Silicijum dioksid
Silicijum dioksid (SiO2), pesak, je bela praškasta materija i javlja se u tri alotropske modifikacije: kvarc, tridimit i kristobalit. Svaka od ove tri modifikacije sastoji se od još dve (α i β).
Silicijum dioksid je još poznat pod imenima:
- Silicijum (IV) oksid
- Kvarc
- Kremen
- Pesak
Molarna masa Silicijum dioksida je 60,1 g/mol, gustina 2.2 g/cm3, tačka topljenja 1650 (±75) °C, tačka ključanja 2230 °C i rastvorljivost 0.012 g u 100 g. CAS registarski broj mu je 7631-86-9.
Silicijum dioksid je je dosta inertan, ne reaguje sa kiselinama, osim sa fluorovodoničnom (HF). Topi se u alkalnim hidroksidima, bazama i prelazi u rastvorljive silikate:
- SiO2 + 2 NaOH → Na2SiO3 + H2O
Kiselina koja odgovara silicijum dioksidu naziva se ortosilikatna kiselina ali se ne može dobiti rastvaranjem u vodi, već hidrolizom silicijum tetrahlorida:
- SiCl4 + 4 H2O → H2SiO4 + 4 H+ + 4 Cl-
Ova kiselina je u monomolekularnom obliku i stabilna je na pH vrednosti od 3,2. Na nižim ili višim pH vrednostima počinje da se polimerizuje.
Soli silikatnih kiselina se nazivaju silikati. Alkalni silikati su rastvorljivi u vodi. Polimerizovana silikatna kiselina prelazi u gel, čijim sušenjem nastaje silikagel.
Silicijum dioksid je jedna od osnovnih komponenti za proizvodnju stakla.Ovo je dielektrik koji se koristi za izradu integrisanih kola,zbog toga što se lako pravi i ima dobre osobine. Važnu grupu minerala čine silikatni minerali. Zamenom OH-grupa u silikatnoj kiselini organskim radikalima, moguće je kontrolisati reakciju kondenzacije, pri čemu nastaju polimerni spojevi čije su strukture slične ketonima R2C=O, pa se nazivaju silikoketoni ili silikoni.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- Tridimit
- Kvarc
- Kristobalit
- NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards (amorfni)
- NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards (kristalni)
- Kvarc SiO2 osobine Arhivirano 2008-05-09 na Wayback Machine-u