Сићево

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Sićevo)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Сићево

Поглед на Сићево
Поглед на Сићево

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Нишка Бања
Становништво
Становништво (2011) 1007
Положај
Координате 43°20′17″N 22°05′01″E / 43.338°N 22.0835°E / 43.338; 22.0835
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 365 m
Сићево is located in Srbije
Сићево
Сићево
Сићево (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 18311
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 20′ 17" СГШ, 22° 05′ 01" ИГД

Сићево је насељено место у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. у Сићеву је живело 1007 (1012) становника (према попису из 1948. 1361 становник).

Сићево је виноградарско-воћарско и сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа, на долинским странама у подножју Сврљишких планина, (300–460 нмв), (већи део на десној страни) Нишаве, десне притоке Јужне Мораве, поред магистралног пута и железничке пруге НишСофија (или нишавско-маричке магистрале), 16 km источно од Ниша у почетном делу клисуре, која је по њему и добила назив: Сићевачка клисура.

С леве стране нишавско-маричке магистрале налазе се викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечи дол, Кулина, Шутевац, Кусача и Манастир Свете Богородице, који је познат и као манастир Сићево. Вредности овог објекта доприносе фреске из друге и треће деценије 17. века из радионице патријарха Пајсија, познате по неспретности у цртежу и рустичности у колориту. Као споменик културе од великог значаја манастир се налази под заштитом Републике Србије [1] [2].

Историјат[uredi - уреди | uredi izvor]

По предању, Сићево је настало у 13. веку када је (Свети Сава 1234. на путу за Цариград „попио и благосиљао“ сеоско вино).

Претпоставља се да је старо село временом расељено, а данашње Сићево настало је почетком 18. века од „збегова“. Постоји мишљење да су га формирали житељи села Сићева код Приштине или истоименог села код Клине после Сеобе Срба под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића (1690)[3].

Инфраструктура привреда, култура и спорт[uredi - уреди | uredi izvor]

Сићево је виноградарско-воћарско и сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа, на долинским странама и у подножју Сврљишких планина
Хидроелектрана у Сићеву захваљујући којој је село добило струју међу првима селима у нишкој бановини (1925)
Зграда старе основне школе у Сићеву, данас Ликовна и књижевна колонија и Графичка радионица у којој се сваке године окупљају сликари, графичари и књижевници из целог света.

Сићево обједињује три „мале“: Горњу, Средњу и Доњу и викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечји дол, Кулина и Шутевац, а код манастира Св. Богородице викенд-насеље Кусача. Површина атара, где на месту Горелица расте ендемска биљка жалфија, (по којој је међу пчеларима и љубитељима лековитог биља познат овај крај), износи 2.179 ha.

Електрично осветљење село је добило 1925, телефонске везе почетком осамдесетих година 20. века, а водом се снабдева преко сеоског водовода, са извора Врело. Сићево има осморазредну школу која је почела са радом 1882, (школске 2000/2001. школа је имала 88 ученика).

Поред сеоске православна црква Светог пророка Илије подигнуте 1800. (реновиране 1990) и месне камцеларије, село има стари (изграђен 1934) и нови задружни дом (изгређен 1948/49), Земљорадничку виноградарску задругу „Сићево“, спомен чесму борцима палим у првом и другом светском рату, здравствену станицу, апотеку, пошту, мотел „Сићево“ и железничку станицу.

„Познато је по виноградарству које је било развијено и за време турске владавине. Виноделско-воћарско удружење основано је 1895. Винарски подруми су до 1878. грађени у виноградима, потом у насељу, а 1931, када је почела са радом ХЕ „Сићево“, купљен је Винарски подрум за потребе задруге, поред кога је 1937/38 изграђен нови. Производња грожђа, вина, ракије и шљиве тржишног је карактера.“

У новије време Сићево је познато и по културним и спортским манифестацијама:

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Сићево живи 839 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,8 година (44,9 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.

Због природних лепота Сићевачке клисуре у Сићеву је задњих 40 година изграђено једно од највећих викенд насеља у околини Ниша.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1361 [4]
1953. 1368
1961. 1389
1971. 1268
1981. 1093
1991. 1012 1006
2002. 1012 1007
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
956 94,93%
Роми
  
47 4,66%
Украјинци
  
1 0,09%
Буњевци
  
1 0,09%
Бугари
  
1 0,09%
непознато
  
0 0,0%


Види још[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Споменици културе у Србији: Манастир Сићево (сајт САНУ) ((sh)) ((en))
  2. Јанићијевић Ј, Културна ризница Србије, Идеа, Београд, 2001.
  3. Тања Милисављевић, Слободан Гавриловић ПРВА СЕЛА У СРБИЈИ, Београд, 2007, Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]