici koji su podržani od strane raznih pregledača veba nisu implementirani na potpuno isti način od strane svih pregledača veba i operativnih sistema. Autori se savetuju da provere ponašanje svojih skripti sa klijentske strane na raznim platformama pre nego što ih stave na korišćenje.

Lista jezika za skriptovanje sa klijentske strane

• Javaskript
• Actionscript (koristi se za animiranje interaktivnih veb aplikacija za adob fleš plejer koristeći adob fleš pro)
• Dart
• Vižual bejsik