Prijeđi na sadržaj

Silicijum dioksid

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Silicijev dioksid)
Silicijum-dioksid
Drugi nazivi silikat, kvarc, pesak
Identifikacija
CAS registarski broj 7631-86-9 DaY
PubChem[1][2] 24261
ChemSpider[3] 22683 DaY
UNII ETJ7Z6XBU4 DaY
EINECS broj 231-545-4
KEGG[4] C16459
MeSH Silicon+dioxide
ChEBI 30563
RTECS registarski broj toksičnosti VV7565000
Gmelin Referenca 200274
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula SiO2
Molarna masa 60.1
Agregatno stanje bela praškasta čvrsta supstanca
(kada je čista)
Gustina 2.2 g/cm³
Tačka topljenja

1650 (±75) °C

Tačka ključanja

2230 °C

Rastvorljivost u vodi 0.012 g u 100mL
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) tetraedar
Opasnost
NFPA 704
0
0
0
 
R-oznake R42 R43 R49
S-oznake S22 S36 S37 S45 S53
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Silicijum-sulfid
Drugi katjoni Ugljen-dioksid
Germanijum-dioksid
Klaj(IV)-oksid
Olovo(IV)-oksid
Сродна једињења Silicijumska kiselina



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Silicijum dioksid (SiO2), pesak, je bela praškasta materija i javlja se u tri alotropske modifikacije: kvarc, tridimit i kristobalit. Svaka od ove tri modifikacije sastoji se od još dve (α i β).

Silicijum dioksid je još poznat pod imenima:

  • Silicijum (IV) oksid
  • Kvarc
  • Kremen
  • Pesak

Molarna masa Silicijum dioksida je 60,1 g/mol, gustina 2.2 g/cm3, tačka topljenja 1650 (±75) °C, tačka ključanja 2230 °C i rastvorljivost 0.012 g u 100 g. CAS registarski broj mu je 7631-86-9.

Hemijske osobine

[uredi | uredi kod]

Silicijum dioksid je je dosta inertan, ne reaguje sa kiselinama, osim sa fluorovodoničnom (HF). Topi se u alkalnim hidroksidima, bazama i prelazi u rastvorljive silikate:

SiO2 + 2 NaOH → Na2SiO3 + H2O

Kiselina koja odgovara silicijum dioksidu naziva se ortosilikatna kiselina ali se ne može dobiti rastvaranjem u vodi, već hidrolizom silicijum tetrahlorida:

SiCl4 + 4 H2O → H2SiO4 + 4 H+ + 4 Cl-

Ova kiselina je u monomolekularnom obliku i stabilna je na pH vrednosti od 3,2. Na nižim ili višim pH vrednostima počinje da se polimerizuje.

Soli silikatnih kiselina se nazivaju silikati. Alkalni silikati su rastvorljivi u vodi. Polimerizovana silikatna kiselina prelazi u gel, čijim sušenjem nastaje silikagel.

Upotreba

[uredi | uredi kod]

Silicijum dioksid je jedna od osnovnih komponenti za proizvodnju stakla.Ovo je dielektrik koji se koristi za izradu integrisanih kola,zbog toga što se lako pravi i ima dobre osobine. Važnu grupu minerala čine silikatni minerali. Zamenom OH-grupa u silikatnoj kiselini organskim radikalima, moguće je kontrolisati reakciju kondenzacije, pri čemu nastaju polimerni spojevi čije su strukture slične ketonima R2C=O, pa se nazivaju silikoketoni ili silikoni.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]