Sin čovečji
Sin čovečiji ili dete čoveka (grčki: huios tou anthropou, koptski: shere emprome) je izvorno semitski jezički idiom nastao u drevnoj Mesopotamiji. Značenje izraza je široko, može se koristi za označavanje osobe, čovečanstva ili sebe.[1][2] U nekim spisima (na primer Knjiga Danila) može imati više apkaliptično značenje.[2]
Izraz se koristi kao religijski pojam u judaizmu i hrišćanstvu. Na grčki jezik je preveden kao ὁ υἱὸς τοὺ ἀνθρώπου.
Prevođenje[uredi | uredi kod]
Izraz se u Bibliji tradicionalno prevodi u muškom rodu, kao “sin čovečji”, ali se u novijim prevodima takođe prevodi kao "dete čoveka", "ljudsko dete".[2] Fraza doslovno znači “sin čovečanstva” ili “ljudsko biće”.[1] Kao oznaka za budućeg čoveka, može se prevoditi i polno neutralno kao izdanak čovečanstva ili “dete čovečanstva”.[1]
Hebrejska Biblija[uredi | uredi kod]
U hebrejskim zapisima to je onaj koji mora umreti (Psalmi i Knjiga o Jovu), ali koga će Bog osvetiti.[1] Izraz je u eshatološkom smislu upotrebljen u Knjizi Danilovoj, gde se tvrdi da će “sin čovečji” doći na zemlju da sudi ljudima prema njihovim delima.
Novi zavet[uredi | uredi kod]
Isus je veoma često upotrebljavao izraz "sin čovečji". On je ovim izrazom nekada označava sebe, nekad ljude uopšte, a nekada božansku figuru koja će doći da sudi, a čiji identitet nije sasvim jasan.[3]
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
- ↑ 2,0 2,1 2,2 The Gnostic Bible (p. 64), by Willis Barnstone and Marvin W. Meyer, Shambala, Boston & London, 2003.
- ↑ Sanders, E. P. The historical figure of Jesus. Penguin, 1993. Chapter 15, Jesus' view of his role in God's plan.