Сирогојно

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Sirogojno)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Сирогојно

Црква у Сирогојну
Црква у Сирогојну

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво (2011) 763
Положај
Координате 43°41′27″N 19°53′10″E / 43.6908°N 19.8861°E / 43.6908; 19.8861
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 911 m
Сирогојно na karti Srbije
Сирогојно
Сирогојно
Сирогојно na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 31207
Позивни број 031
Регистарска ознака UE


Координате: 43° 41′ 27" СГШ, 19° 53′ 10" ИГД


Сирогојно је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 763 становника (према попису из 1991. било је 844 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Етно-село у Сирогојну

Сирогојно се налази у источном дијелу Златибора. Развило се око цркве подигнуте почетком XIX стољећа, а затим и око школе, задруге, сеоских кафана и пекара. Црква Светих Петра и Павла саграђена је 1821-ве године и стављена је под заштиту државе. У њој се чувају многе вриједности, попут врата у дуборезу и више икона из XIX вијека, а на њеним зидовима су уписана имена изгинулих ратника из Првог свјетског рата. Подручје Сирогојна, ком припадају и села Дренова, Жељине, Трнава и Чичкова, има поприлично спомен-обиљежја из Другог свјетског рата. Споменик на Владајама, биста проте Милана Смиљанића, спомен плоча на згради школе у Трнави у којој је учио народни херој Саво Јовановић Сирогојно и родна кућа овог хероја у Трнави само су неки од њих. У Сирогојну се налази и етно-село. Музеј „Старо село“ под ведрим небом представља скупину златиборских кућа и пропратних дрвених зграда, скупљених са свих страна Златибора. Чувене су и сирогојнске плетиље, чији џемпери од овчије вуне се продају и у Европи. Током сезоне, овдје се организују ликовни, књижевни, музички и други сусрети, изложбе, предавања и љетње школе.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Сирогојно живи 643 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,7 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 232 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1055 [1]
1953. 1129
1961. 1099
1971. 962
1981. 890
1991. 844 844
2002. 763 763
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
762 99,86%
Руси
  
1 0,13%
непознато
  
0 0,0%


Види још[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]