Simplast

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Apoplastni i simplastni putevi

Simplast kod biljaka je unutrašnja strana plazma membrane u kojoj voda i rastvori niske molekulske mase mogu slobodno difundirati.

Plazmodezme omogućavaju direktni međućelijski protok malih molekula, kao što su šećeri, aminokiseline i ioni. Veće molekule, uključujući i transkripcijski faktor i biljne viruse, mogu se transportirati uz pomoć aktinskih struktura. To omogućava direktni protok vode i drugih hranjivih tvari iz veće koncentraciju u nižu, iz jedne citoplazme u drugu. Konkretno, simplastni tok se koristi u korijenovom sistemimu pri upijanju hranjivih tvari iz tla.

Kretanje ovih rastvorenih supstanci odvija se iz ćelija epiderme kroz korteks u endodermu. Kada rastvorene supstance dođu do endodermnih ćelija temeljnog apoplastnog toka, one su prisiljene da uđu u simplastni put, zbog prisustva Casparove trake. Kada se rastvorene supstance filtriraju pasivno, na kraju stižu do pericikla, gdje mogu preći u kslem za duge transportne puteve, u najudaljenije dijelove biljke.

Veće molekule, uključujući i transkripcijski faktor i biljne viruse, mogu se transportovatii uz pomoć aktinskih struktura.

Simplastni put je u suprotnosti sa apoplastnim tokom, koji se koristi u ćelijskom zidnom transportu.[1]

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Simplastni transport je prvi put shvatio Eduard Tangl, 1879., koji je otkrio plazmodezme, a taj termin je uveo Eduard Strasburger, 1901.[2][3] Sam termin simplast, uveo je Hanstein, 1880.[4] Termine kontrastni apoplast i simplast koristili su zajedno sa Ernstom Münchom, 1930.[5][6]

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Freeman, Scott (2014). Biological Science. Boston: Benjamin Cummings. ISBN 9780321743671. 
  2. Tangl, E. (1879). Ueber offene Communicationen zwischen den Zellen des Endosperms einiger Samen. Jahrbüecherfüer Wissenschaftliche Botanik 12: 170–190.
  3. Strasburger, E. (1901). Über plasmaverbindungen pflanzlicher zellen. Jahrbücher für Wissenschaftliche Botanik 36: 493–610.
  4. Hanstein, J. 1880. Das Protoplasma. Heidelberg.
  5. Münch, E (1930). Die Stoffbewegungen in der Pflanze. Verlag von Gustav Fischer, Jena.
  6. Pickard, W. F. (2003). The role of cytoplasmic streaming in symplastic transport. Plant, Cell & Environment 26: 1-15, [1].